Vesti
19.05.2020. 12:49
Rade Jerinić

METAMORFOZA: Fašizam 2.0

social-network-post-1920x10802-2-710x399.jpg

Poslednjih nekoliko decenija Srbi su lišeni mnogih stvari do kojih su držali. Ostali smo bez teritorije, bez institucija, ispočetka pravimo državu, ostali smo bez interesa, dezorijentisani u istorijskim vrtlozima.

Jedna od stvari koja je definisala naš identitet kao političke zajednice bile su tradicije iz dva svetska rata i naročito antifašizam. Nesporno je i da ovo drugo pokušavaju ponovo da nam uzmu.

Ako analiziramo broj žrtava u Drugom svetskom ratu, jasno je da smo procentualno gledano u odnosu na broj stanovnika podneli veliku žrtvu. Više od milion Srba stradalo je Drugom svetskom ratu.

Poređenja radi, Velika Britanija je izgubila 450.000 ljudi. Ali zanimljiva je i istorijska činjenica da nikada fašistički i nacistički pokret nije zaživeo u Srbiji, što se u tom periodu za druge evropske zemlje ne bi moglo reći. Jedina politička organizacija između dva rata koja je negovala fašističke i nacističke tradicije bila je politička stranka Zbor, koju je vodio Dimitrije - Mita Ljotić. Za njegovo ime svi znaju i smatra se da je bio jedan od kvislinških lidera u porobljenoj Evropi, koji su sarađivali sa okupatorima. Opšta odrednica je da se on uglavnom pamti kao izdajnik. Ali šta mi zapravo znamo o Dimitriju Ljotiću osim onoga što je činio u Drugom svetskom ratu? Kakvu je politiku zastupao, na kojim načelima je zasnovao svoju političku borbu i ima li danas nekoga ko baštini bar delove iz njegovog političkog opusa?

U javnosti se vrlo često provlači izvesna paralela i sličnost između Zbora i pokreta Dveri, lidera Boška Obradovića. Pojednostavljenja nisu moguća naročito ako se akteri i politički procesi posmatraju u različitim istorijskim okolnostima koje predominantno definišu i konkretne politike. Ipak, primetno je da postoje određene sličnosti, paralele i zakonitosti.

Fašizam, a docnije nacizam nastaju u određenim istorijskim okolnostima i sloma u to vreme dominantnog ekonomskog sistema, kao reakcija na date okolnosti i uslovljena drugim faktorima prisutnim u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka. Iako su se sve zemlje u Evropi našle manje-više u sličnoj situaciji i svaka je na svoj način doživela poplavu ovih ideja, čini se da u Srbiji ovakve ideje skoro da nisu naišle na plodno tlo.

Dimitrije Ljotić je bio pravnik iz ugledne građanske porodice. Živeo je u Smederevu, školovao se u Parizu, gde se prvi put susreo sa idejama Šarla Morisa, kasnije vođe francuskih fašista. Postao je član Narodne radikalne stranke 1920, a 1931. godine bio je čak i ministar u vladi generala Petra Živkovića. Dao je ostavku kada nije prošao njegov predlog Ustava, koji će zapravo i pokazati kakve su njegove političke ideje. Ovaj predlog sadržao je elemente unitarne, autokratske, nedemokratske države bez političkih stranaka, sa društvom podeljenim na staleže koji bi birali svoje predstavnike.

U izjavi „Politici“, istoričar Dejan Ristić kaže da je Ljotić školski primer klerofašiste.

"Ljotić je sve vreme antidemokrata i antiliberalan, otvoreni antisemita i ksenofob, koji se zalaže za integralno jugoslovenstvo. Smatrao je da je napredak moguć samo u etničkoj, verskoj i ideološkoj zajednici", kaže Ristić.

Ističući da su neke ideje, poput staleške države, srodnije italijanskom fašizmu, istoričar dr Mile Bjelajac kaže da je Ljotić zagovarao i otklon prema kapitalizmu i boljševizmu, povratak selu, prirodi i tradicionalnim vrednostima, kao i religioznost, koja je varirala od tradicionalnog hrišćanstva do pravoslavnog misticizma. Upravo se u ovoj ravni možda najbolje razaznaje ideološka sličnost Pokreta Dveri i učenja Dimitrija Ljotića. Ako pogledamo programska načela Dveri, primetno je da ključne tačke predstavljaju poljoprivreda, povratak zadruga i agroindustrijskih kombinata, povratak prirodi, povratak selu, negovanje religioznih vrednosti... Naravno, ponovo ne smemo izostaviti istorijske okolnosti. Vreme u kojem deluju Zbor i Dveri dele decenije i nije moguće povući doslovne paralele, ali više od sličnosti svakako postoji.

