Milovo novo odelo
Pokušaj rušenja krstionice Suza Njegoševa podignutoj na zemljištu manastira Svetog arhangela Mihaila na Miholjskoj prevlaci kod Tivta, je samo poslednji pleć bivše moći Mila Đukanovića koji ne vidi da je od sutra već bivši
Vlast na Balkanu se osvaja i brani bagerima. To važi i za civilizovanu i NATO ukrasima ovenčanu Crnu Goru. Jutrošnja drama na Miholjskoj prevlaci kod Tivta, gde državne bagere koji su sa državnim ausvajsem došli da sruše manastirsku krstionicu Suzu Njegoševu, vernici su odbranili. Privremeno ili trajno, ne zna se, jer bahata vlast crnogorskog vlastodršca je predvidiva. Ne isključuje se noćni desant vlasti na sopstvene građane i njihovu volju.
Vlast kaže da je jedanaest kvadrata krstionice izgrađene na zemljištu manastira Svetog arhangela Mihaila podignuta mimo zakona, i da će je srušiti. Vlast previđa nekoliko važnih činjenica:Najpre krstionica je podignuta van turističke zone prošle godine, opet kažemo na crkvenom zemljištu gde je Detaljnim urbanističkim planom iz 2010. predviđena gradnja verskih objekata.
Drugo inspektor Dragan Zeejak je navikao na svoje zakone, zbog toga jer ranijr krivično gonjen, ne obazire se na ove činjenice, srušiće Suzu Njegoševi a zaobići će tajkunski ograđenu i korumpiranu crrnogorsku morsku obalu u njene moćnike, i treće - krstionica je deo svetinje, postojala je slična pre osam vekova u sedištu Zetske episkopije, koju je 1220. uspostavio Sveti Sava...
Da li će Suza Njegoševa biti srušena? Verujemo da hoće, jer to ličiti na bahatu vlast samodržca. Da li će opet biti podignuta? Hoće, jer tirani su i ranije rušili pravoslvne hramove širom ovih prostora, ali su ih vernici opet podizali, a tirane postavljali tamo gde im je mesto.
Uterujući u zaborav sve ono što je srpsko, Milo Đukanović je bio ubeđen da je moguće za politički doručak pojesti sve ono što je deset vekova taložila srpska istorija. Ubeđen je da je u tome uspeo. Politička abeceda kaže da je to đavolji posao sa tužnim krajem.
U medijima se digla velika prašina oko pokušaja rušenja Suze Njegoševe. Nepotrebno, jer Milo Đukanović, pošto je po enti put preuzeo funkciju predsednika ili premijera (to on kad ustane ujutro redovno u glavi prebira šta je danas ?) izjavio da je "Srpska pravoslavna crkva osnovna smetnja u definitivnom zaokruživanju crnogorske državnosti". On je tako redovita pojava u političkom životu Balkana sa predvidivom životnom putanjom i njenim krajem.
Gospodar Crne Gore u "srpskoj Sparti" ukinuo je sve srpsko, od srpskog jezika, književnosti, srpske istorije crngorske, priznao je Kosovo među prvima, uopšte on je odlikaš iz prvih redova Zapadnog fronta. Milo Đukanović veruje da ga čekaju otvorena vrata velike istorije, da će u nju biti upisan zlatnim slovima i da će vladati Crnom Gorom bar 58 godina, koliko je na Cetinju stolovao kralj Nikola.
Da li će biti baš tako? Gospodar Milo zaboravlja političku abecedu Balkana, posebno podeljenih država svih Jugoslavija. Na vlast na Balkanu, od Stefana prvovenčanog (koji je krunisan 1217. uz saglasnost rimskog pape) do danas, dolaze samo oni koje odabere moćni Zapad. Zapad daje i zadatke, a vladar Crne Gore onako superiornog pokeraškog lica, kao odlikaš ispisivao je verno svoju zadaću i štreberski redovno preterivao. Svemogući moćnik danas više liči na balzamovanu figuru ispisane prošlosti i sasvim predvidive budućnosti. Za sve što je uradio, ne čeka ga nagrada poslodavaca. Poslednje od krupnih poslova je uvođenje Crne Gore u NATO, bez referenduma i mimo volje građana. On Zapadu više ne treba. Pre je smetnja, jer čemu oni koji se šepure učinjenim, pa još očekuju odlikovanje. To jasno pokazuje slučaj Duška Kneževića, odnosno sitan vez iz Londona koji očekuje da se Milo dobrovojno preda svojoj zlesudoj sudbini.
Uostalom, Karađorđe je ubijem u dogovoru Porte i Moskve, Zapad je mirno gledao i znao je šta se sprema kralju Aleksandru u Marseju, Kraljevina Jugoslavija i SFRJ su se raspale voljom Zapada, Milošević nije ispunio obećano, pa je završio u Hagu, Đinđić je ubijen zbog neobavljenog posla, Tomi Nikoliću iz Brisela stigle su predseničke čestitke nekoliko sati pre nego su zatvorena biračka mesta 2012.
Da li će Milo ići putem kralja Nikole? Možete se kladiti da hoće. Samo neće ići u Italiju nego u Abu Dabi. Kralj Nikola je u Italiju, kako tvrdi Nebojša Medojević, sedam miliona dolara u zlatu. Milo ima više, a da li će ih potrošiti, to bi i on silno želeo da zna. Nije tajna da mu iz Londona šapuću da bude dobar, u suprotnom, haška adresa mu se smeška.
Dakle, rušenje Suze Njegoševe je nešto na šta smo navikli od gospodara Mila. I on bi mogao da se navikava na novu klimu i novo odelo.