MMF: Zemlje Bliskog istoka izgubile na nafti 390 mlrd dolara

DUBAI, 25. aprila  - Zemlje izvoznice nafte na Bliskom istoku izgubile su neverovatnih 390 milijardi dolara prihoda zbog nižih cena nafte prošle godine, a treba da se pripreme za još veće gubitke od preko 500 milijardi dolara u 2016, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond .
Fond je u oktobru predviđao da će zemlje izvoznice iz tog regiona imati pad prihoda od nafte od 360 milijardi dolara u 2015, ali su se cene "crnog zlata" do kraja godine dodatno strmoglavile, pa je pad prihoda iznosio još 30 miliona dolara više, prenosi agencija AP.

U  objavljenom revidiranom izveštaju o ekonomskim izgledim tog regiona, MMF procenjuje da će prihodi od izvoza nafte zemalja Persijskog zaliva pasti još više u 2016, na između 490 milijardi i 540 milijardi dolara u odnosu na 2014. godinu, kada su cene nafte bile više.

Cene ove sirovine pale su na oko 30 dolara po barelu u januaru ove godine u odnosu na 115 dolara sredinom 2014. godine.
Direktor MMF-a za Bliski istok i centralnu Aziju, Masud Ahmed, kaže da će se ti gubici ispoljiti kroz budžetske deficite i usporavanje privrednog rasta, posebno u zemljama poput Saudijske Arabije, čije je finansiranje javne potrošnje još uvek u znatnoj meri zavisno od nafte.
Iako ta kraljevina radi na planovima za temeljito prestrojavanje svoje ekonomije, nafta je prošle godine i dalje činila 72 odsto njenih ukupnih prihoda, tako da Saudijska Arabija očekuje budžetski manjak od gotovo 90 milijardi dolara u 2016. godini.

U izveštaju se navodi da će privredni rast u šest država Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva - Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu, Omanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, usporiti sa lanjskih 3,3 odsto na 1,8 procenata ove godine. Saudijska Arabija, najveća ekonomija u tom regionu, zabeležiće rast od nešto malo iznad 2,0 odsto.MMF ohrabruje reforme, poput ukidanja subvencija i stezanja plata u javnom sektoru, koje će ograničiti javnu potrošnju za socijalne programe i prinadležnosti na koje su građani u zalivskim zemljama navikli, kako bi se neutralizovao uticaj pada prihoda od nafte. Većina zemalja Persijskog zaliva je već podigla cene goriva, vode i struje. Izvan tog regiona, izvoznik nafte Alžir je nedavno takođe povećao cene goriva, električne energije i prirodnog gasa, a gorivo je poskupeo i Iran. "Cene nafte će se verovatno popraviti sa nivoa na kom su, ali se još dugo, dugo vremena neće vratiti na visine koje smo videli 2013. i 2014. godine, što znači da će mnoge od ovih zemalja morati da smanje potrošnji, a moraće da pokušaju i da povećaju prihode izvan sektora nafte", izjavio je Ahmed za Asošiejted pres.

MMF upozorava da se upravo u zemljama izvoznicama nafte u tom regionu očekuje da će do 2020. godine na tržište radne snage stići 10 miliona mladih ljudi, a tri miliona od njih će, uz trenutni tempo razvoja, ostati bez posla.  Frustracija mladih ljudi zbog osećanja besperspektivnosti bila je glavni pokretač Arapskog proleća koje je pogodilo Bliski istok 2011. godine. Politička previranja u Egiptu koče rast zbog zabrinutosti u vezi sa bezbednošću. Niske cene nafte su, međutim, i tamo uticale na smanjenje subvencija za račune za struju. Iako je iranski privredni rast prošle godine bio na nuli, očekuje se da će ekonomija te zemlje u 2016. godini porasti za 4,0 odsto, a dogodine za 3,7 procenata, budući da Teheran podiže proizvodnju nafte i nastoji da poveća izvoz i investicije sa ublažavanjem međunarodnih sankcija, navodi AP.