Vesti
16.03.2024. 02:30
Mihailo Paunović

Izbori

Nova "operacija Beograd"

Beograd
Izvor: Shutterstock

Licitiranju sa datumima došao je kraj. Ni 28. april, ni 5. maj, već 2. jun. Tog dana će Beograđani ponovo na birališta. Konačnu odluku je, naravno, saopštio Aleksandar Vučić uz poruku da je njegova ideja da se izbori u glavnom gradu Srbije održe tog datuma, dok su ljudi sa kojima se konsultovao navijali za 28. april.

Pošto ih nije poslušao i pošto će novi izbori biti raspisani 3. aprila, kako bi se omogućio maksimalni zakonski rok za njihovo održavanje, Beograđani su dobili više od 80 dana da odluče kome će sada poveriti svoj glas, u nadi da će konačno dobiti vlast u svom gradu.

S druge strane, političke stranke dobile su isto toliko dana za političku kampanju, koja ni u jednom trenutku nije prestala, tokom koje će pokušati na sve načine da pridobiju volju glasača.

Vučićevim saopštavanjem datuma, priča o tome ko će voditi Beograd dobila je novo poglavlje. Istog trenutka kada smo saznali da će se o političkoj sudbini Beograda odlučivati 2. juna pokrenula se priča o malim pobedama.

Dok iz opozicije poručuju da je izbor krajnjeg roka za glasanje rezultat pritiska građana, iz vlasti kažu da je to najbolja odluka koja izbija sve argumente za bilo kakvu konfrontaciju u društvu. Predsednik Srbije je, takođe, dodao da nije bilo nikakvih stranih pritisaka.

"Ja sam pričao sa prijateljima sa Istoka, Ana Brnabić je pričala sa ljudima iz Kvinte, nije bilo pritisaka nikakvih“, istakao je Vučić.

Pošto datum održavanja beogradskih izbora konačno znamo, ostaje da se vidi u kakvoj političkoj atmosferi će proći naredna dva i po meseca. Ostaje nada da će novi rok za održavanje beogradskih izbora doprineti relaksiranijoj atmosferi tokom koje će svi učesnici moći da predstave svoje programe bez većeg političkog cirkusa.

Ali, to je samo nada…

Iz opozicije su već poručili da će u početku fokus biti na poboljšanju izbornih uslova koje su dogovorili sa Proglasom i koalicijom NADA. Lista zahteva podrazumeva da Skupština formira posebno telo za kontrolu izbora u kome će se naći opozicija, organizacije civilnog društva i predstavnici vlasti. Zahtevi su i da se reguliše birački spisak i da se započne kompletna revizija spiska po metodologiji koju je razvila Crta.

Skupština grada Beograda
Izvor: Shutterstock / Tooykrub

Takođe, insistira se na tome da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo oni koji imaju prebivalište u opštini i gradu najmanje šest meseci, ali i da se u Skupštini usvoji "obavezujuće uputstvo za uvođenje novih programa, za zabranu govora mržnje, širenja laži i unapređenje samoregulacije i pojačani spoljni nadzor“. Poslednji zahtev jeste da se ukine mogućnost da nosilac liste bude lice koje nije kandidat na listi.

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da su koalicije "Srbija protiv nasilja“ i NADA predložile vlasti da razgovaraju o izbornim uslovima, kako bi pokušali da naprave napredak, ali da „nije siguran da postoji iskrena namera vlasti da razgovara“.

"Ali dajte da pokušamo da vidimo šta možemo da uradimo. Treba pokušavati do kraja da se izbegne da ova atmosfera nasilja, agresije postane još gora“, rekao je Đilas za televiziju Insajder.

S druge strane, Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, rekao je da će se do održavanja novih lokalnih izbora u Beogradu koliko je to moguće ispuniti preporuke ODIHR-a, koje su date nakon izbora održanih 17. decembra prošle godine.

Svoj komentar na priče o potencijalnoj neregularnosti izbora nedavno je dao i Vučić koji je istakao da je Srbija jedina zemlja na svetu koja je pozvala ODIHR na lokalne izbore.

"Da oni veruju u to da su izbori pokradeni, izašli bi skačući od sreće, pošto smo jedina zemlja koja je ikada pozvala ODIHR da prisustvuje lokalnim izborima. Na svakom biračkom mestu imaće tri puta više posmatrača. Jasno je njima da nikakve krađe nije bilo. I jasno im je, da biste pobedili na izborima, morate da dobijete poverenje naroda“, rekao je Vučić.

