"Moja poruka je potpuna sloboda"

Otkako je pre nekoliko godina zapalio društvene mreže, vatra se još nije ugasila. Činilo se da je niotkuda upalio kameru i zaigrao sa svojom tadašnjom devojkom pored bazena, ali efekat koji je proizveo bio je neverovatan. Broj pratilaca rastao je vrtoglavo i za tili čas merio se milionima.

Šta je to što je ljudima bilo prijemčivo u pojavi i ponašanju Đanluke Vakija, još uvek je zagonetka. Možda je to ponašanje i životni stil koji uopšte ne priliče jednom ozbiljnom poslovnom čoveku, sa već izgrađenom karijerom i lepim godinama iza sebe (u momentu svojevrsnog autovanja imao je gotovo pedeset godina). Ili je to bila neverovatna energija koju je emitovao i poruka koju je slao. Poruka o apsolutnoj slobodi, o raskalašnosti duha jedne generacije, koja odbija da se povinuje stegama, o energiji života kojoj godine ne znače ništa, o stvarima koje nemaju kraja i kojima je početak tamo gde je drugima bliži kraj. Dolce vita i bella figura, u svom najboljem izdanju. Samo malo prilagođena novom digitalnom dobu, ali svejedno DNK je potpuno isti. Matrica se nije promenila.

Kaže da je Beograd izabrao kao mesto gde će se vakcinisati pre svega što je blizu Bolonje, gde trenutno najviše boravi sa porodicom, suprugom Šeron Fonseka i ćerkicom. Činjenica je da Vaki privlači ogromnu pažnju gde god se pojavi. Beograd nije bio izuzetak. More kamera i novinara pratilo ga je od momenta kada je njegov privatni avion dotakao pistu surčinskog aerodroma i kada se u pratnji supruge, inače nekadašnje mis univerzuma, pojavio na vratima, pa sve dok u ranim popodnevnim časovima nije napustio Beograd. Mora se priznati da pojava izaziva mnogo više od pažnje i da je harizma koju poseduje skoro pa opipljiva. Gde god krenuo, prati ga mnoštvo ljudi, žene su naravno u velikoj većini, svi žele s njim da se fotografišu ili naprave selfi. S lakoćom i osmehom ispunjava te svoje selebriti obaveze, obaveze koja svaka popularna ličnost mora da obavi. Nekada znaju biti i naporne, ali osmeh koji mu je na licu uvek je iskren i radost koju emituje čini se pravom, a ne izveštačenom. Ova druga vrsta pseudoemotivnog stanja imanentna je inače našim selebritijima.

Nakon uspešne revakcinacije, znali smo da, zbog velikog interesovanja koje je izazvao, za neki ozbiljniji i iscrpniji razgovor neće biti vremena. Iako Đanluka govori odlično engleski jezik, čak je do korone veći deo godine provodio u svojoj kući u Majamiju, ipak smo se odlučili da sa nama pođe i koleginica koja se školovala u Italiji i koja odlično govori ovaj jezik. Pokazalo se to kao više nego korisno. Nakon kraćeg razgovora, usled okolnosti koje smo objasnili, na pitanje kako ga je ona doživela odgovor je bio da je prilično iznenađena. Kroz razgovor s njim dalo se zaključiti da se radi o izuzetno obrazovanom čoveku, koji je neosporno ozbiljan erudita i elokventan sagovornik. Sve je ovo naravno u potpunoj suprotnosti sa predrasudama koje imaju manje-više svi koji znaju nešto Đanluki Vakiju, bilo da ga vole ili ga osporavaju. Moramo priznati da smo bili poprilično iznenađeni. Vaki ima jedan filozofski pogled na svet, a da pritom tekst koji sledi nije napamet naučena frazeologija iz glave mora PR stručnjaka koji ga prate. On apsolutno zna vrednost i težinu svakog pojma o kome govori.

Svoju životnu filozofiju, kaže, može smestiti u jednu misao: „Moja filozofija zasnovana je na svesnosti o tome da imamo samo jedan život. Treba naporno da radimo, ali pritom da ne zaboravimo da sanjamo, budemo ludi i ironični. Imaj na umu da ljudi koje ne vole nisu ozbiljni ljudi.“

Mnogo znamo o Vašem životu… Karijera vrlo uspešnog biznismena, preduzetnika i investitora okončana je maltene preko noći. Međutim, šta se to desilo u njemu kada je doneo odluku da u potpunosti promeni svoj život, životni stil?

„Ono što se desilo je jednostavno. Shvatio sam, odnosno mišljenja sam da čovek – ljudsko biće, koje ima priliku da živi više različitih života tokom jednog životnog veka, jeste srećan čovek. Kada sam bio u biznisu, poslovan čovek, mada se može slobodno reći da sam to i dalje, jer sestrić i ja i dalje imamo značajna ulaganja u različite kompanije i industrije, shvatio sam da mi taj svet nije više dovoljan, zanimljiv, da me ne inspiriše. Tada sam sebi obećao da ću, kada se stvore uslovi, započeti ʼnovi životʼ. I to se desilo kada sam imao tačno 46 godina. Bio sam potpuno ʼfasciniranʼ idejom da mogu da vodim potpuno drugačiji život od onoga koji sam vodio do tada. Shvatio sam da vreme donosi promene ne samo u meni, već i oko mene. To je bilo vreme koje je donelo sa sobom i fenomen društvenih mreža. Društvene mreže su otvorile potpuno nov prostor i stvorile mogućnost da preuzmem jednu novu ulogu – pokretača, da inspirišem ljude.“

Kakva je poruka koju želi da pošalje, imajući u vidu broj pratilaca, desetine miliona na raznim društvenim mrežama? Kome se Vi zapravo obraćate? Da li ste svesni uticaja koji imate na digitalnu zajednicu, a samim tim i na društvo?

„Pre svega, samo da budemo precizni sa brojevima – imam više od 40 miliona pratilaca, od čega 20,1 milion na Instagramu, više od 18 miliona na TikTok-u i tri miliona na Facebook-u. To je izuzetno veliki broj i to sa sobom nosi i odgovornost. Međutim, pošto su društvene mreže pre svega platforme za „zabavu“, potrebno je sopstveni stav prema životu metafizički ili filozofski pretočiti u jednu zabavnu formu i kroz trenutke zabave podeliti sa drugima na društvenim mrežama. Moja poruka je jednostavna – u životu treba da budeš ono što jesi, treba da radiš ono što ti se radi poštujući bližnjeg, ne treba da radiš ono što od tebe očekuje okruženje ili društvo samo zato što se to očekuje. Dakle, moja poruka je potpuna sloboda, naravno poštujući ljude oko sebe. To znači da iako sam ja poslovan čovek, i dalje imam pravo da se zabavim u svoje slobodno vreme. To što ja volim da igram, plešem, đuskam, ne znači da nisam ozbiljan, već znači da sam slobodan, slobodan da se izrazim onako kako ja želim, osećam i smatram da treba. Zbog toga svega podstičem slobodu i šaljem poruku slobode jer jedan je život i svako treba svojim životom da ʼraspolažeʼ na način koji je po njegovom mišljenju najbolji za njega.“

Kao mladić, kakvi ste bili? Buntovnik bez razloga ili neko ko je potpuno upadao u kalup mladog biznismena u povoju?

„Kada sam bio mlađi, imao sam drugačije ciljeve – želeo sam da budem deo poslovnog sveta, finansija itd, a taj svet sa sobom nosi određena pravila, pre svega mislim na pravila ponašanja. Međutim, verujem da je pokretač sveta uopšteno govoreći – stalna promena. Zbog svega toga je izuzetno važna naša sposobnost da pratimo promene koje se dešavaju u nama i oko nas tokom života. Metaforički rečeno, bitno je da se preobučemo u to nešto novo što svako vreme, odnosno svaka promena nosi sa sobom. Dakle, moj život nekada je bio drugačiji jer je kontekst u kome sam se nalazio bio drugačiji. Danas se moj i dalje život menja jer u osnovi svega je evolucija, a ona kao takva ne može biti ni dobra ni loša. Hoću da kažem da je u osnovi svega princip promene i da je to preduslov za razvoj pojedinca, ali i društva. Pored promene, tu je i deljenje. Naime, da nema deljenja ideja, mišljenja, stavova, znanja, ne bi bilo ni kulturološke razmene, a samim tim ne bi bilo ni napretka društva.“

Gde vidite sebe za 10 godina?

„Pre svega sa ženom koju volim, našom predivnom ćerkom, ali i bilo gde gde me život i životne okolnosti odnesu jer sam pre svega osoba koja je spremna da prihvati promene. Ko zna, možda budem u nekoj humanitarnoj misiji, a možda postanem glumac, ne zna se, videćemo. Verovatno tamo gde nađem inspiraciju.“

Prvi put ste kod nas u Srbiji. Povod možda nije najsrećniji…

„Zahvalan sam Srbiji i Beogradu i ovim divnim ljudima što su nam omogućili da se vakcinišemo: primio sam ʼFajzerovuʼ vakcinu i mislim da su sve vakcine dobro. Jako sam srećan što sam ovde. Jedva čekam da pandemija prođe i da organizujem veliki koncert u Beogradu kako bih proslavio sa građanima Beograda.“