KOŠARKA JE SKUP SPORT: Aleksandar Papić, političar, tajkun, sportski radnik

Ima jedna anegdota o Crvenoj zvezdi i Slobodanu Peneziću Krcunu. Navodno je na osnivačkoj skupštini sportskog društva kada se većalo o imenu kluba neko od prisutnih rekao: "Neka se zove Zvezda". Predlog je, po starom srpskom običaju, naišao na ozbiljnu polemiku uz pominjanje uže i šire familije, ali je ovaj demokratski diskurs prekinuo svemoćni šef Udbe Krcun, presudivši: "Ako je Zvezda, neka bude Crvena!", čime je ovom prostoproširenom sintagmom okupljenoj masi stavio do znanja nekoliko stvari.

Prvo, nema više priče oko imena kluba, zvaće se Zvezda; drugo, pošto je Zvezda, biće Crvena (što se u njegovoj percepciji podrazumevalo), i treće i najvažnije, ja se pitam oko svega od sada pa nadalje. I time je izazvao lančanu reakciju, onda su se okupili neki generali osećajući se povređeno, jer kako oni da nemaju klub i svoje fudbalere, a Udba ima, i osnovaše Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, u sličnom demokratskom procesu. I kao što Zvezda nije mogla biti tek Zvezda, nego je morala biti još i Crvena, Partizan nije mogao biti tek obično sportsko društvo, već je morao biti jugoslovensko. To što je prvi predsednik bio general Franjo Tuđman, to je verovatno zato da bismo se mi danas smejali, a pokojni general "veselo" okretao u grobnom mestu na zagrebačkom Mirogoju.

Ali ono što je tada načinjeno je bio početak jednog trenda u kome veliki sportski klubovi više nisu mogli bez politike.

Kakva je uloga Aleksandra Papića u upravljanju KK Partizan od 2017. do 2019. godine, kako su se dovodili igrači, ko je plaćao račune kluba i troškove, čitajte u novom broju Ekspresa.

Ekspres. Drugačiji ugao.