Svet
22.03.2024. 19:15
Vesti
29.03.2024. 18:00
Marko R. Petrović
U fokusu
Masakr u Moskvi - Povratak zla
Koncertna dvorana “Krokus siti hol“ bila je skoro puna. Publika je čekala da gleda nastup grupe “Piknik“, benda čija popularnost seže još u osamdesete godine prošlog veka, u doba Sovjetskog Saveza.
Karte za svih 6200 mesta, koliki je kapacitet dvorane, rasprodate su, ali neki od posetilaca još nisu zauzeli mesta. Ili su kupovali grickalice i piće, ili su ostavljali kapute u garderobi.
Koncert je trebalo da počne u petak 22. marta u 20 časova. Desetak minuta ranije, međutim, začuli su se pucnji. Publika je isprva mislila da neko baca petarde. Ali nije u pitanju bila pirotehnika. Najmanje četvorica napadača nasumice su pucala iz automatskih pušaka. A onda su koncertnu dvoranu zapalili “Molotovljevim koktelima“.
Tako je počeo najkrvaviji teroristički napad na teritoriji Rusije u poslednje vreme, iza kojeg je ostalo najmanje 139 mrtvih i više od 180 ranjenih, a koji je ruski predsednik Vladimir Putin nazvao “krvavim, varvarskim, terorističkim aktom“. I mada je Islamska država preuzela odgovornost, a što su potvrdile i američke obaveštajne službe, Putina to nije sprečilo da prstom upre u Ukrajinu kao umešanu stranu.
Jedan od argumenata je i taj da su teroristi uhvaćeni blizu ukrajinske granice jer su, očigledno, tamo želeli da pobegnu, te da ih je, navodno, tamo čekao “otvoren prozor“. To “blizu“ ukrajinske granice je Brijanska oblast, ali prema nekim analizama, tačka gde su četvorica muškaraca, koje izvesno čeka doživotna robija, uhvaćena nalazi se skoro 150 kilometara od granične linije. A realno gledano, ako su teroristi želeli negde da pobegnu iz Moskve, Ukrajina se činila kao prirodna opcija gde bi ih, možda, neko dočekao.
No, vratimo se samom napadu i efektima koje bi ova “klanica“ mogla da ima. Najpre, do napada dolazi na manje od nedelju dana od kako je Putin na izborima osigurao novi, peti, šestogodišnji mandat, dobivši podršku čak 87 odsto birača.
Samo nekoliko dana kasnije, međutim, dobija neviđeni šamar. Njegov toliko hvaljeni bezbednosni aparat nije uspeo da spreči najsmrtonosniji teroristički napad u Rusiji u poslednjih 20 godina. Da stvari budu gore, upozorenja da bi se tako nešto moglo dogoditi bilo je više nego dovoljno.
Još 7. marta policija je, prilikom hapšenja, ubila dvojicu kazahstanskih pripadnika ogranka Islamske države ‒ Vilajet Korasan, koji su, kako je objavljeno, pokušali organizovanje terorističkog napada na sinagogu u Moskvi.
Istog dana i američka ambasada u Moskvi izdala je upozorenje svojim državljanima u Rusiji da izbegavaju masovna okupljanja, sportska dešavanja, koncerte, posete tržnim centrima, te da prate lokalne medije i da obrate pažnju na okruženje.
Svet
25.03.2024. 20:13
Putin: Napad su izvršili...
Sve u svemu, napad terorista predstavlja veliki udarac za Putina i njegovu auru lidera kojem je nacionalna bezbednost najvažnija. To dobija na težini posle dvogodišnjeg rata u Ukrajini koji opisuje kao ključ za opstanak Rusije i koji ostaje njegov prioritet i u novom predsedničkom mandatu.
A kada je reč o propustima u bezbednosnom sistemu Rusije, na ovo mestu nije zgoreg povući paralelu i sa početkom “specijalne vojne operacije“ u Ukrajini za koju su mnogi, pa čak i na Zapadu, verovali da će biti okončana vrlo brzo, na osnovu, ispostaviće se kasnije vrlo pogrešnih obaveštajnih podataka koji su rusku vojnu moć i osposobljenost njenih kadrova izuzetno precenili.
U prvom trenutku činilo se da je teroristički napad paralisao Putina. Bilo mu je potrebno čak 19 sati da se naciji obrati posle najsmrtonosnijeg napada još od upada čečenskih terorista u školu u Beslanu 2004. godine kada su izgubljena 334 života. A kada se konačno obratio javnosti, Putin se gotovo nije ni osvrnuo na sve više dokaza koji su upućivali na odgovornost Islamske države. ISIS, inače, Putinu sigurno ne može da zaboravi rusku intervenciju u Siriji, gde je Islamska država poražena upravo zahvaljujući angažovanju ruskih snaga koje su istovremeno obezbedile opstanak na vlasti predsednika Bašara Asada.
Umesto toga, ukazivao je na to da iza tragedije stoji Ukrajina, dodajući kako su napadači postupali “isto kao nacisti“, koji su “provodili masakre na okupiranim teritorijama“, podsećajući na njegovo često opisivanje današnje Ukrajine ka
taciju. Oni bi mogli da se zapitaju da li je Putinu, s obzirom na rat u Ukrajini i sukob sa Zapadom, zaista bezbednost zemlje u srcu?
Informacija da je Putin, možda, ignorisao upozorenja Zapada na mogući teroristički napad, mogla bi samo da poveća skepsu među građanima. Jer umesto da postupi u skladu sa upozorenjima i poveća nivo bezbednosti, on ih je odbacio kao “provokacije“.
“Sve ovo liči na direktnu ucenu i nameru da se zastraši i destabilizuje naše društvo“, rekao je Putin u utorak pred pripadnicima FSB, ruske obaveštajne agencije, govoreći o upozorenjima sa Zapada. Posle napada u petak, neki od njegovih kritičara u egzilu naveli su ovaj odgovor kao dokaz o Putinovom udaljavanju od istinskih bezbednosnih problema Rusije.
Umesto da zaštiti društvo od stvarnih terorista, kažu njegovi kritičari, Putin je usmerio svoje velike bezbednosne službe da gone disidente, novinare i svakoga ko smatra da predstavlja pretnju onome što Kremlj smatra “tradicionalnim vrednostima“.
Na primer, samo nekoliko sati pre napada, državni mediji izvestili su da su ruske vlasti dodale “LGBT pokret“ na zvaničnu listu “terorista i ekstremista“. Rusija je već prošle godine stavila van zakona pokret za prava homoseksualaca. Terorizam je takođe bio među mnogim optužbama koje su tužioci podigli protiv Alekseja A. Navaljnog, zatvorenog opozicionog lidera koji je umro prošlog meseca.
“U zemlji u kojoj specijalne snage za borbu protiv terorizma jure za onlajn komentatorima teroristi će se uvek osećati slobodnim“, napisao je Ruslan Levijev, ruski vojni analitičar u egzilu, u objavi na društvenim mrežama.
Uprkos tome što je ISIS preuzeo odgovornost, Kremlj i njegovi glasnogovornici iz ruskih medija, prelazili su preko toga i gurali priču o umešanosti Ukrajine. Išlo se dotle da je čak voditeljka na državnoj televiziji Olga Skabejeva na svom Telegram nalogu napisala kako je Kijev našao ljude koji liče na pripadnike ISIS-a, ali nisu u ISIS, kako bi izvršili napad.
Margarita Simonjan, urednica televizijske mreže RT, napisala je da i izveštaji o odgovornosti Islamske države predstavljaju “lukavstvo“ američkih medija.
