Čerupanje Kosova

Kurtijevo otimanje uz podršku zapada

Kurti 10. 9. 2024. — Izvor: EPA / OLIVIER HOSLET

Da sumiramo ‒ normalizacija odnosa, kompromis, zabrinutost zbog jednostranih poteza Kosova i naravno ZSO. Upakovano, u stilu iskusnog državnika, tako da domaćin ne može da se naljuti dok govorite o najosetljivijoj temi za njega.

“Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine sastavni je deo približavanju Evropskoj uniji. I to pitanje neće biti rešeno bez kompromisa obe strane. Čestitam srpskim organima na odlukama od kraja prošle godine što je omogućilo sprovođenje sporazuma iz Ohrida. Rekli smo da smo zabrinuti u vezi sa nedavnim jednostranim potezima Kosova i oni nisu dobar znak. Pratićemo pažljivo i posvećeni smo formiranju ZSO“, ovim rečima se Emanuel Makron, predsednik Francuske, dotakao teme Kosova i Metohije prilikom nedavne posete Beogradu.

Dok je Makron, kao veliki prijatelj Srbije, odlazio iz Beograda, na Kosovu se sprovodila akcija koja je sušta suprotnost normalizaciji odnosa i kompromisu kojem bi trebalo da teže Beograd i Priština.

U akciji Kosovske policije u sve četiri opštine na severu Kosova zatvoreni su objekti u kojima su funkcionisale preostale srpske institucije. Pored zgrada u kojima su se nalazile opštine, kosovska policija ušla je i u KBC Kosovska Mitrovica, u zgradu u kojoj se nalaze prostorije PIO fonda, Kancelarije za KiM, a potom i u zgradu Kosovskomitrovačkog okruga i Centra za socijalni rad.

Kao obrazloženje za ovakva potez navedeno je da su te institucije paralelne i da su “direktivama Srbije kršile ustav i zakone Kosova“, kao i da je u toku istraga. U međuvremenu na tim objektima postavljene su table sa nazivima kosovskih institucija. Na objektu u Leposaviću gde je do prošlog petka radio Privremeni organ opštine Leposavić, Institut za srpsku kulturu, Saobraćajna škola i gde se nalaze i kancelarije mnogobrojnih organizacija, danas su privremeno postavljena dva papira na kojima je napisano Ministarstvo za zajednice i povratak i Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja.

U trenutku pisanja teksta u toku je šesti dan blokade, a isto toliko prošlo je otkako radnicima nije dozvoljeno da se vrate na svoja radna mesta.

Mere koje su preduzele prištinske vlasti, naravno, naišle su na osudu Evropske unije i Amerike.

Brisel je, brže bolje, istakao da ova operacija nije bila koordinisana sa međunarodnom zajednicom.

“EU je razočarana zbog kontinuiranog nedostatka koordinacije sa kosovskim bezbednosnim institucijama i međunarodnim partnerima“, navodi se u briselskoj reakciji na platformi “Iks“.

Evropska unija podsetila je da se Kosovo obavezalo na deeskalaciju.

“EU je više puta pozivala Kosovo da izbegava bilo kakve radnje koje bi mogle negativno uticati na bezbednost ljudi na terenu. Nažalost, Vlada Kosova ignorisala je naše pozive“.

Sa druge strane, ništa manje oštra nije bila ni ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini koja je kritikovala ovu odluku i saopštila da je “zabrinuta i razočarana“ kontinuiranim nekoordiniranim akcijama Vlade Kosova koje odražavaju rastuće pogoršanje odnosa između dve zemlje.

Ova akcija Kosovske policije dolazi samo mesec dana nakon što su prištinske vlasti zatvorile ekspoziture Pošte Srbije na Severu Kosova. Evropska unija i SAD i tom prilikom bile su razočarane insistirajući na tome da je to jednostrana mera Prištine, baš kao i u slučaju zabrane dinara.

Reakcije zapadnog dela međunarodne zajednice toliko su mlake da su odavno uvredljive.

Toliko su mlake i beznačajne da je zaista teško poverovati u priču da Aljbin Kurti svoje poteze ne sprovodi uz prećutnu ili direktnu saglasnost njegovih zapadnih partnera. Jer da su kompromis i normalizacija odnosa zaista važni zapadu, on ne bi dozvoljavao Kurtiju da iznova i iznova sprovodi politiku koja je direktno usmerena na to da se Srpska država i srpski narod odstrane sa Kosova i Metohije, ali i ka tome da se svakom mogućom akcijom opipava strpljenje srpskog naroda ne bi li se izazvao odgovor koji bi poslužio kao dodatni izgovor za primenu sile.

Dokle god se reakcija Evropske unije i Amerike bude svodila na verbalnu osudu, Kurti svoju politiku neće menjati, naprotiv, kako vreme bude odmicalo, odnosno kako se izbori budu približavali, biće sve hrabriji u sprovođenju svoje politike.

Sa druge strane, očekivati od međunarodne zajednice da pređe sa saopštenja na neke konkretne akcije, najblaže rečeno je naivno... Jer ovo nije prvi put da Kurti povlači takozvane jednostrane poteze, koje EU i SAD verbalno osuđuju bez ikakvog efekta.

Vučić: "Kurti želi sukobe pre izbora u Americi"

Predsednik Srbije

Vesti 06.08.2024. 20:46

Vučić: "Kurti želi sukobe pre izbora u Americi"

Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nedavno je za TV B92 govorio upravo o tome. On je navodeći primer Stejt departmenta istakao da što su saopštenja oštrija to je “veći gubitak kredibiliteta američke administracije“ u čitavom regionu, ukoliko ta saopštenja i stavovi ne urode bilo kakvim plodom.

“Prosto, niko više neće ozbiljno shvatati saopštenja iz Stejt departmenta ukoliko se pokaže da postoji nekakav Aljbin Kurti koji može to da ignoriše ili da baci pod noge i izgazi“, istakao je nedavno Starović.

Pojedinci smatraju da je zatvaranje srpskih institucija kompenzacija za to što KFOR nije dozvolio otvaranje mosta na Ibru. Međutim, u ovom trenutku nije važno zbog čega je došlo do blokade. Jedino što je bitno u ovoj priči jeste da se ona dogodila i da je sa sobom povukla određene posledice.

Pre svega, Srbi sa severa Kosova izgubili su institucije koje su im metaforički bile most sa Srbijom. Takođe, Srbima je dodatno otežano svakodnevno funkcionisanje. Dragiša Milović, potpredsednik Srpske liste, gostujući je u emisiji “Takovska 10“ na RTS-u rekao da je oko 30.000 penzionera koristilo uslugu PIO fonda, od čega 4.600 Albanaca.

“Kako će se ostvarivati njihova prava, ono što im je zakonom zagarantovano u privremenim organima, socijalna pomoć, dečji dodatak, prijava umrlih, rođenih. Dakle, to su osnovni problemi sa kojima ćemo se mi očigledno suočavati, a evo već krećemo da se suočavamo“, istakao je Milović.

Politika Aljbina Kurtija koja je direktno podržana ćutanjem zapada dovela je do toga da život Srba na Kosovu postane nepodnošljiv.

U aprilu prošle godine na vanrednim izborima za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – koje je Srpska lista bojkotovala, sa po nekoliko stotina glasova pobedili su kosovski političari. Mesec dana kasnije, prištinski specijalci zauzeli su zgrade opština u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Krajem 2023. Sa ulica gradova na severu Kosova i Metohije nestali su poslednji automobile sa KM tablicama koje je izdavao MUP Srbije. Srbi na severu Kosova morali su da preregistruju automobile na kosovske RKS tablice.

Ukinut je dinar, zatvorene su NIS-ove pumpe, ekspoziture Pošte Srbije… Sve teža situacija uticala je na to da je na Kosovu i Metohiji sve manje Srba. Koliko taj broj danas iznosi, teško je reći. Međutim, možemo da podsetimo na izjavu Ivice Dačića koji je u novembru prošle godine rekao da je u “prethodnih godinu dana 13 odsto Srba napustilo Kosovo zbog pritiska prištinskog režima na srpsko stanovništvo“.

Oni koji su ostali verovatno se svakodnevno pitaju šta je od Srbije ostalo na Kosovu. Sa pravom. Politika Aljbina Kurtija, koju zapad ne sprečava, nije ostavila mnogo toga.

U srpskom sistemu na Kosovu i Metohiji rade još škole i bolnice.

Upravo zdravstvo i prosveta, kao institucije koje su vezane za Srbiju, a koje su samim tim van kontrole prištinskih vlasti, poslednji su stub odbrane bivstvovanja Srba na Kosovu i Metohiji.

Kao što smo ranije pisali, kako se budu bližili kosovski izbori koji su zakazani za februar 2025, tako će Kurtijeva politika biti sve agresivnije usmerena na Srbe sa Kosova. Jer Kurtiju je to jedina karta na koju može da igra i sa kojom će se udvarati biračima. Na osnovu svega onoga što smo videli prethodnih meseci, iskustvo nas je naučilo da će upravo školstvo i zdravstvo biti sledeći na udaru. Kurti će na sve načine pokušati da do kraja svog mandata ostvari punu kontrolu nad severom Kosova i Metohije i na taj način zaokruži takozvani suverenitet. To je njegov glavni cilj i glavna karta na koju će igrati u predizbornoj kampanji jer svojom politikom nije postigao ništa drugo što bi mogao da istakne u prvi plan.

Otimanje prosvete i zdravstva Beograd, koliko god mu bile vezane ruke, i zapad, koliko god bio licemeran, ne smeju da dozvole. Jer, ukoliko se u ijednom trenutku dovede u pitanje ko će učiti srpsku decu u školama ili ko će ih lečiti, postoji osnovani strah da će to pitanje podstaći novi talas iseljavanja.

Sve one Srbe koji razmišljaju o tome da li da se spakuju i napuste Kosovo, zvanični Beograd mora da uveri da na Kosovu i Metohiji još uvek ima Srbije. Ovim problemom mora da se bavi i zapad koji nas svakodnevno podseća na važnost normalizacije odnosa i kompromisa.

Vučić razgovarao sa Lajčakom o Kosovu