NOVI BROJ EKSPRESA: Đavo i njegovi šegrti

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 26.3.2021. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU DUŠAN PROROKOVIĆ: Cilj Zapada je legitimizacija NATO agresije 

"To se samo zove dijalogom, ali to u punom smislu te reči nema veze sa dijalogom. To je više bilo da se Srbi žedni prevedu preko vode, eto, mi otežemo još od drugog Koštuničinog mandata pa do sada. Nekako se držimo, ali tu nikakvog suštinskog dijaloga prosto nije bilo. I kada je bilo nekog dijaloga, bilo je sa Amerikancima, a ne sa Albancima", kaže u razgovoru za "Ekspres" Profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.

*
*

"Ovo što je građeno na Kosovu nije pravljeno kao institucionalni sistem nezavisne države, nego jedne kolonije koju spolja treba da kontroliše NATO, odnosno Sjedinjene Američke Države kao ključna zemlja članica NATO", ističe Proroković.

Od Miškovića do Đilasa i Šolaka i nazad

Đilas je tek samo jedan u nizu decenijama duge pljačke građana Srbije započete krajem osamdesetih godina prošlog veka u kojoj je, prema podacima „Global fajnenšel integritija“, iz Srbije izneto između 40 i 51 milijarda dolara, uglavnom na razne ofšor račune. Zvuči neverovatno, ali je zapravo istinito. Dijapazon isisavanja ekonomske moći iz stanovništva bio je širok.

Od prevara kroz zajam za pre porod Srbije, preko piramidalnih banaka, povlašćene trgovine vitalnom i unosnom robom, cigaretama, na om... pa preko famoznog „probijanja spoljnog zida sankcija“, privatizacije s početka ovog veka, institucionalizovanog mita i korupcije u prvoj dekadi 21. veka pa do povlašćene trgovine sekundama, medijskom manipulacijom itd. Dragan Đilas je tu tek poslednji slučaj za koji javnost saznaje, u plejadi asova srpske ekonomije i privatizacije. Ni prva bitanga koja se obogatila na narodnoj muci, a nadamo se među poslednjima.

*
*

U cilju prevazilaženja novonastale ekonomske situacije, Slobodan Milošević je naložio svom predsedniku Vlade Radomanu Božoviću da organizuje na adekvatan način prevazilaženje ili zaobilaženje spoljnog zida sankcija. Radoman i njegovi saradnici su vrlo uspešno organizovali snabdevanje i trgovinu strateškom robom i nabavku sirovina za srpsku vojnu, metalsku i hemijsku industriju...

Istrage isparile u dimu

Najvažnija karakteristika srpskog crnog tržišta cigareta 90-ih godina jeste to što su pravo na trgovinu političari doživeli kao ličnu mogućnost da raspodele koncesije u uskom krugu svojih pristalica. Šaroliko društvo činili su “ugledni” privrednici, visoki policijski funkcioneri, doušnici tajnih i javnih službi, političari i članovi njihovih porodica, kao i kriminalci kojima se država na taj način odužila za usluge koje su joj pružali.

Visoki funkcioneri su od kriminalističke policije tražili sprovođenje aktivnosti protiv nelegalnog prometa, dok su istovremeno preko Državne bezbednosti i pogranične policije, koja je bila pod njenom kontrolom, organizovali da u zemlju ulaze šleperi sa cigaretama određenih firmi ili pojedinaca bez evidentiranja na granici i plaćanja dažbina.

Da bismo znali koga da vratimo, moramo znati ko odlazi

Brojna su pitanja na koja Srbija, kao i druge neto- emigracione zemlje, nema adekvatan odgovor. Ne postoje precizni podaci o odlasku kadrova u inostranstvo. U uslovima liberalnog viznog sistema gotovo je nemoguće imati precizan broj. Ljudi odlaze kao turisti i rade na crno tri meseca, pa se vrate i tako bezbroj puta...

*
*

Kada je Srbija u pitanju, po globalnoj konkurentnosti za talente nalazi se na 58. poziciji od ukupno 132 zemlje koje obuhvata izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja poboljšanje za deset mesta.

Povratna ili u jednom pravcu 

Srbiju godišnje napusti bar oko 50.000 stanovnika, što je otprilike populacija cele opštine Aranđelovac. Među njima ima i kvalifi kovanih i nekvalifi kovanih radnika, ali ima i lekara, inženjera, IT stručnjaka, koji u pravom smislu čine odliv mozgova. Srbija je donela Strategiju o ekonomskim migracijama, čiji je jedan od ciljeva i podsticanje povratka. Ali da li je strategija dovoljna?

Ukupni troškovi koje država i porodica izdvajaju za završetak osnovnog obrazovanja iznose 13.572 evra po osobi, do kraja srednje škole taj iznos raste na 20.854 evra, osnovne studije povećavaju novčana davanja na 34.139 evra, dok je za celokupan obrazovni ciklus zaključno sa doktorskim studijama potrebno uložiti 54.576 evra...