FOTO TANJUG/ TARA RADOVANOVIC/ nr FOTO TANJUG/ TARA RADOVANOVIC/ nr

Sličnog je stava i politički analitičar Dejan Vuk Stanković, koji u izjavi za „Ekspres“ kaže da postoje neke načelne sličnosti.

"Zbor i Dveri si konzervativno desno orijentisane opcije. I jedna i druga kao političke organizacije počivaju na onom ključnom na čemu su počivale desničarske organizacije. Sve što je Zbor bio, zbog vremena u kom je nastajao, bio je organizovaniji i imao je jaču militantnu simboliku“, kaže Stanković i dodaje: „Ali ako govorimo o nekoj simbolici, kod Zbora je to bilo u duhu desničarskih pokreta koji su u to vreme bili preovlađujući u Evropi, oni su bili uniformisani slično svojim nemačkim i italijanskim pandanima i uzorima. Kod Boška Obradovića nemate to, kod njega više imate to što oni žele da deluju kao neka civilna politička opcija, bez tih elemenata koji su imali ljudi u Zboru, koji su maltene marširali u uniformama i imali neki obrazac komunikacije koji su imali pripadnici SA odreda u Nemačkoj ili italijanski fašisti. Toga kod Dveri nema. Ali postoji prihvatanje ideoloških motiva koji su na neki način slični - konzervativizam, tradicionalizam, populizam, posebna uloga crkve u društvu i politici. Kritikovanje vrednosti Zapada, demokratije. Sve to postoji kao sastavni deo ideološke srodnosti.“

Pored ovih dodirnih tačaka, primetne su određene sličnosti u pogledu tretmana drugih etničkih grupa i manjina u društvu.

"Ono što je takođe bila karakteristika Zbora jeste antiliberalan obrazac, dakle, mržnja prema svim oblicima manjina, bilo da su u pitanju verske, seksualne i sve druge manjine, koje liberalna ideologija želi socijalno, politički i pravno da afirmiše. To kod Obradovića postoji. Zalaganje za čistu srpsku rasu postojalo je i kod Ljotića i postoji i kod Obradovića. Ljotić je bio akter rata, ne znam kako bi se Boško Obradović postavio prema ratu, jer ljotićevce, pre svega, identifikujete kroz taj kontekst izdaje i spremnosti da služe nemačkom okupatoru. Ne znam da li bi to i Obradović radio. Njegova politika dok se nije utopio u Savez za Srbiju je bila proruska“, ističe Stanković.

Pored pomenutih sličnosti važno je istaći manir političke borbe.

Primetno je da i jedna i druga politička organizacija promovišu nasilne metode kao legitimna sredstva političke borbe.

"Ono što je sličnost sa Boškom Obradovićem je možda retorika i to što bi se verovatno dogodilo da je Zbor aktivan danas jeste da bi bio incidentna organizacija na način na koji je i Obradović“, kaže Dejan Vuk Stanković.

Svojim političkim metodama i programima Dimitrije Ljotić i njegov Zbor imali su minornu podršku među građanima. Dva puta su izašli na zbore - 1935. i 1938. godine, i u oba navrata imali su nešto ispod jedan odsto osvojenih glasova. Na prvi parlamentarnim izborima u maju 1935. godine osvojili su 25.705 glasova, to jest 0,84 odsto glasova, a u decembru 1938. godine osvojili su 30.734 glasa.

social-network-post-1920x10802-2-710x399

Osnivanje i delovanje Zbora nije naišlo na neko preterano razumevanje i simpatije građana, ali je privuklo pažnju srodne političke organizacije koja je u to vreme već bila na vlasti u Nemačkoj. Hitlerov NSDAP u velikoj meri finansijski pomaže postojanje i rad organizacije Zbor. Pored ideološke bliskosti, očigledno da deo razloga za finansijsku pomoć leži i u destabilizirajućim interesima koje tadašnja Nemačka ima prema Kraljevini Jugoslaviji.

Naravno, nezgodno je povlačiti bilo kakve paralele, ali ipak postoje činjenice i da je rad pokreta Dveri u jednoj meri potpomognut iz inostranstva. U prvom trenutku bila je jasna proruska opredeljenost ovog pokreta, ali je poslednjih par godina primetno da lider Dveri postaje persona grata i u nekim ambasadama zapadnih zemalja.

Da zaključimo, pokret Zbor Dimitrija Ljotića je bio odraz jednog vremena i stvar dominantnog političkog momentuma te epohe. Iako sličnosti postoje po raznima ravnima, pokret Dveri je takođe oblikovan drugim političkim momentom, jačanjem desničarskih organizacija u Evropi i Severnoj Americi. Kakva će mu biti sudbina, pokazaće vreme, ali je jedno sigurno, Srbija nikada nije bila pogodno tlo za takvu vrstu ideja. Jednostavno, fašizam se ovde ne prima.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
15°C
21.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve