Markovićeva: Pod lipom u Požarevcu sam odrasla, sedala sa decom i mužem...

Mirjana Marković nije prisustvovala sahrani svog supruga Slobodana Miloševića u Požarevcu. Nisu bila prisutna ni njihova deca Marija i Marko. Niko od njih zapravo nije bio čak ni u Srbiji.

Legenda kaže da je Mira Marković sahranu slušala preko telefona, direktno iz Moskve, na koji je pozvao jedan od blsikih porodičnih prijatelja. Hiljade su se oprostile od bivšeg predsednika, ali ne i porodica.

U retkim izjavama za medije nekoliko puta je ponovila da bi želela da dođe u Srbiju kako bi posetila grob svog supruga, ali i da bi, kao i on, želela da bude sahranjena baš pored njega, baš pod tom lipom...

O tom mestu, koje je bilo važano za nju i njenu porodicu, Mirjana Marković pisala je u svojoj knjizi „Juče ili sutra“, zapis za 18.jun 1997. godine.

„Lipe su cvetale, a sreda je. Nije vikend. Ne mogu, prema tome, da idem u Požarevac. A za mene je cvetanje lipa, cvetanje samo jedne lipe. One iz našeg vrta u Požarevcu. One pod kojom sam ja odrasla, one pod kojom su odrasla moja deca. Pod kojom sam učila, slušala prvu jugoslovensku zabavnu muziku, čitala sve bajke svojoj ćerki, čuvala svog malog sina. Sedela sa mužem u prve prolećne dane, nekih godina – čitavog leta. Kao da je ta lipa jedina na svetu, kao da samo ona cveta krajem juna. Čekam subotu da odem tamo kao da nikad tamo nisam bila, kao da hiljadu godina nisam tamo bila, kao da tamo želim da ostanem zauvek.“

U oproštajnom pismu Mirjane Marković piše da se Milošević "iz strašne haške tamnice" vratio u svoju zemlju, njihovoj kući, na mesto koje je voleo najviše na svetu.

Ovim rečima se Mira oprostila od supruga:

"Sad nisam tu, uz tebe, u našoj zemlji, kod naše kuće. Zlikovci koji su te ubili u haškoj tamnici hoće i moju glavu, možda i glave naše dece. Hoće da unište svaki trag životu koji liči na tvoj, pre svega moj. Nas dvoje smo uvek bili na istoj strani sveta, tamo gde se vodi veličanstvena bitka za slobodu naroda i ljudi, za ravnopravnost među njima, za dostojanstvo ljudskog života", istakla je u pismu Mira Marković.

Ona je navela da zna da će Slobodan Milošević biti večno živ za sve kojima je stalo da žive kao ljudi, a da će njegove "haške ubice i njihove ulizice u našoj zemlji ostati zapamćene samo kao spletkaroši, ološ, potkazivači koje nikada nije dotakao nijedan oblik časti, kukavice koje o hrabrosti znaju samo iz bajki".
Miloševićeva supruga je ocenila da nije prvi put u istoriji da najvećeg čoveka likvidiraju najmanji ljudi.

"Već četvrti dan plače Srbija. Da je tako zaplakala pre šest meseci, kada si se teško razboleo i kad ti nisu dali da se lečiš ti bi danas bio živ. Ja ću ostati tamo gde si me ostavio i nastaviću gde sam stala. Voleću našu zemlju, našu decu, našu kuću. Boriću se za naše ideale, objasniću našem malom Marku zašto treba da se ponosi tobom. Čekala sam te pet dugih teških strašnih haških godina i nisam te sačekala. Sad čekaj ti mene. Voli te tvoja Mira."

Pismo je tada pročitala Ljiljana Milanović, bivši novinar RTS.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]

[wc_posts author="" author_name="" p="" post__in="" order="DESC" orderby="date" post_status="publish" post_type="post" posts_per_page="4" taxonomy="" field="slug" terms="" title="yes" meta_all="yes" meta_author="no" meta_date="no" date_format="M j, Y" meta_comments="no" thumbnail="yes" content="no" paging="no" size="wccarousel" filtering="yes" columns="4" gutter_space="20" heading_type="h4" layout="grid" template="box" excerpt_length="15"]