O upletenosti Zapada govorio je i Aleksandar Dugin, ultrakonzervativni ideolog, navodeći kako je cilj ukrajinskog rukovodstva i onih iz zapadnih obaveštajnih službi koji njima upravljaju, bio da “poljuljaju poverenje u predsednika“.
SAD, naravno, kažu da nema dokaza o umešanosti Ukrajine u napad, a iz samog Kijeva dodaju da Putinove tvrdnje kako su napadači želeli da pobegnu u Ukrajinu, uz pomoć ukrajinskih vlasti, predstavljaju potpunu besmislicu.
Putin je, inače, prethodnih meseci delovao samouverenije nego ikad u poslednje dve godine od kad je počela invazija na Ukrajinu. Ruske snage su u poslednje vreme ostvarila znatnije uspehe na frontu, zauzele su neka bitna mesta. Istovremeno, Ukrajina se bori sa nedostatkom municije, vojnika, ali i zapadne vojne pomoći.
Na unutrašnjem planu, izbori i njihov predvidljiv ishod, zacementirali su Putinovu dominaciju u domaćoj politici.
Da li je ovaj napad sada napravio nekakve pukotine? Ako i jeste, to neće biti vidljivo odmah. Rusija je poznata po tome što na neke stvari reaguje “odloženo“. Primera radi, i Jevgenij Prigožin nije “nastradao“ odmah posle pobune njegovih “vagnerovaca“, niti je ubijen tokom same pobune. Ne, avion kojim je leto “srušio“ se dva meseca nakon što su njegov trupe otkazale poslušnost Kremlju.
Tako i sada ne treba očekivati da će odgovorni za bezbednosne propuste, ako Kremlj ikada bude priznao da ih je bilo, biti odmah i označeni. Sumnje da će do toga uopšte i doći podgrevaju upravo uočljivi pokušaji zvanične Moskve da ceo događaj svali na leđa režima u Kijevu, dok se o odgovornosti ruskih bezbednosnih službi čak i ne spekuliše.
“Stigla su upozorenja da se priprema teroristički napad. Reakcija predsednika Putina bilo je odbacivanje svakog rizika. Nekoliko dana ranije rekao je da ne postoji nikakav rizik. To je sada veliki teret za obaveštajnu i bezbedonosnu službu. Pa dobro ljudi, ako se o tome pričalo, zašto ništa niste preduzeli? Sa Zapada je stiglo upozorenje koje je bilo konkretno. Jedino zvanično saopštenje je zašto Zapad nije dao konkretno upozorenje. Pa zaboga, šta treba, adrese terorista?“, istakao je vojni analitičar Aleksandar Radić u emisiji “Novi dan“ Televizije N1.
Pitanje je šta će se dešavati dalje. Šta će se dogoditi ukoliko Moskvu, ili neki drugi veliki ruski grad, zadesi novi teroristički napad? Da li je to moguće? Ako pitate ISIS, i više je nego moguće.
Islamska država je, naime, objavila plakat sa pretnjom Rusiji novim terorističkim napadom kao znak odmazde zbog “torture“ nad njihovim ljudima koji uhvaćeni i optuženi a napad u “Krokus“ dvorani.
Rusija je uhapsila osmoricu osumnjičenih, a na četvorici muškaraca, koji su se u nedelju pojavili u moskovskom sudu, vidljivi su tragovi premlaćivanja. ISIS u tekstu na posteru, koji su objavili iranski mediji, navodno upozorava Putina rečima: “Pretnja svim okrutnim Rusima, uključujući i Putina. Čuvajte se. Nemojte da mislite da nemamo prilike da osvetimo našu zatočenu braću. Napadima u petak pokazali smo vam da uz Alahovu dozvolu, mudžahedini Islamske države mogu da vas kazne zbog vašeg divljaštva.“
Vesti
22.03.2024. 20:45
Vučić sazvao sednicu Saveta za bezbednost zbog napada u Moskvi
Komentari
