NOVI BROJ EKSPRESA: Svedok zlog vremena

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 13.11.2020. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU DUŠAN STUPAR: Vojko i Savle - konačna verzija

Razgovor sa dr Dušanom Stuparom nismo radili zbog njegovih naučnih radova. Sa njim zapravo otvaramo temu o energetici, kojom će se "Ekspres" baviti u narednim brojevima. Jer je biznis našeg sagovornika u dobrom delu njegovog života bio blisko vezan za poslovanje sa "Srbijagasom" i "Gaspromom", u kojem otkrivamo neshvatljivo haotičan odnos države prema ovom značajnom pitanju. Ali tu je i do kraja razjašnjenje misterije o "humoreski" "Vojko i Savle", koja je objavljena u "Politici" 18. januara 1987. godine, a koja je najavila burna ratna vremena i raspad SFRJ...

Gospodin Stupar je u svoju biografiju upisao i 72 dana robije. Bio je u pritvoru pod sumnjom „da je nezakonito prodao Azotarinu firmu 'Karbamid 2'“. On se priseća da za ta dva i po meseca pritvora niko sa njim službeno nije razgovarao.

"Niko me ništa nije pitao. Samo tog 13. jula u sobu je ušlo službeno lice koje reče: 'Stupar Dušan.' Kažem: 'Ja.' Službeno lice reče meni: 'Spremite se za pet minuta da napustite sobu.' Doneli mi onaj crni džak za đubre da potrpam stvari. Cimeri mi pomogli."

Refleksija 

Jedna odluka promenila je tok istorije, ona je zapisana, takva je kakva jeste. Hašim Tači ostaće upamćen kao bivši vođa OVK, bivši predsednik Kosova, a nama ne preostaje ništa drugo nego da se bavimo posledicama koje na budućnost ostavlja njegov odlazak u Hag.

One bi mogle da budu duboke pre svega kada je reč o kosovskoj političkoj sceni. Sagovornici „Ekspresa“ su podeljenog mišljenja kada je u pitanju budućnost političkih karijera Tačija i Veseljija. Za jedne je ona okončana, makar kada je reč o njihovom uticaju na političku scenu, dok drugi, poput analitičara Fatmira Šeholija i Dragomira Anđelkovića, podsećaju na slučaj Haradinaj koji se trijumfalno vratio politici.

ZOVI, VOZI, NOSI za 1.000 €

Da nas je zaobišlo vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa, većina ne bi uočila frekvenciju dostavljača hrane i drugih potrepština. U doba ograničenih mogućnosti kretanja brojni su bili ne samo zahvalni zbog robe koja im je donošena pred kućna vrata, već i pomalo ljubomorni na mladiće koji na biciklima i mopedima imaju dozvolu za kretanja gradskim ulicama. Ali, svi koji su pomislili da je virus s kojim se bezmalo punu godinu muči planeta kao stvoren za ovu vrstu posla, “biznisa pokrenutog u predvečerje epidemije”, nisu u pravu. Ona ih je samo učinila vidljivijim, a posao je osmišljen znatno ranije.

Ne zbog kriznih situacija, već nekako paralelno s novim životnim navikama, praktičnim potrebama za štednjom vremena, manjkom volje, ili kako bi neki sasvim drugačije zaključili – s lenjošću koja pouzdano zauzima prostor u svakodnevnom ponašanju.

INTERVJU DR DRAGANA LAGUNDŽIN: Virus je pametan i želi da preživi

Dragana je jedan od lidera Centra za masenu spektrometriju u Medicinskom centru Univerziteta Nebraska u Omahi. I mada je njena primarna oblast delovanja usmerena na ispitivanje kancera, odlučila je da se sa kolegama posveti ispitivanjima čiji bi cilj bio pronalazak terapije koja će eliminisati virus iz organizma ili makar ublažiti simptome i skratiti bolničko lečenje.

A da bi se tako nešto učinilo, da bi problem bio rešen u celini, bitno je, kako je to Dragana jednom prilikom rekla, da ovaj novi virus razumemo. Upravo zato naš razgovor sa Draganom i počinjemo pitanjem dokle smo stigli u razumevanju koronavirusa? Da li to što su već registrovane neke vakcine znači da smo blizu toga da u potpunosti proniknemo u njegovu ćud?

"Stigli smo jako brzo i elegantno do razumevanja kako virus deluje i koje reakcije pokreće u ćelijama. Naravno, dosta toga ostaje još da se ispita, ali na tome se zaista uveliko radi. Vakcine se prave da nas učine imunim na patogen, i to je zaista najbolja zaštita, ali dok se cela stvar razvija, važno je ispitati i mogućstvo dejstva drugih oblika terapija“, kaže dr Dragana Lagundžin na početku razgovora za „Ekspres“.

INTERVJU BOŠKO ĐUROVSKI: Kult reprezentacije treba ponovo stvoriti 

"Navijači mogu da se ljute na klubove ali kao narod nemamo pravo da ne podržavamo reprezentaciju. Zagovaram priču da se nacionalni stadion ne gradi u Beogradu već negde u Srbiji. Možda u Kragujevcu. Ako tamo ne postoji hotel, napraviće se. Od aerodroma do Kragujevca treba sat vožnje, kad budu gotovi planirani putevi do srca Šumadije lako i brzo stizaće se iz svih krajeva. Beograd se umorio, Beograd ima previše utakmica. Kad bih ja odlučivao od planiranih 300 miliona za Naci- onalni stadion, dva puta po 50 dao bih Zvezdi i Partizanu da svoje stadione renoviraju, a od ostatka bih napravio lep nacio- nalni objekat sa 35.000 mesta u Kragujevcu u kome je sve jeftinije. Siguran sam da bi ljubitelji fudbala iz cele Srbije rado do- lazili i navijali za Srbiju. Budimo realni, navijači Zvezde i Partizana više vole Zvezdu i Partizan nego reprezentaciju", ističe Đurovski u razgovoru za Ekspres.