Loša budućnost nikakva stvarnost

Kako je gotovo svaka priča o Bosni i Hercegovini još u doba socijalističke Jugoslavije gotovo neizostavno bila začinjena ponekim vicem o Bosancima, možda je najprimerenije i tekst o tome kakva budućnost čeka Bosnu povezati upravo sa vicem. Daleko od toga da je situacija smešna, ali je analogija neizbežna.

Nije prvi put, naime, da se u Bosni, ali i susednim zemljama priča o reviziji Dejtonskog sporazuma, redefinisanju odnosa unutar same Bosne, stvaranju trećeg entiteta, referendumima... Odgovor na pitanja koliko je svaki od ovih scenarija verovatan, mogao bi da bude isti kakav je i mali Rom (da budemo politički korektni) iz vica dobio od oca kada ga je pitao hoće li ove godine ići na more: "Vidi, sine, 70 odsto da hoćemo, a 100 odsto da nećemo".

Prevedeno na stanje u Bosni, to znači da nijedna od ponuđenih varijanti danas nije nimalo verovatna. Razlog je jednostavan. Da bi se stvari u Bosni pomakle sa mrtve tačke, na kojoj stoje već decenijama, potrebna je saglasnost sva tri konstitutivna naroda, koja još nikad ni po kojem pitanju nije postignuta, ali i spremnost međunarodne zajednice da ponovo „promeša bosanski lonac". A ta spremnost, evidentno je, ne postoji.

Šta je alternativa, da li će Hrvati u BiH prećutno ili eksplicitno podržati ideju Republike Srpske o referendumu i poći istim stopama, čitajte u novom broju Ekspresa koji je već na kioscima.