NOVI BROJ EKSPRESA: Prisluškivanje i preslišavanje

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 28.1.2020. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU KRISTINA POGRMIĆ MAJKIĆ: Preživeti plastiku

U naučnim krugovima postoje osnovane sumnje da hemikalije iz plastike, između ostalog, mogu uticati i na ženski reproduktivni sistem. Na razrešenju ove sumnje radi i prof. dr Kristina Pogrmić Majkić, viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu u okviru DETOX projekta.

Sagovornica „Ekspresa“ rukovodilac je ovog programa koji se bavi pitanjem da li izlaganje di-(2-etilheksil)-ftalatu (DEHP) dovodi do poremećaja u funkciji ženskog reproduktivnog sistema. Kako nam objašnjava, DETOX projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa za izvrsne projekte mladih istraživača i realizuje se u saradnji dve institucije – Prirodno-matematičkog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Planirano je da se program realizuje u periodu od 2020. do 2022. godine uz budžet od skoro 190.000 evra.

"Radićemo istraživanja koja će pokazati da li di-(2-etilheksil)-ftalat remeti funkciju ženskog reproduktivnog sistema. Na taj način ćemo doprineti donošenju odgovarajućih regulativa kojima bi se limitirala upotreba ovog endokrinog ometača kako u Srbiji tako i na svetskom nivou. Projekat se bazira na upotrebi humanih granuloza ćelija koje su dobijene od pacijentkinja koje su ušle u proces vantelesne oplodnje. Taj biološki materijal se ne koristi u procesu in vitro fertilizacije. To je materijal koji njima nije potreban, tako da ćemo ga mi iskoristiti za istraživanja. Projekat se bavi svim do sada nejasnim pitanjima – da li DEHP dovodi do neplodnosti, koje su doze sigurne, kakav je mehanizam delovanja ovog endokrinog ometača na ćelijskom nivou", ističe na početku razgovora za "Ekspres" Pogrmić Majkić.

Ko to tamo sluša

Objavljujemo rat ovoj vrsti mafije, biće to teška borba koju policija i bezbednosne snage moraju da podnesu, ali to moramo da učinimo zbog naših građana. Ovo je rat u kome država mora da pobedi - izjavio je 14. oktobra 2016. godine tadašnji i dojučerašnji ministar policije Nebojša Stefanović, na vanrednoj konferenciji za novinare organizovanoj jutro nakon ubistva vođe Partizanovih navijača Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Tik do ministra stajala je Dijana Hrkalović, Stefanovićeva najvažnija i najbliža saradnica i tada već uveliko najmoćnija osoba MUP Srbije. Moćna i svemoćna. Siva eminencija policije, šef kabineta ministra, sekretar UKP-a, državni sekretar MUP, osoba čija su reč, odluka i mišljenje godinama imale jedinu težinu, mnogo veću nego što je bila i ministrova. I iznad svega osoba u čije vreme je MUP nikad jadnije i nikad beskrupuloznije ukaljan.

Četiri godine i dva meseca kasnije Hrkalovićeva je glavna meta najvažnijeg predistražnog postupka koji se trenutno vodi u Srbiji. Postupka od kog je u srpskom pravosuđu jedino bio bitniji onaj za razrešenje ubistva premijera Zorana Đinđića.

Vera Miletić - neispričana priča 

Vera je bila izrazito lepa i zgodna devojka, svedoče njeni ideološki saborci. Uz to, bila je obrazovana, inteligentna, komunikativna i izuzetno radna.

Kao student Filozofskog fakulteta, gde se upisala 28. septembra 1938. godine (završila šest semestara), bila je aktivni pregalac partije, mitingovala među beo gradskim srednjoškolcima i studentima, širila ideje bezgrešnog komunizma, da bi u Požarevcu, kad je počeo rat, postala član OK KPJ Požarevac.

Zdravlje (ni)je samo za bogate

Situaciju, možda, najbolje ilustruju primeri Kanade i Indije. Kanada sa oko 38 miliona stanovnika naručila je skoro 350 miliona vakcina, dakle, skoro deset doza po glavi stanovnika, što je dovoljno da svaki stanovnik bude vakcinisan po pet puta!

Što bi Mića Tomić u "Ko to tamo peva" rekao: "Daj pet karata!"

Indija, pak, druga najmnogoljudnija zemlja sveta, sa populacijom od oko 1,2 milijarde ljudi, naručila je 1,5 milijardi doza vakcine, što je dovoljno za nešto više od polovine građana.