Mučna borba za boračka prava

Mučna borba za boračka prava


Prema Nacrtu novog zakona, status borca u Srbiji ubuduće će imati pripadnici Oružanih snaga Republike Srbije, Vojske Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno Ravnogorskog pokreta, koji su učestvovali u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu. Iz novije istorije istovetan status trebalo bi da dobiju pripadnici oružanih snaga SFRJ u periodu od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine, zatim oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji BiH do 19. maja 1992. godine, kao i oružanih snaga SRJ, SCG, odnosno Srbije koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti države posle 27. aprila 1992. godine i u periodu NATO agresije na SRJ.

Sredinom aprila državni zvaničnici najavili su skorašnje izglasavanje novog Zakona o pravima ratnih veterana, kojim bi trebalo da budu rešene i nevolje učesnika ratova devedesetih godina. Tome su prethodili protesti nekoliko udruženja učesnika ovih ratova i susret, koji ih je očigledno privremeno umirio, s premijerkom Srbije Anom Brnabić. Iako je priznala da o ovoj oblasti ne zna previše, premijerka je uverila sagovornike da će sa resornim ministrom za rad, socijalna i boračka pitanja Zoranom Đorđevićem učiniti sve kako bi se ubrzalo rešavanje njihovih nedaća.

Ministar Đorđević je ubrzo najavio da će Vlada Srbije usvojiti program javne rasprave o Nacrtu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica:
“Ova zemlja nema pravo da ih zaboravi danas, kao što je činila u periodu posle 1999. godine. Ovaj zakon koji smo radili, a radili smo ga zajedno sa predstavnicima udruženja, predstavlja sublimaciju 12 postojećih zakona, četiri uredbe, jedne odluke, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jednog zaključka. Urađena je sublimacija u jedan krovni zakon, sa jasnom instrukcijom da nijedno njihovo pravo ne sme da bude uskraćeno”.

Nezadovoljstvo 

Pouzdanu informaciju o broju udruženja koja danas zastupaju interese ratnih veterana i invalida poslednjih ratova teško je utvrditi. Ne samo zbog brojnosti na republičkom nivou, već i zbog opštinskih i lokalnih udruženja širom Srbije. Samo jedno od udruženja ima ih 80, s ciljem da u lokalnim sredinama pokušaju da ostvare što u republici još ne mogu.
Prethodnih godina do ostvarivanja svojih prava, među kojima su bile i neisplaćene ratne dnevnice, ortopedska pomagala i rehabilitacija za invalide, pokušavali su da dođu na razne načine, pre svega protestima i štrajkovima glađu. Bilo je i primera samopovređivanja u znak protesta, odsecanja i lomljenja prstiju, protestnog penjanja na krovove kuća… Međutim, ma koliko rascepkani u pojedinačna udruženja, većina je nezadovoljstvo sopstvenom pozicijom usmeravala ka SUBNOR-u i, nazovimo ga tako, povlašćenom položaju kojim se izdvaja.

Željko Vasiljević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, kaže da je ova organizacija, osnovana 1992. godine, i dalje najveća u zemlji, ali da “četiri godine nije dobila ni dinara od države”. Vasiljević apostrofira dva udruženja, SUBNOR i “Sabor”:
“Prvi su u suštini čist politički projekat onih ljudi koji Drugi svetski rat smatraju osnovom postojanja Srbije. To se vidi i kroz predlog novog zakona gde se pored svih organizacija u zemlji SUBNOR ističe kao organizacija od posebnog društvenog značaja. A biće još nekih organizacija koje će ministar naknadno odrediti. Što se tiče boraca devedesetih godina, mogu da pretpostavim da će to da bude ‘Sabor’, koji je od 50 miliona dinara, koliko je Ministarstvo podelilo za prvih šest meseci ove godine, dobio 32,5 miliona”.

ratni invalidi

Osim okolnosti da im se udruženja nalaze u istoj zgradi, Vasiljević kaže da nikakva zvanična saradnja sa SUBNOR-om ne postoji:
“Oni jesu i dalje udruženje boraca Narodnooslobodilačkog rata, a to što su napisali da predstavljaju i borce ratova 1992. i 1999. godine… ma, znate, može da napiše ko šta hoće. Oni nikada nisu izneli nijedan zahtev kako bi ratnim veteranima bilo bolje, nikada se ni zbog čega nisu pridružili protestu, pobunili zbog nepravde prema nama. Nikada nijedan zahtev nisu uputili državi, ministru, da pomognu porodicama ratnih vojnih invalida i palih boraca u ratovima devedesetih godina. Oni se bave jedino negovanjem tekovina NOR-a do 1945. godine, nemaju nijednu drugu aktivnost u svom delovanju”.

Mile Milošević, predsednik udruženja Srpski ratni veterani i jedan od članova Komisije za izradu zakona, objašnjava da će novim zakonom, uz nekadašnje borce, ratne vojne invalide i porodice palih boraca kojima ostaju dosadašnje pogodnosti, konačno biti obuhvaćeni i veterani iz ratova 90-ih. Prema njegovim procenama, novi zakon će se tako odnositi na ukupno oko 400.000 ljudi. Status borca će dobiti svi rezervisti, kao i dobrovoljci koji su se nalazili u zvaničnim jedinicama SFRJ, zatim SR Jugoslavije, zajednice Srbije i Crne Gore i Republike Srbije.

Najveća manjkavost predloga novog zakona, prema njegovim rečima, jeste okolnost da se on ne odnosi na ratne veterane od polovine 1992. zaključno s krajem 1995. godine:
“Ratni veterani koji su bili na ratištima u BiH i Hrvatskoj negde od maja 1992. godine neće biti obuhvaćeni ovim zakonom jer nakon tog vremena Srbija, zvanično, nije bila u ratu. Poznata je ta priča, navodna bojazan da bi priznanjem da je tamo bilo boraca iz Srbije od naše države mogla da bude tražena ratna odšteta. Mi kao udruženje želimo da pomognemo da se svima prizna učešće u ratu, jer su oni branili svoju državu. I to je veliki broj ljudi”.
Poput svojih kolega iz drugih udruženja boraca i Milošević ima veoma negativan odnos prema udruženju “Sabor”, čija je formalna namera bila da okupi sve druge pod istu kapu:
“To je bolna priča, oni nemaju ni članstvo, ništa, a posle pet dana od navodnog formiranja su dobili pet miliona dinara. Pa, da li je to normalno? Naše udruženje broji 60.000 članova širom Srbije, ali nas država ne finansira.”

Pogodnosti 

Skepsu Željka Vasiljevića trebalo bi da rasprši ono što je navedeno u radnoj verziji novog zakona. Prema njegovom nacrtu, borcima, vojnim i civilnim invalidima rata, kao i članovima njihovih porodica, biće regulisana mesečna primanja, penzije, invalidnine, dodaci za negu, jednokratna novčana pomoć, besplatna rehabilitacija i oporavak, povlašćena vožnja, besplatno putovanje i za pratioce, finansijske dotacije za vozilo, besplatne sahrane. Ovim pogodnostima će biti obuhvaćeni učesnici nabrojanih ratnih sukoba, zaključno sa NATO bombardovanjem 1999. godine. Zakon obuhvata i vojnike koji su ranjeni kao kadeti ili tokom služenja vojnog roka.

Svi borci i invalidi rata imaće pravo i na odlazak u banju, kao i prevoz i novac za troškove, povlašćene vožnje autobusom i železnicom za sebe i porodicu, besplatno putovanje jednom godišnje, a njihovi potomci će do 27. godine starosti dobijati dečji dodatak i besplatne udžbenike.

Pravo na boračku legitimaciju, kojom se dokazuju navedena prava, imaće, u nekim slučajevima, i njihovi supružnici, roditelji, očuh i maćeha, pa čak i baba i deda. Zakon ne predviđa ukidanje nijednog dosadašnjeg prava, već daje nove beneficije kojih je više od dvadeset. Između ostalog, i rešavanje stambenog pitanja, popusta na komunalne usluge, novčane naknade za nabavku automobila, besplatan parking. Pravo na mesečne prihode imaju i naslednici boraca i invalida, kao što su supruge starije od 45 godina, pa i mlađe ukoliko su nesposobne za rad. Ukoliko je više naslednika, mesečna primanja će se deliti na ravne delove.
Posle javne rasprave koja bi, prema najavama, trebalo da se održi u 13 gradova, predlog novog zakona trebalo bi da prođe skupštinsku proceduru. Ako prepreku u javnoj raspravi i pred skupštinskim poslanicima uspešno savlada, zakon bi na snagu mogao da stupi već 1. januara 2020. godine.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar