MLADIĆ PATI JER JE USAMLJEN

Rukopisi generala Ratka Mladića, nastali u razmaku od 20 godina, otkrivaju da je njegovo psihofizičko stanje ozbiljno poremećeno, ali se ne može dovoditi u pitanje sposobnost da funkcioniše

Da nije ovo rukopis Ratka Mladića, bilo je prvo pitanje koje nam je postavio prof. dr Radoslav Svičević, sudski veštak iz oblasti grafoskopije, nakon što je nekoliko minuta gledao u listove rukom ispisanih papira koje smo mu pokazali u nameri da nam na osnovu samog rukopisa kaže nešto više o ličnosti i stanju u kojem se nalazi autor.

Na masivni drveni sto, pored brojnih sudskih predmeta koje trenutno veštači, spustili smo mu dve grupe dokumenata istog autora, ne otkrivajući mu o kome je reč.
U jednoj je bilo pismo koje je ratni komandant bosanskih Srba pre dve godine pisao svom dugogodišnjem telohranitelju Branislavu Puhalu (a koje je objavljeno u 84. broju „Ekspresa").

U drugoj su se nalazili delovi njegovih dnevničkih beležaka iz 1993. i 1995. godine.

Ne više od deset minuta bilo je potrebno dr Svičeviću da pronađe iste reči u oba dokumenta, na osnovu kojih bi potvrdio da je reč o rukopisu jedne te iste osobe. A kada je svaku sumnju otklonio (na primer, ćirilično slovo „p" napisano iz tri poteza, gde je druga vertikala spuštena u odnosu na prvu), usledilo je pitanje s početka teksta.

Pošto smo provaljeni, želeli smo da od ovog sudskog veštaka, čija je uža oblast delovanja psihofizičko stanje u vreme pisanja, čujemo šta nam rukopisi generala Mladića, nastali u vremenskom razmaku od dvadesetak godina i u potpuno drugačijim okolnostima, govore o njemu kao ličnosti i o stanju u kojem se nalazio.

-Razlike su primetne, vide se na prvi pogled. Vide se i u formi i u sadržaju. Ali nije to ništa neobično ako se u vidu ima razlika od dvadesetak godina između perioda nastanka jednog, odnosno drugog dokumenta (dnevnik je vodio sa 52, a pismo je pisao sa 72 godine, prim. nov.) Faktoru starosti, koji doduše sam po sebi ne može da dovede do tolikih razlika, međutim, treba dodati i druge okolnosti koje su se promenile, a koje doprinose tome da faktor starosti dobije eksponencijalnu vrednost -objašnjava dr Svičević za „Ekspres".

Druge okolnosti
A okolnosti su se i te kako promenile, pre svega tu je nekoliko moždanih udara koje je general Mladić preživeo, a potom i boravak u pritvoru Haškog tribunala u poslednjih šest i po godina, gde mu je pre dve nedelje izrečena i provostepena osuđujuća presuda.
Zaključke o Mladićevom stanju, dr Svičević izvodi na osnovu nekoliko pokazatelja. Prvo, dnevničke beleške iz 1995. godine su pod konac, sve je navedeno taksativno, jasno i koncizno.

-To nam govori da je reč o stabilnoj, organizovanoj, dobro kontrolisanoj i jakoj ličnosti -objašnjava dr Svičević.

Ne treba zanemariti ni to što je u vreme nastanka tih beležaka general Mladić komandovao Vojskom Republike Srpske, koja je u tom trenutku dominirala na ratištu. Nalazio se, dakle, na visokom položaju, gde su mu mnogi bili podređeni i za koje je njegova reč bila zakon.

Pismo Branislavu Puhalu, međutim, šalje nešto drugačiju poruku.

-Ovde se vidi disharmonija u pisanju. Prisutan je poremećaj perceptivne organizacije. Prevedeno na običan jezik, margina vuče udesno, nema novog reda ni pasusa, za razliku od dnevničkih beležaka, koje su pod konac -kaže dr Svičević.

I to je, opet, logično kada se u obzir uzme da je pismo pisano u četiri zida zatvorske ćelije u Sheveningenu, u kojoj je general Mladić tada boravio već četiri godine, pod stalnim nadzorom zatvorskih stražara, s jedinom mogućnošću da vidi bela dana tokom šetnji u zatvorskom krugu ili dok ga prebacuju do sudnice Tribunala.
Može, takođe, samo da se nagađa kako je na njega uticala činjenica da više ne izdaje naređenja sam, već da postupa u skladu sa onim što mu kažu zatvorski čuvari i predstavnici suda.

Na kraju, zaključak koji bi na prvi pogled mogao da se izvede glasio bi: psihofizičko stanje generala Ratka Mladića, imajući u vidu njegove godine, zdravstveno stanje i situaciju u kojoj se nalazi, jeste ozbiljno poremećeno, ali ne u meri da su ugrožene osnovne tri dimenzije ljudskog funkcionisanja: psihička, emocionalna i kognitivna (spoznajna).

-Promene postoje, ali ne može se dovoditi u pitanje bilo koja sposobnost da general Mladić funkcioniše -sumira ukratko dr Svičević i dodaje: -General Mladić je, rekao bih, solidno rehabilitovan od moždanog udara. Solidno mu je očuvana pishomotorika.

Istovremeno, grafolog i sudski veštak Jovan Krstić razlike između Mladićevog rukopisa iz 1995. i 2015. godine tumači iz druge vizure, više se posvećujući samoj ličnosti generala. I jedan i drugi rukopis, kako kaže, odaju da Mladić sve vreme ima veru u sebe i u ono što radi.

-Njegovi ratni dnevnici iz januara 1995. godine su tehnički doteraniji, estetski oblikovaniji, ukazuju na osobu koja ima veru u sebe, a samim tim i na osobu koja je i sigurna u sebe, sa izraženim oreolom samopoštovanja, sa izraženom potrebom za preciznošću, sa izraženim i visoko naglašenim intelektom sa diskurzivnim mišljenjem, (povezivanje i izvođenje zaključka na osnovu činjenica). Sklon je afektivnom reagovanju, dosledan, povremeno psihički napet i stalno u psihičkom tonusu -ocenjuje Krstić za „Ekspres".

Samouveren
U rukopisu iz 2015. godine, međutim, kako kaže, iako je i dalje izražena vera u sebe, izražena je i kontrola impulsa, afekta, spontanost, smirenost i neposrednost u ispoljavanju osećanja.

-Po širokoj levoj margini se može izvesti zaključak da želi da se udalji od svoje prošlosti, a to može nastati zbog pozitivnih ili negativnih osećanja koja su vezana za taj period. Sužena desna margina ukazuje na potrebu za socijalnim kontaktima, za druženjem, potrebu da se prijateljski ponaša, okupiranost budućim događanjima -dodaje Krstić.

On, međutim, ističe da je važno naglasiti da je rukopis za vreme života kod svih ljudi podložan promenama i da su te promene posebno izražene kod osoba treće starosne dobi. Do kojeg stepena će te promene biti izražene, prvenstveno zavisi od zdravstvenog stanja, stepena obrazovanja, kao i od toga koliko se ta osoba za vreme svog života bavila pisanjem.

-Sve te promene su posledica jednog prirodnog procesa i taj proces je neminovno povezan sa zakonima prirode. neizostavno je da će i rukopis. Uz napomenu da je general Ratko Mladić u vreme pisanja pisma prijateljima iz januara 2015. godine duboko zašao u treće doba te da bi se to trebalo odnositi i na njega - zaključuje Krstić.