Vesti
22.01.2024. 13:22
Vesti
02.03.2024. 12:55
M.P.
Ko će u Nemanjinu
Čekajući novu vladu: Šta znamo, šta naslućujemo, a na koja pitanja nemamo odgovor
Konsultacijama u vezi sa izborom mandatara i formiranjem nove vlade, na koje je pozvao Aleksandar Vučić, napravljen je još jedan korak ka formiranju konačnog rasporeda u Nemanjinoj 11. Iako su poziv predsednika Srbije dobili svi predstavnici partija ili izbornih lista koje su osvojile mesta u parlamentu, na njima nisu učestvovali predstavnici koalicije „Srbija protiv nasilja“ uz obrazloženje da je reč o farsi i da sa Aleksandrom Vučićem nemaju o čemu da se konsultuju.
Ovim se, najjednostavnije, može opisati politička atmosfera u kojoj će građani Srbije dočekati novu vladu, a najverovatnije i nove beogradske izbore.
Krajnji rok za formiranje vlade je sredina maja, pošto zakonski okviri nalažu da od trenutka kada se konstituiše Narodna skupština, u ovom slučaju 6. februar, teče rok od 90 dana za formiranje izvršne vlasti. Međutim, prema najavama predsednika Srbije, konačan sastav vlade mogli bismo da dobijemo već sredinom marta.
Kako će biti podeljena ministarska mesta, kolike i kakve će promene pretrpeti Nemanjina samo su neka od pitanja kojima se ovih dana bavi domaća javnost. Ono što je sigurno jeste da su male, gotovo nikakve, šanse da naprednjaci sami formiraju vlast, iako su na parlamentarnim izborima osvojili apsolutnu većinu.
Očekivano je da se u sastavu nove vlade nađu stranke koje su činile vlast i u narednom sazivu parlamenta, uz neka manja ili veća iznenađenja.
„Naša koncepcija je da buduća Vlada Srbije bude inkluzivna, karaktera skupštinske većine, da uključi sve one koji mogu sa nama da imaju zajednički politički imenitelj, negirajući matematiku i zbir mandata, već pitanje politike, koja nikako ne može biti samo matematika ili nije samo matematika“, izjavio je nedavno Miloš Vučević, predsednik SNS-a.
Konture nove vlade treba tražiti u ranijim sastavima u kojima je SNS bio dominantan. Ako vratimo film, videćemo da su se u ranijim sastavima vlada pored stranačkih ličnosti nalazile i nestranačke. Ovakva kombinacija je u javnosti ranije pozitivno dočekivana, zato treba očekivati primenu istog recepta.
Ali dok ne dobijemo konačan spisak imena, ne preostaje nam ništa drugo nego da se bavimo spekulacijama, koje uveliko traju. Recimo da je sa licitiranjem imena i pozicija počelo onog trenutka kada je predsednik Srbije posredstvom društvenih mreža najavio povratak Marka Đurića u Srbiju. Automatski je otvoreno pitanje koju će funkciju Đurić obavljati nakon tri godine provedene u Americi na mestu ambasadora.
Po kafanama se šapuće da bi Marko Đurić posle kaljenja u diplomatiji mogao da se nađe na čelu Ministarstva spoljnih poslova gde bi trebalo da zameni Ivicu Dačića. Ove spekulacije dodatno je podgrejao sam Dačić koji je uoči srpske Nove godine dao izjavu na osnovu koje je, između redova, najavio svoj odlazak sa ove pozicije. Naime, on je na prijemu za članove vlade i diplomatski kor u prostorijama MSP-a napomenuo da je to možda poslednje okupljanje na kome je on domaćin.
„Ja sam ministar spoljnih poslova Republike Srbije već osmu godinu i ne znam da li ću to ostati. Možda se vidimo poslednji put u ovom svojstvu“, istakao je Dačić.
Ukoliko Dačić ne bude više ministar spoljnih poslova, pitanje je na koje mesto će dobiti prekomandu. Jedna od pozicija koja se pominje jeste odbrana, ali se, prema pisanju pojedinih srpskih medija, za isto mesto pominje i Vladimir Orlić.
Kako smo ranije rekli, realno je očekivati i neka nova lica, među kojima se najčešće pominju Tatjana Macura, predsednica Udruženja "Mame su zakon", koja se našla visoko na izbornoj listi SNS-a, kao i Milan Stamatović, predsednik Zdrave Srbije i godinama prvi čovek opštine Čajetina.
Međutim, nijedno ime, kojim se spekuliše, nije izazvalo toliki odjek u javnosti kao Milica Đurđević Stamenkovski. Već neko vreme govori se o tome da bi baš ona mogla da bude deo nove izvršne vlasti, iako Zavetnici nisu prešli cenzus. Priče o Đurđević Stamenkovski kao novoj ministarki počele su onog trenutka kada su Zavetnici prihvatili poziv naprednjaka da formiraju vlast u Kuršumliji, Vlasotincu i Kruševcu. Hoće li baš ona biti najveće iznenađenje ‒ saznaćemo uskoro.
Vesti
24.12.2023. 13:07
Vučić: "Teško da će Ana Brnabić opet biti premijerka"
Ipak, pitanje svih pitanja jeste ko će biti novi premijer ili premijerka Srbije. Ovo je ključna dilema u vezi sa novom vladom jer je podjednako važna kako zbog međunarodne zajednice tako i zbog unutarstranačkih odnosa.
Da će Srbija dobiti novog prvog čoveka vlade postalo je jasno onog trenutka kada je predsednik Srbije najavio da Ana Brnabić neće dobiti četvrti mandat.
„Ana Brnabić je izrasla u velikog borca. Ponosan sam na nju. Teško da će ona opet biti premijerka. To sam joj rekao pre izbora, ali ona je dala srce i borila se tokom cele kampanje. Iza nje ostaju rezultati“, istakao je predsednik Srbije još krajem decembra, ali nije isključio da će Ana Brnabić u budućnosti „obavljati značajne funkcije“.
Ukoliko Ana Brnabić zaista ne nastavi sa obavljanjem istog posla, sa pozicije premijerke otići će posle gotovo punih sedam godina, zbog čega će ostati upamćena kao najdugovečnija predsednica vlade u istoriji zemlje.
Ko će biti njen naslednik, još je tajna, iako se u javnosti spekuliše o nekim imenima. Pre svega očekuje se da on bude iz redova SNS-a kao najjače političke stranke u Srbiji. Zbog toga se najčešće kao novi premijeri pominju Miloš Vučević i Siniša Mali, kao jedni od ljudi u koje Aleksandar Vučić ima najviše poverenja.
Miloš Vučević je tokom godina ojačao svoju poziciju u stranci, postao njen predsednik, a već je vodio jedan od najznačajnijih resora u državi. Njegov politički CV dodatno upotpunjuje činjenica da je bio gradonačelnik Novog Sada i nema sumnje da bi premijersko mesto bila kruna njegove dosadašnje političke karijere.
Kao drugi kandidat pominje se dugogodišnji ministar finansija Siniša Mali, a o njemu kao premijeru Vučić je svojevremeno i sam govorio.
„Siniša Mali je obavio odličan posao, može da bude dobar premijer za četiri godine, u nekoj budućoj vladi ako se bude i dalje pokazivao, dokazivao, radio vredno i dodatno se uozbiljio“, poručio je tada predsednik Srbije.
Pored dva glavna pika, pominje se i Dubravka Đedović Handanović koju je šira javnost upoznala kada je na mestu ministarke rudarstva i energetike zamenila Zoranu Mihajlović.
Možda trenutno ne znamo ko će se naći na čelu vlade, ali bez ikakve sumnje možemo da konstatujemo da će se premijer i ministri suočiti sa mnogim izazovima u budućnosti. Kada o njima govorimo, svakako najveći će biti pitanje Kosova i Metohije, naročito ove godine za koju mnogi smatraju da bi mogla da bude ključna za kosovski rasplet. Konačnom raspletu, dogovoru ili normalizaciji, ko kako voli, uslediće period pojačanih pritisaka kako na Prištinu tako i na Beograd.
Da bi stvari oko Kosova mogle ubrzano da se dešavaju, možda i brže nego što očekujemo, svedoče dešavanja od početka godine. Činjenica da vozila sa kosovskim tablicama mogu da ulaze u Srbiju predstavlja signal da će se problemi u budućnosti rešavati. Iako ukidanje dinara trenutno predstavlja najveću kočnicu u razgovorima dve strane, treba očekivati da će se u nekom trenutku ponovo na stolu naći Zajednica srpskih opština kao obaveza koju će Priština morati da ispuni. Ipak, verovatno će najveći izazov nove vlade biti borba da francusko-nemački plan ne postane u celini deo Poglavlja 35.
Srbija godinama unazad balansira oko toga da se kreće ka Evropskoj uniji i bori za Kosovo, što bi svrstavanje francusko-nemačkog plana u Poglavlje 35 maksimalno zakomplikovalo i balansiranje učinilo skoro pa nemogućim.
No, ne treba zaboraviti da je zvanična politika Srbije takva da je ona okrenuta njenoj evropskoj budućnosti, koliko i borbi za zaštitu interesa srpskog naroda. Nebrojeno puta ponovljeno je da Srbija neće odustati od svog evropskog puta, ali i da na tom putu neće zaboraviti ni pripadnike srpskog naroda koji ne žive u matici.
Nema sumnje da će takva biti politika i nove vlade, koja će se, po svemu sudeći, od prethodnih najviše razlikovati po tome što će biti vlada punog mandata, odnosno da će opstati naredne četiri godine.
Komentari
