NOVI BROJ EKSPRESA: Pozdrav iz Crne Gore

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 12.2.2021. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU AGON MALIĆI: Ahtisari je bio najveći mogući kompromis 

"Iako dijalog ima potencijala, on realno nema dobru perspektivu u sledećih četiri ili pet godina. A ako je tako, onda se ovome stvarno ne nazire kraj. Čini mi se da je Lajčak obezbedio dugotrajan i stabilan posao. Neće nijedna kosovska vlada, posebno Kurtijeva, da se ozbiljno pozabavi dijalogom u prvoj godini mandata, naročito ne ovakvim dijalogom koji predvodi Lajčak. A onda, naravno, ništa se neće desiti ni pre izbora u Srbiji", ističe Malići u razgovoru za Ekspres.

"Mislim da su prvi signali iz nove administracije jasni i da će se američka politika prema Kosovu i Srbiji držati glavnih okvira iz tog dogovora – angažovanje DFC, priznanje Izraela. Ali i dalje treba da se sačeka jasniji stav, pa i koordinacija sa EU, posebno po pitanju „mini-Šengena“ i evropske perspektive regiona", smatra politički analitičar.

Patrijarh iz senke 

Sveti arhijerejski sabor u četvrtak, 18. februara bira novog 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve. Tog datuma navršavaju se tri meseca od upokojenja patrijarha Irineja. Posle tromesečnog žalovanja, po Ustavu SPC bira se novi patrijarh.

Pravo da budu birani za poglavara Srpske pravoslavne crkve, kako tvrde u Patrijaršiji SPC, imaju 34 arhijereja, od njih 43 koji su članovi Sabora.

Nezvanično, u Patrijaršiji se može čuti da petnaest arhijereja ima ambiciju da stavi belu panu na glavu.

Mimo svih spekulacija, izbor za novog patrijarha koji se bira u Svetom arhijerejskom saboru je apsolutno demokratski. Svako od članova Sabora predlaže trojicu kandidata za novog patrijarha. Zatim se pristupa tajnom glasanju. Da bi arhijerej ušao u najuži izbor od tri kandidata, mora dobiti natpolovičnu većinu glasova. Zato postoje najmanje dva kruga glasanja. Tako u dokumentima SPC u Patrijaršiji piše da je patrijarh Pavle kao treći kandidat bio izglasan u devetom krugu.

Snajperski nišan iz Crne Gore 

Kriminalna grupa Veljka Belivuka, ali i njegovi pokrovitelji iz kavačkog narko-klana ne samo da su imali saradnike u bezbednosnim službama Srbije i Crne Gore, i ne samo da su te specijalne veze bile ključne za njihov neslućeni kriminalni uzlet i za zaštitu u obračunu sa suparničkom ekipom, nego su upravo te veze, koje su nivo organizovanog kriminala podigle na najvišu lestvicu, dovele do trenutne situacije u kojoj je ugrožena bezbednost samog vrha srpske vlasti. Srpska policija veruje da se na meti kavačkog klana, sa njihovom beogradskom ekspoziturom kao logistikom, našao upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da je najkritičniji momenat za realizaciju atentata bio otvaranje spomenika Stefanu Nemanji, kada je, kako je rekao novi načelnik UKP Bogdan Pušić, zbog bezbednosnog rizika, na obezbeđenju skupa, ali prvenstveno predsednika Vučića bilo angažovano 850 policajaca, među  kojima su bili i snajperisti.

ONI NISU USUD SRBIJE

Vremensku odrednicu nastanka organizovanog kriminala u našoj zemlji moguće je smestiti u period 1993. godine, u doba inflacije, nemaštine, sankcija, ratova u okruženju... Iz brutalnog banditizma čije su žrtve bili svi za koje se samo posumnjalo da poseduju novac ili neke vrednosti, izrasle su ozbiljnije kriminalne grupe povezane s ljudima iz vrha vlasti.

"Mafija se brzo i uočljivo menjala, konkurenti u podzemlju surovo su uklanjani, a preživeli bosovi od privremenog partnera postali opasni takmaci samoj državi. Uviđajući ono što pojedincima iz režima Slobodana Miloševića nije bilo ni na kraj pameti - neminovan krah politike koja im je omogućila željene blagodeti, mafijaši koje je režim godinama uzgajao pripomažu njegovom urušavanju.

Šegrti 

Da, Džo bi u nedelju, 14. februara, sigurno pobedio na kosovskim izborima, samo da može da se kandiduje. Ovako će na istim izborima morati da pobedi Aljbin Kurti. Verovatno ne onako ubedljivo kao što bi Džo, ali dovoljno da iza sebe, u prašini, ostavi Haradinaja, Hotija i ostatak društva...