Ljudi protiv mašina

Ljudi protiv mašina

Shutterstock


Generacijama unazad važilo je staro pravilo da stariji mlađe savetuju kako je najvažnije da nađu „siguran posao“. A u skladu sa tim najčešće je kao najbolji izbor nuđen neki vid državne službe. Danas s pravom možemo da se pitamo šta ćemo mi u budućnosti raditi? Da li ćemo uopšte biti sposobljeni da nešto radimo ili će naše zanimanje izumreti poput dinosaurusa?

Drugo, šta će naši potomci raditi? Kakvim će se poslom baviti oni i ljudi u narednih 30, 50, 100 godina? Svako predviđanje na ovako duge staze je, naravno, besmisleno, jer tržište rada se konstanto menja. A te promene će u budućnosti, nema sumnje, biti još brže.

Pandemija koronavirusa dala je novu dimenziju razmišljanjima na ovu temu. Nema sumnje da će mnogi poslodavci u budućnosti želeti da još više ograniče uticaj ljudskog faktora na njihovo poslovanje kako bi ono što manje trpelo u slučaju neke nove pandemije.

Najčešći odgovor koji se može čuti na pitanje šta je posao budućnosti jeste – nešto u IT sektoru. Istina, IT sektor poslednjih godina doživljava pravi bum, pre svega zahvaljujući mogućnosti da se njime baviš iz bilo kog kraja sveta, uz preduslov da imaš struju, računar i internet.

Tako i u Srbiji IT industrija beleži godišnji rast od 25 odsto, pre svega zahvaljujući izvozu IT usluga, što se navodi i u ovogodišnjem izdanju stručne publikacije Vojvodina IKT klastera o stanju IT industrije u Srbiji.

U publikaciji, koja je predstavljena sredinom maja, međutim, navodi se još nešto. Iako je IT sektor beležio kontinuirani rast sve do kraja prvog kvartala ove godine, kriza nastala usled epidemije virusa Covid-19 odraziće se i na IT industriju.

Prema istraživanju Vojvodina IKT klastera na početku krize, dve trećine kompanija je prijavilo pad tražnje, zaustavljanje zapošljavanja i procenjuje pad prihoda u kratkoročnom periodu.

“Aktuelna kriza je imala drastične inicijalne efekte na poslovanje IT kompanija u Srbiji, što je posledica zavisnosti domaće IT industrije od stranog tržišta, posebno onog na Zapadu, i uticaja krize na tamošnje klijente. Iako je teško prognozirati dalji razvoj situacije, očigledno je da su najviše pogođena mikro i mala preduzeća koja nemaju velike finansijske rezerve za likvidnost ili čiji klijenti su bili u krizom pogođenim sektorima“, obrazložio je Milan Šolaja, direktor klastera.

Nije, dakle, ni IT sektor svemoguć, a profesor sa beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljuba Savić za „Ekspres“ ističe da treba praviti razliku između svetskog i srpskog IT-ja.

“Ono što je u svetu IT nije i u Srbiji. Ono što je u Srbiji moderna proizvodnja, u svetu nije moderna proizvodnja. Naši ljudi, iako postoji i manji broj onih koji kreiraju, i to su oni koji vuku napred, i predstavljaju pravi IT, najvećim delom sede u Srbiji i za neke svetske kompanije rade različite poslove, od najjednostavnijih do onih složenijih. Niti svi rade neke vrhunske poslove, niti za sve poslove treba ozbiljno obrazovanje i kvalifikacija, niti svi zarađuju koliko drugi misle da oni zarađuju“, kaže profesor Savić za „Ekspres“.

No, iako je teško predvideti koji su to poslovi budućnosti, jer ono što je bilo interesantno juče, sutra ne mora da bude zanimljivo, promene na tržištu rada koje su neprestane upozoravaju da učenju i nadograđivanju znanja i veština
nikada nije kraj.

Stručne prognoze, ipak, ukazuju da nam budućnost donosi neka nova zanimanja, ili će barem dati primat nekim postojećim, dok će određene profesije polako nestajati.

Kriza izazvana pandemijom koronavirusa naterala nas je sve da se više okrećemo onlajn svetu i digitalizaciji. Iako ne znamo zasigurno šta nas čeka za narednih, recimo, 30 godina, sadašnji trendovi na tržištu rada nam pomažu da pretpostavimo u kom se smeru krećemo.

Poslovi koji će imati stabilan rast i razvoj i koji će ujedno biti dobro plaćeni, jesu: poslovni analitičar, softver developer, marketinški ekspert, stručnjak za informatičku bezbednost, direktor prodaje i fizioterapeut. Neka od ovih zanimanja su se na listi budućih našla na osnovu sektora koji danas brzo rastu, a neka su izvučena na temelju predikcija o dolazećoj tehnologiji.

Američki Biro za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics, BLS) predviđa i broj novih profesija koje će se razviti u narednih deset godina, a neke od njih vezane su za javno zdravlje i zdravstvenu negu. Robotika i veštačka inteligencija su nešto u šta se BLS uzda – da će zauvek promeniti industriju i pokrenuti nova radna mesta.

Opasni i manuelni zadaci biće zamenjeni upravo robotikom. Fizikalci će morati da rade napornije kako bi bili vrednovani, odnosno kako bi opstali u svetu tehnologije i robotike. Veštačka inteligencija će otkloniti potrebu za ponavljanjem zadataka, a radnici će imati pristup većem broju alata i podataka nego ikada pre. Karijere programera i analitičara ići će uzlaznom putanjom.

Sprovedena je čak i anketa sa pitanjem „Koji sektor će najviše zapošljavati do 2050. godine?“ u kojoj je učestvovalo 2.185 ljudi. Ponuđeni sektori su: transport, medicina, tehnologija, finansije, prodaja. Ispitanici su pokazali da najviše veruju u tehnologiju, za koju je glasalo njih 55 odsto. Zatim slede medicina (24 odsto) i finansije (12 odsto), a transport i prodaja dele mesto po broju glasova – po pet procenata.

Od svih zanimanja koja će doživeti procvat u naredne tri decenije, pretpostavka je da će najbolje biti plaćeni softver developer i direktor prodaje. U fizioterapeute se veruje u budućnosti zato što u ovom segmentu mašina definitivno ne može da zameni čoveka. Ali, osim toga, na listi traženih zanimanja biće administrator u bolnicama i ordinacijama, jer će pažnja biti usmerena na logistiku, osiguranje i planiranje.

U trenutku kada se broj onih koji rade od kuće uvećao nekoliko puta, još se više uviđa koliko je važna bezbednost na mreži, ne samo kada je reč o ličnim računarima, već pre svega kada su u pitanju velike kompanije koje će zahtevati vrsne IT stručnjake za bezbednost, budući da hakerski napadi postaju češći, a razvijaju se i nove potencijalne pretnje.

Upravo zato je i specijalista za sajber-bezbednost jedno do zanimanja koje se našlo na listi koju je, nakon pažljivog proučavanja trendova vezanih za radna mesta u narednoj deceniji i analiziranja onoga što poslodavci traže, sačinila Astrid Klajnhans Role, izvršna direktorka poslovne škole “WU Executive Academy“.

Uz trendove koji postoje, ona je analizirala i zašto poslodavci traže određene tipove stručnosti i koje će srodne veštine i kompetencije biti potrebne zaposlenicima u budućnosti. A izgleda da su gotovo sva zanimanja koja se navode „otporna“ i na Covid-19.

A kada je reč o specijalistima za sajber-bezbednost, potpuno je jasno da je s rastom mreža i napretkom digitalizacije rizik od kibernetičkih napada eksponencijalno porastao. To se odnosi i na javne institucije, međunarodne korporacije i na lokalna mala i srednja preduzeća. U ovom slučaju organizacijama su potrebni stručnjaci koji su sposobni da sprovode pojedinačne mere, kao i kontinuirani nadzor nad celim sistemima. Ovi stručnjaci rade koncepte i strategije zasnovane na najnovijim tehnologijama kako bi osigurali efikasnost mera na duži rok.

Najnoviji izveštaj „Data Breach QuickView“ jasno naglašava koliko su važni stručnjaci za informatičku sigurnost. Prošle godine broj kibernetičkih napada u celom svetu porastao je za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a očekuje se da će se taj trend nastaviti. Kibernetička sigurnost dobija na značaju jer će u budućnosti uspeh ili nedostatak uspeha organizacije još više zavisiti od toga koliko će se ona efikasno zaštititi u digitalnoj sferi.

Na listi su se našli i analitičari podataka, koje kompanije rado angažuju jer upravljaju najvećim bogatstvom organizacija: podacima o kupcima, proizvodima i tržištu. Ne samo IT stručnjaci, već i izvršni direktori, kao i menadžeri zaduženi za marketing i proizvode, moraju da interpretiraju podatke i na njima da temelje svoje strateške odluke. Dakle, za osmišljavanje efikasnih mera ključno je znati čitati podatke. A analitičari podataka pružaju dragocenu osnovu za praktičnu primenu.

I mada je ugledni „Harvard biznis rivju“ odavno presudio da je „analitičar podataka“ najpoželjniji posao 21. veka, poslednji izveštaj o novim poslovima koji radi poslovno-društvena mreža Linkedin otkriva da će kompanije u narednim godinama tražiti i niz drugih zanimanja.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar