(NE)URANAK: Izgovor za sindikate

Praznik rada će i ove godine biti obeležen tradicionalno neradno. Ali i netradicionalno izolovano. Jer zbog pandemije koronavirusa praznični vikend proći će u znaku zabrane kretanja. Tako će i sindikalni lideri u Srbiji imati objektivno opravdanje zbog čega i ove godine nisu organizovali radničke proteste, koji su tako karakteristični za neke zemlje trulog Zapada. Istina, mnogi će ovaj praznik rada dočekati i bez posla ili uz minimalac koji su im gazde odrezale zbog smanjenja prihoda tokom pandemije. Sigurno je, međutim, da niko neće otići na uranak. Ili nam se čini? A borba za radnička prava može da sačeka kad se vratimo u normalu, jer kako štrajkovati ako ne radite.

Kako je najavljeno, "virtuelna" okupljanja za Praznik rada preko interneta biće širom sveta. Sindikati su najavili da će moto ovogodišnjih onlajn skupova biti poziv na solidarnost.

Zbog posledica pandemije na privredu globalno, milioni radnika širom sveta, kako u razvijenim tako i slabije razvijenim zemljama, ostali su bez posla u svim granama, počev od tekstilne do avioindustrije, a sa ekonomskim problemima, suočavaju se i poslodavci.

Praznik rada obeležava se u znak sećanja na dan kada su 1885. godine radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima s policijom bilo je žrtava na obe strane.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi.

Od tada se kao državni praznik pobeležava u više od 80 zemalja raznih uređenja.

U Srbiji je Prvi maj obeležen prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu