NATO agresija na Srbiju
"Nikad ne zaboravi 24. 3. 1999“ (FOTO)
Često prolazim Beogradskom ulicom i uvek u onom delu od Pravnog fakulteta prema Slaviji sa desne strane posred mozga me ošine poruka grafita ispisanog na izbočini sive stambene zgrade: "Nikad ne zaboravi 24. 3. 1999“.
Sasvim je nebitno što je u načinu prezentacije ovde kombinovana tehnika mural-grafit, svejedno, ali ovo je istinski spomenik poganom vremenu i još poganijim ljudima. Tim pre što ovu poruku dnevno vidi više političkih Srba nego što nešto slično politički Srbi čuju od političara koje su oni birali.
Nije mi jasno zbog čega se tog datuma u 19.45 ne oglase zvona na svim verskim bogomoljama u Srbiji, da podsećaju svaku vlast na to zverstvo, ako već decu u školama tome ne uče?
Navršilo se 23 godine od početka najsramnijeg ratnog nepočinstva u modernoj istoriji sveta, kada je počela NATO agresija na Srbiju. Najmoćnija i nikad tako jednako superiorna i krvava vojna armada, koju su činili vojnici i ratna tehnika 19 zemalja članica Alijanse, surovo i danonoćno 78 dana iz nedosegnutih visina naše nemoći prosipala je razorne bombe po civilnim i vojnim ciljevima.
Te večeri 24. marta u 19.45 brutalno je srušen međunarodni pravni poredak. SAD su započele napad na Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i proglasile kraj istorije. Sjedinjene Države postale su gospodari sveta, vodile su ratove, rušile vlade, uvodile "demokratiju“ na bajonetima da bi istovremeno otvarale prostor za američke mamut korporacije koje su postale moćnije od većine zemalja srednje veličine...
Neko je ovih dana šerovao tvit da su Bil Klinton, Džordž Buš mlađi i Barak Husein Obama u 23 godine vladavine urnisali devet zemalja i ubili deset miliona ljudi. Barak Obama, između svih domaćina Bele kuće, započeo je najviše ratova. Da li je zbog toga dobio Nobelovu nagradu?
Politika brutalne demokratije konačno nije prikrivala svoje satansko lice. Nije bilo ni potrebno, smatrali su da su oni izuzetna nacija kojoj je sve dozvoljeno. Ali, da podsetimo kako i zbog čega je počela NATO agresija na Srbiju.
U ove 23 godine mnoge maske su pale pa je napad na Srbiju bio u suštini produžetak građanskog rata i raspada SFRJ, u kojem su sve moćne zemlje Zapada stale protiv Srba, ne štedeći svoju ogromnu moć. "Rat za Kosovo“ godinama je pripreman, u čijem rukopisu se pojavila Nemačka kao nova "oslobođena i ujedinjena“ vojna sila.
O tome svedoči ugledni nemački istoričar Matijas Kincel svojom knjigom "Put u rat“. U nedavnom intervjuu za "Ekspres“ gospodin Kincel izneo je nove podatke koji dokazuju da je Nemačka bila najaktivnija krtica u raspadu SFRJ.
"BND je bar 10 godina uporno radila na odvajanju Zagreba od Beograda, pomogla je Ivanu Stevi Krajačiću da napravi hrvatsku novu tajnu policiju u koju nikako nisu mogli ući ljudi iz partizanskih porodica... Što se tiče Kosova, valja istaći da je taj rat 1999. godine u Engleskoj diplomatiji nazvan ’mali Genšerov rat’, a predano su ga planirali ministarstva odbrane i spoljnih poslova Nemačke. Nemačka je OVK još 1992. godine finansirala i obučavala“, kaže dr Matijas Kincel.
Nemačka je napravila globalni scenario za rat na Kosovu. Krajem 1997. i početkom 1998. OVK je počela da napada policiju na Kosovu i Metohiji. Ti sukobi počeli su da dobijaju obrise oružane pobune protiv ustavnog poretka pa su SAD tada proglasile OVK za terorističku organizaciju.
U međuvremenu u vrhu američke vlade Nemci su pronašli jastrebove, među kojima su bili Medlin Olbrajt i Džozef Bajden. SAD su promenile retoriku i počele da optužuju srpsku policiju za "preteranu upotrebu sile“, a montirale su i pregovore u Rambujeu, gradiću na domak Pariza, gde su formalno pregovarali Srbi i predstavnici Albanaca sa KiM. Medijatori su bili predstavnici SAD, EU i Rusije.
Pregovori su počeli 6. i trajali do 22. februara 1999. SAD i EU su tražili da Srbija, odnosno SRJ, prihvati stalno vojno prisustvo na svojoj teritoriji, te da se na KiM kroz tri godine organizuje referendum o državnom statusu južne srpske pokrajine. Srbi su taj predlog odbacili.
Milan Krstić sa FPN u Beogradu piše da su pregovori u Rambujeu imali karakter ultimatuma i da su predstavljali lakmus osionosti SAD. Henri Kisindžer, čuveni državni sekretar SAD iz ’70-ih godina 20. veka, nazvao je ove pregovore "provokacijom za Srbiju“.
Živorad Kovačević, Kisindžerov učenik na Harvardu, potonji jugoslovenski ambasador u Americi, ocenio je da je u Rambujeu primenjena "alibi diplomatija“ u kojoj nije postojala prava namera nijedne strane da se dođe do rešenja, a naročito SAD. Amerika je želela da nađe pogodan alibi za oružanu intervenciju. Montiran je "masakr“ u selu Račak na Kosovu, posle čega je krenulo besomučno bombardovanje Srbije.
Srbija je zločinački ubijana 78 dana, gađane su stambene zgrade, civilni voz, gađana je RTS kao legitiman vojni cilj. Dokazano, korišćen je osiromašeni uranijum – svedoče i italijanski vojnici koji su učestvovali u kosovskoj operaciji. Oštećeno je ili uništeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1300 krstarećih raketa i izručio 37.000 kasetnih bombi...
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, uništene su rafinerije nafte u Novom Sadu i Pančevu, a pored toga uništene su praktično sve vredne fabrike, gotovo cela industrija... Rat je završen Kumanovskim sporazumom, a sa KiM pobeglo više od 250.000 Srba. SAD i zapadne demokratske zemlje priznale su Kosovo kao nezavisnu državu...
Zahteve da se NATO zemljama sudi za počinjene ratne zločine – ni da čuju. Ali sudili su Srbima, a nešto i drugima za ono što su počinili, a naročito za ono što su se branili. Sad ta ista moć strahuje da bi ipak mogli da odgovaraju za svoje zločine, zaboravljaju da su život i moć bezgranična sinusoida koja sledi svoje zakonitosti. Baš okrutno, ali sve zavisi od tačke gledišta.
Naknadne pameti kažu da su SAD, Britanija i EU uništile Srbiju da bi u njoj ubili male Ruse. Jesu li? Sa kojim pravom? Vremenom i geopolitička moć se izmiče moćnom Zapadu ispod nogu. Zlatni centar sveta preselio se u centralnu Aziju, koju ne kontrolišu SAD i NATO zemlje, nego Kina, Rusija, Uzbekistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Iran, Indija... Pridružiće im se i Južna Amerika...
Vratimo se kraju istorije. Da li se taj kraj događa u Ukrajini? Teško je tako nešto tvrditi jer istorije će biti dok bude živih na planeti Zemlji. Ali desila se Ukrajina koja belodano pokazuje sve licemerstvo i farisejstvo tih naprednih demokratija sveta.
Zapad je zgrožen oružanom intervencijom Rusije na jednu nezavisnu državu?! Kako sad to? Jer taj isti Zapad – SAD, Velika Britanija i zemlje EU učestvovale su u toliko surovih ratova da bi za sebe obezbedile izvorišta nafte i drugih bogatstava, promovisale liberalni kapitalizam, ali samo za sebe, ubile na milione nedužnih ljudi... Oni veruju da to pripada samo njima. Da li ih to pravo sad obavezuje i da bombardovanje Srbije u svekolikom bugarenju za Ukrajinom niko ne pominje. Nije baš zgodno.
Pravo da nekome spalite kuću, ubijete mu decu, da cele narode stavljate u moderno kolonijalno ropstvo, naravno, ne pripada nikom. Amerika i njeni saveznici će se teško pomiriti sa tim, ali definitivno ih je stiglo jevrejsko prokletstvo "Dabogda imao pa nemao“.