LJUDI IZ SENKE: Ko je Aleksandar Papić?

Da li znate šta je to "siva eminencija"? Sigurno je da postoje takvi ljudi, oni koji su nosioci neformalne ali istinske moći, kadri da urade sve i svašta. Često se taj pojam vezuje za političku moć i svakako je da postoje ti nekakvi moćni ljudi iz senke koji utiču i kreiraju politiku svakom društvu i koji su često nevidljivi i nepoznati široj javnosti. Ni po čemu ne zaostajući od globalnih trendova, pojava sivih eminencija nije nas zaobišla, naravno uz još jedan mali dodatak koji celoj stvari daje posebnu draž. Pretpostavljamo da ne postoji niko ko u beogradskoj čaršiji nije čuo za ime izvesnog gospodina Aleksandra - Acu Papića.

Ime danas tridesetdvogodišnjeg mladića doskora je bilo nepoznato skoro svima - od privrednika, viđenijih kriminalaca, bankara, advokata, znači stručne javnosti, pa sve do medijskih poslenika i šire javnosti, ali u poslednje četiri godine pomenuti gospodin je označen kao jedan od neformalnih i vrlo moćnih centara moći. Snagu je crpeo iz svoje stranačke pripadnosti i bliskosti sa pojedinim funkcionerima SNS i priče koja ga je pratila da je izuzetno moćan čovek i figura za posebne zadatke stranačkih vrhova i vrhova vlasti. U pratnji brojnog obezbeđenja, uvek u nekoliko limuzina, nekada i službenim, viđan je u beogradskim kafićima i restoranima vrlo često u društvu bitnih i moćnih ljudi.

Čitava ta predstava i kolorit doprinosili su sveukupnom dojmu koji se nastojao nametnuti. Kada se spomene ime Ace Papića, govorilo se o njemu kao moćnom čoveku. Formalno i realno, radilo se o funkcioneru gradskog odbora SNS sa naročitim uticajem u opštini Zvezdara i tamošnjem stranačkom odboru, koji je jako dobro koristio svoj navedeni formalni položaj multiplikujući ga pozivanjem na stranku i stranačke funkcionere. Cilj je naravno bilo obezbeđivanje lične i imovinske koristi, da upotrebimo formulaciju karakterističnu za početak svake pismene krivične prijave. Fama koju je oko sebe vešto širio vremenom je od njega zaista i načinila moćnog čoveka koji se bavio i bavi se unosnim poslovima. Od obezbeđivanja dozvola za gradnju po Beogradu pa do nameštanja tendera u državnim institucijama ubrzo je postao realan faktor, a sudeći po problemima koje je prouzrokovao, postao je, hteo ne hteo, i nezaobilazan faktor u njihovom rešavanju. Lik i delo Aleksandra Papića neodoljivo podseća na holivudski blokbaster "Uhvati me ako možeš", o najvećem falsifikatoru i prevarantu Frenku Abignejlu. Biznis model je jednostavan, naplata je stopostotna i po pravilu avansna, a realizacija neizvesna i uglavnom ne usledi. Usput se spominju velika imena, veliki poslovi, lažna obećanja, pozivanja na stranku i politički uticaj, pretnje, laži... Svakako jedan koloritan lik, koji zaslužuje dublju analizu.

Iako za sebe voli da kaže da je milioner i ozbiljan biznismen sa odličnim poslovnim kontaktima i vezama, u stvarnosti situacija izgleda pomalo drugačije. Aleksandar Papić je vlasnik kompanije "Alcantara invest" d.o.o., sa adresom u Dr Milutina Ivkovića na opštini Savski venac. Kompanija je registrovan za trgovinu na veliko nameštajem, tepisima i opremom za osvetljenje i osnovana je 2010. godine. Međutim, finansijski rezultati koje beleži poprilično su oskudni, tako je ilustracije radi ukupan prihod u 2014. bio 36 miliona dinara. Sličan rezultat oko 30 miliona prihoda je bio i u sledeće dve godine, da bi u 2017. godini pao na svega 29.000 dinara, što i ne čudi s obzirom na to da se kompanija "Alcantara invest" od 18. 11. 2016 godine nalazi u neprekidnoj blokadi računa u trajanju od 1.169 dana. Analizom finansijskih izveštaja, a posebno obaveza preduzeća i njihove strukture, vidljivo je da je u 2015. godini nivo zaduženja podignut na 280 miliona dinara u 2015. godini, što je nešto više od dva miliona evra, od čega su kratkoročne obaveze bile 260 miliona dinara.

Zašto bi ovi podaci mogli biti zanimljivi?

Iz prostog razloga što jedna od prvih u nizu kontroverzi koje se vezuju za ime Aleksandra Papića potiče upravo iz tog perioda. Naime, hotel "Tonanti" u Vrnjačkoj Banji (bivša "Fontana") kupila je po ceni od 750.000 evra upravo kompanija "Alcantara invest", da bi ga sledeće godine preprodala kompaniji "Konrad", u vlasništvu Darka Đurovića, odnosno firmi "Tonanti", koju istoimeni osniva u julu 2016. godine. Ostalo je nepoznanica kako je "Alcantara invest" došla do 750.000 evra da kupi hotel u Vrnjačkoj Banji osim što je logično pretpostaviti da je novac stigao u vidu pozajmice na račun pomenute firme. Ko i pod kojim uslovima je pozajmio novac, zasad je nepoznanica.

Ako se analiziraju sudski sporovi pomenute firme, vidljivo je da je "Alcantara" dugovala poveriocima po raznim osnovama više stotina hiljada evra. Ono što može biti ilustrativno je zapravo struktura dugovanja, koja u velikoj meri oslikava i biznis model po kome funkcioniše Aleksandar Papić. Od potraživanja koje prema firmi "Alcantara" ima "Autokomerc" u iznosu od 41.926 dinara i koja se odnosi na neplaćene usluge servisa automobila, preko dugovanja Miškovićevoj firmi "Delta city 67" d.o.o. u iznosu od 1.713.882 dinara, pa do sudskog spora sa firmom "Pjetro del Oro" d.o.o. od 81.670.000 dinara. Većina sporova osim potonjeg je rešena u korist tužilaca, ali oni do svog novca nisu mogli doći jer kao što smo naveli ranije, račun kompanije "Alcantara invest" je u blokadi od novembra 2016. godine. Biznis model koji se ovde nazire je vrlo sličan onom koji se narodskim rečnikom naziva "pekaru ni hleb ne plaća".

Slučaj sa firmom "Pjetro del Oro" je indikativan još po jednom osnovu i može odlično da posluži kao ilustracija za još jednu veliku strast Aleksandra Papića, a to je ljubav ka ugostiteljstvu. Kompanija "Pjetro del Oro" je u vlasništvu kontroverznog crnogorskog biznismena Božidara - Boška Filipovića, koji je ovdašnjoj javnosti postao poznat kada je ispred beogradskog "Parking servisa" polio benzinom i zapalio "porše kajen" koji mu je prethodno pauk odneo. Čitav performans je zabeležen kamerom i u istom Filipović spominje ime Aleksandra Papića. Pomenuti gospodin je u to vreme bio vlasnik beogradskog restorana "Pjetro del Oro" i prema njegovim tvrdnjama sa Aleksandrom Papićem se dogovorio da mu izda lokal za određenu novčanu sumu. Obaveze po osnovu zakupa nisu izmirivane, a u međuvremenu je i lokal i inventar propadao pa je vlasnik nakon nekog vremena odlučio da tuži potražujući enormne iznose. Aleksandar Papić se odlučuju da prijavi Filipovića za pokušaj iznude. Ali ni ovakav fijasko nije ga odvratio od pokušaja da se oproba u ugostiteljstvu. Tako je po sličnom principu bio zakupac u nekoliko prestoničkih lokala, uglavnom u okolini Partizanovog stadiona, poput "Kašea" i "Puškina", da bi njegovo ime u poslednje vreme figuriralo kao zakupac kafea "Moda" u Njegoševoj ulici u Beogradu, opet po sličnom modelu.

Dakle, uz izostanak izmirenja obaveza koje zakup podrazumeva. Adaptacija je nekada ključni faktor u uspešnom biznisu. Ukoliko niste u stanju da se realno nosite sa tržišnim faktorima, onda je potrebno na drugi način obezbediti komparativnu prednost. U ovom slučaju ugostiteljstvom i rentijerstvom se mnogo lakše bavite ako gazdujete tuđom imovinom, po mogućstvu državnom. Tako se čudnim spletom okolnosti na mestu direktora Fonda "Intereksport" a.d., u kojem se nalazi imovina nekadašnjeg spoljnotrgovinskog giganta, obreo izvesni Ratomir Antonović, blizak saradnik gospodina Papića. U imovini ove firme nalaze se nekretnine na najboljim lokacijama u gradovima širom Srbije, između ostalog, i poslovna zgrada na početku Ulice kneza Mihaila u Beogradu, sa veoma atraktivnim lokalima u prizemlju velikih površina, pogodnih za ugostiteljsku delatnost.

Da je uvek nekako podesnije tuđom spravom gloginje mlatiti, nije neka mudrost, ali je delotvorna. S druge strane, ako se analiziraju lica koja su povezana sa Aleksandrom Papićem i njihova poslovna delatnost, koja se nikako ne može odvojiti od njegove, jasno je da se mreža za materijalizaciju neformalnog uticaja u jednom trenutku proširila. U firmi "Alcantara invest" kao najbliži saradnici Aleksandra Papića navedeni su Stefan Milićević Petrović, star trideset dve godine, i Marko Vujasinović, star dvadeset devet godina. Pomenute osobe su vlasnici pravnih lica "Markotex", "Mapini", "Bardo biznis", "MPSS consulting" i "MPSS corporation". Sve one manje ili više posluju relativno skromno, osim kompanije "MPSS consulting" i "MPSS corporation", koje se bave proizvodnjom računara i računarske opreme i koje su imale nešto više od šest miliona evra prihoda u prošloj godini. Ipak, početkom ove godine računi su im blokirani po osnovu prinudne naplate za iznos od preko 43 miliona dinara.

Još jedna kompanija se vezuje za ime Aleksandra Papića i bavi se sličnom delatnošću, programiranjem i računarskom opremom. Radi se o privrednom društvu "Tim system" d.o.o. iz Beograda koje se formalno vodi na izvesnog Tonija Apostolovića, koji je ujedno i vlasnik kompanije "IT excellence". Poslovanje ovih pravnih lica je bilo prilično skromno do 2017. godine kada se u toj godini beleži rast prihoda sa 87 miliona iz 2016. godine na 154 miliona. Možda je koincidencija rasta prihoda ove kompanije i pomenutog "MPSS consultinga" u periodu nakon što je "Alcantara invest" blokirana zaista slučajna, ali je svakako malo verovatna. Još je neverovatniji rast prihoda "Tim systema" u 2018. godini kada nivo prihoda dostiže cifru od 1,7 milijardi dinara, odnosno skoro 15 miliona evra. Rast prihoda je, kako saznajemo, posledica nekoliko lukrativnih ugovora sa državnim institucijama i brojnim uplatama u vidu naplate usluge posredovanja i konsaltinga, opet za poslove sa državnim institucijama. Pored rasta prihoda koji je u 2018. 11 puta veći nego 2017. godine, još neverovatnije zvuči podatak da je u toj godini preko računa kompanije "Tim system" registrovan priliv od 3,3 milijarde dinara, odnosno 28 miliona evra. Gde i kako je preusmeren gotov novac zasad nije poznato, osim toga da novca na kraju 2019. godine više nije bilo s obzirom na to da se od novembra 2019. kompanija nalazi u blokadi računa.

Firma "Tim system" se dana 27. januara ove godine nalazila u blokadi koja je iznosila 64.290.410,35 dinara. Sledećeg dana računi kompanije su bili odblokirani. Način na koji je račun firme odblokiran je vrlo indikativan. Kako saznajemo, osnivač kompanije je deponovao na račun kod Jubmes banke sumu od 65 miliona dinara u gotovom novcu kao vid pozajmice osnivača. Prethodno je razmenjena u menjačnici "Pirana" suma od 550.000 evra i konvertovana u dinare. Sve vreme u toku ove transakcije uz osnivača privrednog društva "Tim system" bio je prisutan i pomenuti gospodin Aleksandar Papić. S obzirom na to da niti gospodin Papić a verovatno ni gospodin Apostolović ne mogu, s obzirom na svoj dotadašnji radni i životni učinak, da objasne na legitiman i zakonit način svoje prisustvo u blizini tolike sume gotovog novca. Takođe nije moguće objasniti kako i na koji način je banka prihvatila ovakvu uplatu, niti da li je za to postojala uredna dokumentacija koja neizostavno mora da prati ovakvu transakciju. Pre svega mislimo na izjavu o poreklu novca kao i na praksu da je banka dužna da po službenoj dužnosti obavesti Upravu za sprečavanje pranja novca.

Ovo je naravno tek delić iz bogatog privredničkog i političkog opusa "sive eminencije" Aleksandra Papića, pojave toliko karakteristične za ovo vreme i društveni kontekst u kome se nalazimo i živimo. Eklatantan primer, nažalost ne i jedini, u kome se manifestuje čudna koegzistencija privida političke moći zasnovanog na fikcijama, pristup realnim političkim faktorima na formalan i neformalan način i sklonost ka izvršenjima, ili pokušajima izvršenja krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala. Cilj je naravno uvek novac, ali na putu do istog uglavnom ostaje veliki broj ljudi koji se smatraju prevarenim i obeščašćenim.

Pošto verujemo da broj onih koji su na ovaj način iskusili gorke plodove poslovanja i druženja sa Aleksandrom Papićem i njemu sličnima, koji verovatno još uvek zastrašeni prividom moći koji se iza njih krio ne smeju javno da saopšte probleme sa kojima su se suočili, takve ljude ohrabrujemo da nam se obrate na redakcijski mejl ([email protected]).

U svakom slučaju...

Nastaviće se...