1
Izvor: Shutterstock

Priča o izbornim uslovima u mnogo čemu bi mogla da odredi sudbinu novih beogradskih izbora. Iako je javnost iz opozicionih redova u jednom trenutku mogla da čuje da je bojkot izbora moguć ukoliko se izborni uslovi suštinski ne promene, do njega kako stvari stoje sigurno neće doći, ali se kao kontramera pominje građanski otpor u vidu sprečavanja održavanja izbora.

Datum održavanja novih beogradskih izbora smo dobili, ali to ne znači da su karte do kraja podeljene. Priča o izbornim uslovima trenutno je u centru pažnje, ali je pitanje vremena kada će je zameniti priča o tome ko će s kim zajedno pristupiti novoj borbi za Beograd.

U ovom trenutku već znamo da će Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije zajednički nastupiti na predstojećim izborima u Beogradu, što je bilo za očekivati.

"Iskazali smo spremnost da nastavimo saradnju i na državnom i na lokalnom nivou, kao i da zajednički nastupimo na predstojećim izborima u Beogradu. Stabilnost države je ključan osnov naše saradnje. Zajedno ćemo se boriti za odbranu nacionalnih i državnih interesa!“, saopštio je Miloš Vučević.

Predsednik naprednjaka je, takođe, nedavno izjavio da će SNS pored SPS-a i Jedinstvene Srbije pokušati da se dogovori i sa drugim tradicionalnim predizbornim partnerima. Da li će to biti kraj „ukrupnjavanja“ zavisiće od toga da li će Zavetnici ući u koaliciju oko SNS-a… Da bi to mogao da bude slučaj nedavno je najavio Aleksandar Šapić koji je istakao da su „Zavetnici i neka udruženja koja se do sada nisu politički deklarisala izrazili spremnost da razgovaraju sa SNS-om“.

Dok je pitanje koalicije okupljene oko SNS-a manje-više jasno, i dalje se ne zna u koliko će kolona opozicija izaći na beogradske izbore.

Za sada se svi odgovori svode na o tom potom, ističući da je poboljšanje izbornih uslova u ovom trenutku najvažnije. Međutim, ne treba se iznenaditi ukoliko se i opozicija odluči na neki vid političkog ukrupnjavanja, kako se ne bi izgubio ni jedan jedini procenat. Šuška se da bi Boris Tadić mogao da stane pod okrilje "Srbije protiv nasilja“, dok se navodno pregovara i sa Savom Manojlovićem i njegovim pokretom "Kreni-promeni“.

Najveći znak pitanja stoji iznad saradnje Novog DSS-a i "Srbije protiv nasilja“, odnosno šta će opozicija proceniti da je pametnije – izaći zajednički ili formirati "ideološki čiste kolone“ uz blisku saradnju. Teško je reći šta je recept za pobedu na izborima, ali smo sigurni da ćemo uskoro dobiti odgovor o broju opozicionih kolona koje će izaći na izbore u glavnom gradu Srbije.

Kada govorimo o opoziciji, treba istaći da se priča o mogućem priključenju Dveri desnom opozicionom bloku koji predvodi predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, a tu je i "Dosta je bilo“ Saše Radulovića.

O zvezdi izbora održanim 17. decembra prošle godine Branimiru Nestoroviću sve se manje priča. Iako se donedavno očekivalo da bi ponovljeni izbori upravo njemu najviše išli naruku jer je odbio da odabere stranu, trenutna situacija je takva da Nestorović posle raspada pokreta "Mi, glas iz naroda“ teško može da se nada sličnom izbornom rezultatu.

Do odgovora na pitanje ko će upravljati Beogradom deli nas nešto više od dva i po meseca. Bez ikakve sumnje, ovaj period obeležiće mnoga iznenađenja, tradicionalno političko podmetanje noge, prepucavanje i sve ono što krasi izbore u Srbiji.

Ako ništa drugo, imaćemo o čemu da pričamo, ali i da pišemo.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šešelj o tome s kim će SRS udružiti na beogradskim izborima
Izbori

Očekivano

11.03.2024. 15:02

Šešelj o tome s kim će SRS udružiti na beogradskim izborima

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je da će ta stranka i na ponovljenim beogradskim izborima izaći na zajedničkoj listi sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
Close
Vremenska prognoza
clear sky
24°C
22.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve