NOVI BROJ EKSPRESA: Istina koju nije moguće ubiti

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 26.2.2021. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU JUGOSLAV TINTOR: Ne smemo dozvoliti da slučaj bude zataškan

"U javnosti se podmeće teza da nema dovoljno dokaza. To nije tačno. U konkretnom slučaju postoje iskazi, ne jedne, već deset žrtava koje saglasno tvrde da su seksualno zlostavljane od okrivljenog Aleksića i koje u sitnim detaljima opisuju pod kojim okolnostima i na koji način se to kontinuirano zlostavljanje odvijalo", kaže za Ekspres predsednik Advokatske komore Beograd.

"Ukoliko reakcija javnosti ohrabri sve buduće žrtve da u ovakvim slučajevima ne ćute već prijave zlostavljanje, jer je prijava jedan hrabar čin koji javnost otvoreno podržava i ne bavi se žigosanjem žrtava, onda će ambijent u ovom društvu svakako smanjiti tamni broj kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela, koji je, nažalost, u Srbiji po mom uverenju još uvek vrlo visok"

Doktor u kući

Cilj optimizacije mreže zdravstvenih ustanova je da se "poboljša kvalitet, pristupačnost i efikasnost zdravstvene zaštite, uz značajne uštede i povećanje ekonomske efikasnosti nacionalnog zdravstvenog budžeta". Lepo zamišljeno, ali je pitanje ima li Srbija novca i ljudi za to?

*

Zdravstveni sistem bio bi organizovan kroz šest regiona. Svaki region imao bi po jednu centralnu bolnicu koja bi trebalo da raspolaže najboljom opremom i kadrom i u kojoj bi se radile najsloženije procedure. Svaki region imao bi i regionalne apoteke, hitnu pomoć i druge ustanove...

Genocid bez presedana

Neupitno svedočanstvo o genocidu koji je počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ostavili su kroz svoje napise nemački general Edmund Glez fon Horstenau i italijanski novinar Kurcio Malaparte. Oni su bili savremenici ovog teškog zločina i njihova svedočenja nalaze se van svake upitnosti i podozrenja koje zainteresovane strane imaju...

Horstenau: Krajem maja 1941. prvi put smo primili vest o ubijanju srpskih talaca. Akciju je nedaleko od Bjelovara sproveo lično mladi Eugen Kvaternik. Ubio je dve stotine pravoslavnih Srba. Istovremeno do nas su stigle grozne vesti iz Hercegovine, te iz okoline Sarajeva...

Zaboravljeni

Priča o srpskim vojnim grobljima rasutim u 43 zemlje van Srbije, po Evropi, Aziji, Africi, Južnoj Americi i Australiji, svedoči o razbarušenoj i pogubnoj nacionalnoj politici. Da stvari budu još tragičnije – naša deca uz našu pomoć iz ovih saznanja neće ništa naučiti...

*
*

Naš prosvetni sistem, uz nedovoljnu brigu nas roditelja za obrazovanje sopstvene dece, a sve to potpomognuto medijima željnim senzacija, skandala i drugih skaradnosti, doprinosi tome da danas odgajamo obrazovno hendikepiranu decu. Umesto da naša deca, koja su darovita, napreduju, mi ih neštedemice zasipamo trivijalnostima, nasiljem i prostaklukom...

Čudne ideje za spas

Najbogatiji na svetu odavno ne moraju previše da brinu o budućnosti imperija koje su podigli.

Imetak im se, jednostavno, uvećava čak i kada su svi drugi u krizi. Poslednjih godina značajan deo svog vremena ljudi poput Bi- la Gejtsa ili Ilona Maska posvetili su osmišljavanju načina da planeta Zemlja postane bolje i sigurnije mesto za život. Preciznije, da je spasu od pretnji koje su najvećim delom uzrokovane ponašanjem samih ljudi. I sasvim očekivano, njihovi predlozi nailaze na oprečne reakcije, pre svega zbog uverenja pojedinih da su i sami aktivni učesnici događaja kojima se hrane teorije zavere.

Na stranu spekulacije, ali njihova mišljenja i javno izrečena upozorenja imaju i te kako velikog udela u globalnoj politici. Primera radi, na Gejtsove tvrdnje, naravno zasnovane da stavovima ekologa, da će dalje krčenje prašuma u Amazoniji u neposrednoj budućnosti ugroziti čitavo čovečanstvo, nedavno je reagovala Evropska unija. U svom saopštenju EU je naznačila da će se Brazil, na čijoj teritoriji se nalazi najveći deo Amazonije, suočiti sa sankcijama ukoliko hitno ne promeni svoj odnos prema najvećoj svetskoj prašumi. A onda je pre samo desetak dana velika francuska banka “BNP Pariba” saopštila da više neće davati kredite klijentima koji proizvode ili kupuju junetinu i soju sa zemljišta koje je posle 2008. godine iskrčeno ili pretvoreno u njive i pašnjake u Amazoniji.