Vesti
04.08.2019. 13:53
Tanjug
MILOŠEVIĆ: Srbi se suočavaju sa činjenicom da rat nije završen Olujom
Rat je završen, ali formalno, jer on još traje u medijima, u školama u hrvatskom društvu, na ulici, kaže Boris Milošević, novi predsednik Srpskog nacionalnog vijeca, ocenjujući polažaj Srba u Hrvatskoj 24 godine od akcije "Oluja", koju Hrvatska država slavi, bez priznanja srpskih žrtava i saosećanja prema njima.
Srbi se, suočavaju sa činjenicom da rat nije završen, svakodnevno kada zatraže ostvarivanje nekih prava, a kaže im se da sačekaju, dok se "ne zaleče ratne rane".
To se najbolje vidi na primeru problema sa ćiriličnim tablama u Vukovaru, a nastavlja se svakodnevni trend kolektivizacije krivice, stigmatizacije dece, širenje predrasuda...
"Sve to ukazuje da se čini kao da se rat nije zavrsio", kaže Milošević za Tanjug.
Predsednik SNV pri tom ističe da Srbi ne traže ništa izvan zakona, ništa izvan onog što je usvojeno u Saboru. Na pitanje koje su to ideje i politika kojom će kao prvi čovek SNV pokušati da utiče na promenu odnosa hrvatskog društva prema Srbima, Milošević kaže da će svakako nastaviti da pokreće neke drustvene tabue, odnosno da će pokusavati da osvesvešćuje hrvatsko društvo.
"Kampanja Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) na izborima za Evropski parlament je bila dobar primer za to", kaže on.
Cilj nam je, poručuje Milošević, da uključimo što više mladih, da oni sto više budu deo srpske zajednice, da se ne plaše da kažu svoje ime i prezime, da dovedemo stvari u normalnosti i pokusacemo preko EU fondove koje se bave manjinskim pravima da ojacamo našu vidljivost i van granica Hrvatske.
Slaže se sa konstatacijom da je tesko izboriti se za rešenje svih problema i pitanja Srba u Hrvatskoj, ali kaže," vreme je pokazalo da smo nešto uspeli rešiti i ostajem optimista da dok sam na čelu SNV da će nešto biti rešeno".
"Kampanja SDSS na evropskim izborima je pokazala da smo privukli pažnju cele hrvatske javnosti, iako je bilo puno negativnih stavova, biloje i jako pozitivnih stavova o načinu na koji smo predstavili Srba u HR.
Nije optimista da će hrvatska vlast i hrvatsko društvo tako brzo promeniti svoj odnos prema Srbima,i da će to ići tesko,
"Ali zadatak nas Srba u Hrvatskoj je da gradimo dijalog" kaže on.
Upitan koliko je to moguće u političkoj atmosferi u kojoj predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kaže da ćirilica treba da sačeka da se zaleče rane, a premijer Andrej Plenković da posle dijaloga Srbi i Hrvata u Vukovaru treba videti-kada ,kako i na koji način se može širiti katalog prava srpskom narodu, i zar to stvar zakona, a ne emotivno i pitanje volje, Miliošević odgovara:
"Jako tesko. Ćirilica nije prvo pravo za koje se mi borimo da bude ostvareno u punom obimu, onako kako je opisano zakonom i trebale su nam godine borbe da se postuju pre svega hrvatski zakoni. Naravno nuzno je da se uspostavi dijalog sa vecinskim narodom i dijalog u Vukavaru, ali ne smemo pristati na to da se kaže da se pravo na ćirilicu nece se ostvariti nikada i nigde".
Milošević na pitanje koji bi on od nerešenih problema Srba u Hrvatskoj i prognanih u Oluju izdvojio kao primaran, poput 500.000 nestalih Srba, koje je danas pomenuo predsednik Aleksandar Vučić, kaže, da je to nažalost veoma teško, jer su sva ta pitanja goruča.
"Kada sa saradnicima sednemo i kada počnemo da pregledamo koje su sve problemi teško je napraviti klasifikaciju: da li je elektrifikacija koja nije obnovljena još od rata, da li dovesti vodu ili putevi, ili je to borba za manjinske škole, za ćirilicu... Sve te stvari su vazne i veoma je teško odabrati koju od njih postaviti kao prioritet", objašnjava Milošević.
Na pitanje da li će popis stanovnistva u Hrvatskoj za dve godine pokazati sve posledice hrvatske politike prema Srbima i neće li li trebati malo vremena da statistika "reši sva srpska pitanja u Hrvatskoj", Miloševic kaže da rezultate tog popisa očekuje 2023. ili krajem 2022. godine.
"Tada ćemo znati koliko Srba će biti u Hrvatskoj. Svakako sve što sam rekao i činjenica da rat nije završen utiče i na slobodno nacionalno izjašnjavanje i to se pogotovo kada je reč o Srbima u gradu, gde se više oseća stigmatizacija i asimilacija", kaže on.
Komentari
