NEMA ČOVEKA, NEMA PROBLEMA: Ima li živih svedoka protiv Haradinaja?

NEMA ČOVEKA, NEMA PROBLEMA: Ima li živih svedoka protiv Haradinaja?

Foto: Nemanja Jovanovic


“Vaša zaštita ne vredi van zidova ove sudnice”, odbrusio je jedan zaštićeni svedok haškom sudiji Alfonsu Oriju kad ga je pitao zašto neće da svedoči. Za one koji su zaboravili, ova rečenica izgovorena je na prvom suđenju i tada premijeru Kosova u ostavci Ramušu Haradinaju, koje je 2008. završeno oslobađajućom presudom. I ta rečenica je suština procesa koji se u Hagu vodio protiv nekadašnjeg vođe OVK.

Haradinaj je sada ponovo pozvan u Hag, i ponovo kao optuženi, samo što se broj ubijenih i zastrašenih svedoka povećao. I posle oslobađajuće presude, koja je pravosnažno potvrđena 2012. godine. Poslednji svedok ubijen je 2016. godine i to upravo kao svedok novoformiranog Specijalizovanog suda za OVK. Njegova ćerka je godinu dana kasnije, pod misterioznim okolnostima, poginula u saobraćajnoj nesreći u Prištini… Smrtna kazna za svedoke pokazala se kao savršeni scenario terorista i kriminalaca, koji se, nažalost, u životu i na najvažnijoj sudskoj sceni pokazao kao efikasan. Efikasan za optužene i efikasan za sunovrat pravde. Ubijeni svedoci tu pravdu nisu imali. Ni pravo.

Povezane vesti – Organi ubijenih Srba slati u Istanbul

Ubistva svedoka, od kojih su neki bili u programu zaštite, ostala su najvažnija karakteristika svojevremene nemoći Haškog tužilaštva u postupku protiv Haradinaja. Svedoci su ubijani i pre ali i tokom suđenja. Bez kazne. Te likvidacije neminovno su uticale na preostale svedoke, koji su redom, iz straha za život, menjali iskaze ili odbijali da svedoče. Čak i pod pretnjom zatvora zbog nepoštovanja suda. Zatvor ili smrt? Dileme u ovakvom izboru nije bilo.

Uzaludna borba

Ni svedočenja onih koji su ostali hrabri, međutim, kako se pokazalo, nisu dovela do prevage na tasu haške pravde.
Nemoć Tužilaštva nije bila jedina karakteristika postupka protiv Haradinaja. Tu su i čudna merila Suda, i to upravo prema iskazima svedoka, koji su, uprkos pritiscima i zastrašivanjima, ostali dosledni u pokušaju da dobiju trunku pravde i prava za sva zlodela koja su im pričinjena. Zlodela i strahote su preživeli. Borba za pravdu pokazala se uzaludnom.

733029_zuta-kuca-majkl-montgomeri_ls

Tako je na suđenju Haradinaju, kao presedan ostala upamćena odluka suda prema iskazu jedne zaštićene svedokinje, koja je vrlo uverljivo i detaljno opisala kako ju je silovao Haradinajev prvi ađutant i zapovednik specijalne čete OVK “Crni orlovi” Idziz Baljaj zvani Toger, drugooptuženi u ovom postupku. Njeno svedočenje je odbačeno jer je po navodima drugog svedoka, Toger tog istog dana viđen nekoliko kilometara dalje od mesta zločina.

“Optuženi nije mogao biti na dva mesta istovremeno”, zaključio je sud dajući veru svedočenju drugog svedoka.
Tako su tretirani i ostali dokazi. I tako su ocenjeni. Dokazi tužilaštva, koje je za Haradinaja tražilo kaznu od 25 godina zatvora, tereteći ga za zastrašivanja, otmice, zatvaranje, premlaćivanje, mučenje, silovanja i ubijanje četrdeset civila – Srba, Roma i Albanaca, tako su, prema oceni Suda, proglašeni su za “nejasne, nedorečene i nepostojeće”.
Ipak, ubijanje i zastrašivanje svedoka nije moglo da se sakrije, pa je i samo sudsko veće u presudi priznalo da je suđenje održano u čudnoj atmosferi, da su svedoci odbijali da svedoče, te da su u velikom broju svedocima date zaštitne mere.

Povezane vesti – Haradinaj naredio: Lično da me zovu uhvate Srbe

“Tokom suđenja veće je saslušalo gotovo stotinu svedoka. Međutim, veće se suočilo sa značajnim poteškoćama u pribavljanju iskaza velikog broja tih svedoka. Mnogi od njih naveli su strah kao značajan razlog za svoje nepojavljivanje pred većem kako bi dali iskaz. Veće je s tim u vezi steklo snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno i to zbog celog niza faktora koji se iznose u presudi. Osim toga, i strane u postupku složile su se da je na Kosovu postojala nestabilna bezbednosna situacija koja je bila naročito nepovoljna po svedoke”, jedno je od obrazloženja suda.

Apelaciono veće Tribunala je krajem jula 2010. usvojilo žalbe Tužilaštva i naložilo ponavljanje suđenja Haradinaju, ali ovog puta po šest od 37 ranijih tačaka optužnice. Međutim, i novo suđenje je 2012. završeno istom presudom. Haški tribunal je ponovo oslobodio Haradinaja i drugooptuženog Idriza Baljaja, kao i ranije osuđenog, trećeoptuženog Ljahija Brahimaja.

Zasede, paljenje vozila…

Koliko je svedoka iz ovog postupka ubijeno, zvanično nikada nije saopšteno. Mediji, domaći i strani prenosili su nezvanične informacije o pet ubijenih svedoka u postupku protiv Haradinaja. Bivši srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u to vreme javno je tvrdio da je više od 40 svedoka u procesima „Haradinaj” i „Ljimaj” ubijeno ili zastrašeno.

Iz Tribunala su, međutim, zvanično tvrdili da nije ubijena “nijedna osoba sa spiska svedoka, ili kojoj je Međunarodni sud odobrio zaštitne mere u ova dva predmeta”.

Očigledno je samo da se Specijalizovano veće ni ovog puta, u slučaju da Haradinaj ponovo bude optužen, neće baviti ubistvima svedoka. Naime, Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine OVK, kojim od septembra prošle godine rukovodi američki tužilac Džek Smit, nadležno je za istraživanje ratnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji, ali samo u periodu od 1998. do 2000. godine.

Povezane vesti – Forenzičari Unmika znali za žutu kuću

A prvo ubistvo svedoka, koji je Haradinaja mogao konačno da dovede iza rešetaka, izvršeno je 2003. godine.
Naime, 4. januara te godine u blizini kombinata Druri u Peći ubijen je krunski svedok protiv Haradinaja – Tahir Zemaj, svojevremeno Haradinajev zamenik i nekada pripadnik FARK-a, koji su uglavnom činili Albanci, bivši oficiri JNA i policije. U pucnjavi, u kojoj je ubijen Zemaj, smrtonosne povrede nanete su i njegovom bratu i sinu.
Sukob sa Zemajem nije jedini ni prvi koji je Haradinaj imao sa Albancima.

Još ranije, Haradinaj je imao problem i sa velikom i brojnom porodicom Musaj iz Peći, čijeg je jednog člana 1999. godine ubio Ramušev brat Daut. Ovo ubistvo bilo je povod za krvnu osvetu po prastarom kanonu Leke Dukađina. Sukob dve porodice je kulminirao u julu 2000, kada su Ramuš, Daut i Toger sa grupom saboraca napali porodično imanje Musajevih automatskom vatrom i “zoljama”, ali su naišli na žestok otpor. Ramuš i Daut su tom prilikom ranjeni, a Dautu i Togeru je kasnije i suđeno, dok se Ramuš spasao zahvaljujući američkim prijateljima, koji su ga prebacili u američku vojnu bolnicu u Nemačkoj.

Na Kosovo se vratio tek kada je dobio garancije da neće biti obuhvaćen istragom. Međutim, njegov brat Daut, koji je sada poslanik u kosovskoj skupštini, Toger i još dvojica saučesnika su zbog napada na porodicu Musaj, i likvidacije nekoliko članova FARK-a 1999. godine, u decembru 2004. godine u Prištini osuđeni na ukupno 31 godinu zatvora. Pre, tokom i posle suđenja Dautu Haradinaju većina članova porodice Musaj je likvidirana. Ubijeni su Dželjadin, Sadik, Ismet i Sinan Musaj.

Podaci srpskih bezbednosnih službi ukazuju da su prva ubistva potencijalnih svedoka izvršena tokom suđenja Ramuševom bratu Dautu, odnosno Dukađinskoj grupi, a zatim je nastavljeno sa likvidacijam onih koji su svojim iskazima Haradinaja mogli da odvedu iza rešataka Haga.

EPA-PHOTO/EPA/SANDRA BALSELLS

EPA-PHOTO/EPA/SANDRA BALSELLS

Međunarodna zajednica je znala svaki detalj o svakom od tada počinjenih zločina. Ako i nisu, o tome ih je javno, posle izrečene oslobađajuće presude Haradinaju, obavestio srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je saopštio imena svih ubijenih svedoka.

Prema rečima Vukčevića, ubijeni su: Ismet Musaj (ubijen 2001. neposredno pred početak suđenja grupi za “slučaj Dukađini” u Prištini), Sadik Murići, zaštićeni svedok (ubijen 2002. iz vatrenog oružja u Peći), Veselj Murići, zaštićeni svedok (ubijen 2002. iz vatrenog oružja), Bekim Mustafa i Avni Eljazaj (ubijeni 2002. vatrenim oružjem), Smailj Hardaraj (ubijen 17. februara 2002. iz vatrenog oružja u zasedi u mestu Vitomirica kod Peći), Tahir Zemaj, njegov sin Enis i brat Hasan (ubijeni 4. januara 2003. vatrenim oružjem u zasedi u Peći), Iljir Seljimaj i supruga njegovog brata Ferida (ubijeni su u zasedi vatrenim oružjem u Peći kako bi se sprečilo Seljimajevo svedočenje protiv Haradinaja), Sabahete Toljaj, pripadnica KPS i svedok Isuf Hakljaj (ubijeni u zasedi 24. novembra 2003, nakon čega je vozilo u kome su ubijeni zapaljeno), Sadik Musaj (ubijen 1. februara 2005), Sinan Musaj (nestao 14. juna 2005. za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji kao pripadnik FARK), Dželjadin Musaj (ubijen 16. juna 2005. vatrenim oružjem u zasedi kod benzinske pumpe “Molika” u selu Rašić kod Peći).oj nesreći u Prištini. Pregažena je automobilom, kaže za “Ekspres” sagovornik iz bezbednosnih struktura Srbije. On navodi i da bi ubistva svedoka trebalo da budu procesuirana pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Prištini, ali da do sada nema informacijama o istragama koje se vode pred ovom institucijom.

Više o ovome pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar