Nova izborna (ne)normalnost

Nagradno pitanje za danas glasi – po čemu se lideri dobrog dela današnje srpske opozicije razlikuju od, na primer Vilijema Šekspira ili Isaka Njutna? Ne, nema veze sa time što su obojica Englezi i što su dali nemerljiv doprinos ljudskoj civilizaciji. Prvi je napisao neka od najvećih književnih dela u istoriji, a drugi je formulisao zakon gravitacije i zakone kretanja.

Razlika je u tome kako su vreme u (samo)izolaciji provodili ili provode opozicioni lideri, a kako čuveni Englezi. Šekspir i Njutn su, ako je verovati pojedinim istoričarima, vreme u karantinu tokom epidemija kuge iskoristili da mnogo razmišljaju i rade na svojim delima koja će ih kasnije proslaviti.

Tako se, na primer, veruje da je Vilijem Šekspir iskoristio svoju zatočenost tokom epidemije kuge da napiše tragediju „Kralj Lir“. Slavni engleski pesnik i dramski pisac navodno je iskoristio to što je Gloub teatar dugo bio zatvoren da napuni svoju fioku i novim delima, kao što su „Magbet“ i „Antonio i Kleopatra“.

Naime, na početku XVII veka, kada je Šekspir bio na vrhuncu stvaralačkog rada i napisao tragedije „Otelo“, „Kralj Lir“, „Magbet“, „Antonije i Kleopatra“, „Koriolan“, Gloub teatar i sve londonske pozorišne kuće su tokom 78 meseci bile čak 60 odsto vremena zatvorene. Vremena za pisanje, dakle, bilo je napretek.

Da li je opozicija iskoristili vreme izolacije za promišljanje i donošenje važnih odluka, čitajte u novom broju Ekspresa.