NOVI BROJ EKSPRESA: Svetac ili Stepinac

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 2.4.2021. na kioscima, pročitajte:

ISPOVEST PREŽIVELOG LOGORAŠA IZ JASTREBARSKOG

Gojko Rončević Mraović: Majka me je spasla, nju su ubili 

Selo Trstenica na Kordunu. Gojko Rončević Mraović imao je sedam godina kada se 1941. formirala NDH i donela zakon da se trećina Srba pobije, trećina pokrsti, a trećina protera.

"U glinskoj crkvi, 3. avgusta 1941, okupilo se nekoliko hiljada Srba. Bili su pozvani da se pokrste, uz obećanje da će tako preživeti. I narod se odazvao, planirajući da se posle rata vrati u pravoslavlje. Onda su njih 1.030 uveli u crkvu i poklali ih sve. Poklano je devetoro iz moje familije Mraović. Jedini preživeli bio je Ljuban Jednak, i on je i ispričao priču o masakru.

Ljuban je ostao u Hrvatskoj posle rata, a onda, da ga ne bi klali i po drugi put, u ’Oluji’ je došao u Beograd, i ovde je i umro“, priča čika Gojko za "Ekspres".

Njegovu porodicu, kaže, od ustaša je čuvao jedan očev prijatelj, Hrvat iz sela koji je obukao ustašku uniformu. Sve do kraja decembra 1941. godine.

"Dvadeset sedmog decembra počeo je egzodus. Napustili smo kuću da nas ne bi žive spalili. Otac, majka, dva brata, sestra i ja. Bili smo u zbegu. Najstarija sestra i ja smo se nekako držali uz majku, koja je u naručju držala mog brata od tri godine. U jednom momentu su nas ustaše sustigle. Sećam se samo da je meni i sestri od 14 godina majka rekla da bežimo, što dalje od nje... Držala je brata u rukama kada su je ustaše ubile. I nju i brata. Tu scenu nikada nisam zaboravio. Za mnom i za sestrom, koji smo bili sto metara dalje, pucali su. Ispalili su dva metka, ali nas nisu pogodili... I onda smo se sestra i ja nekako pogubili, jedno od drugog. Ona je ušla dublje u šumu, ja ka nekom potoku. I tu sam negde pao. Tek posle nedelju dana sam se osvestio i nastavio da bežim, sam. Onda sam sreo dvoje ljudi, muža i ženu. Srbe. U zbegu. Oni su me odveli u Čemernicu. Tek kasnije sam saznao da mi je sestra ostala u šumi. Umrla je od smrzavanja", priča čika Gojko.

Tajna vatikanskih pisama 

Kakve bi reakcije bile ako bi javnost videla i Stepinčevo pismo iz maja 1943. godine čiji bi sadržaj, kako se ranije spekulisalo, bacio novo svetlo na njegov lik. A u tome bi, kako se pretpostavlja, mogao da pomogne i sadržaj čak 30 priloga koji su pratili prepisku Stepinca i Pija XII.

Jedan od neobjavljenih aneksa, kako se pretpostavlja, sadrži i informaciju da je na prostoru NDH u katoličku veru prevedeno čak 224.000 pravoslavaca.

Ono oko čega ne mora da se spekuliše jeste ono što javnost sada zna, a nalazi se u pismima koja je na HRT-u pokazao patrijarh Porfirije, a potom njihove delove citirao hrvatski istoričar Hrvoje Klasić.

"Očit je za sada, pritisak Nijemaca, koji se jako osjeća u zakonima protiv Židova, iako oni tvrde da se ne žele miješati u unutarnje stvari Hrvatske Države. Uistinu, rasistički zakon donijet ovih dana mora se pripisati teškim pritiscima Njemačke, jer mi je poznato iz osobnih susreta s osobama koje vode državu da ne namjeravaju dugo držati zakon u potpunoj snazi kao što je objavljen. Mnogo je manje zlo to što su Hrvati donijeli ovaj zakon nego da su Nijemci preuzeli svu vlast u svoje ruke. U tom slučaju mi bismo trpjeli sudbinu Slovenaca", piše Stepinac maja 1941. godine.

A o sudbini Slovenaca, odnosno nameri Nemaca da određeni broj njih proteraju i nasele u Makedoniji, Stepinac papi piše mesec dana kasnije: "Već me je ranije poglavnik pitao što ja mislim, ako on odluči zamoliti njemačke vlasti da promijeni sudbinu Slovenaca te da ih kao katolike prebaci u Hrvatsku, među katolike, a da iz Hrvatske prebaci isto toliko Srba šizmatika u Makedoniju. Ja sam odgovorio poglavniku da bi jedno takvo rješenje za nesretne Slovence bilo bolje."

Kratkovida kapitulacija

Da li su bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević i tadašnje državno rukovodstvo napravili istorijsku grešku kad su odlučili da potpišu Vojnotehnički sporazum u Kumanovu, čime je okončana bestijalna agresija vojnopolitičke NATO alijanse koja je trajala 78 dana?

Ova dilema vratila se ovih dana u javni politički govor Srbije uz 24. mart, godišnjicu početka NATO agresije, mada je ovo pitanje prvi postavio šef Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj na sam dan potpisa sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, koji je potpisniku ovih redova rekao: „Ne razumem zbog čega je to Milošević potpisao, da smo izdržali još 15 dana ili maksimalno tri sedmice, NATO bi morao da traži izlaz iz ove be- stijalne agresije."

O tome razgovaramo sa generalima Vojske SRJ koji su ratovali na KiM Sretom Malinovićem, vazduhoplovcem, koji je penzionisan sa pozicije zamenika komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO, i general-potpukovnikom Vladimirom Lazarevićem, komandantom Treće armije Vojske SRJ. Pričali smo i sa Nikolom Šainovićem, bliskim saradnikom predsednika Miloševića i članom našeg pregovaračkog tima u Rambujeu 1999. godine.

Privatizacija i njene žrtve

Od početka primene Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, najviše preduzeća je privatizovano tokom 2003. U prvoj godini primene zakona neki od najvećih privatizacionih procesa vođeni su u slučaju triju cementara, u Beočinu, Kosjeriću i cementare „Novi Popovac“, ali i kruševačke „Merime“ i Valjaonice bakra Sevojno, od čijih je prodaja u državni budžet uplaćeno više od 159 miliona dolara.

*

*

Veliki deo srpske privrede privatizovan je u periodu od 2001. do 2010. godine novcem koji je devedesetih prethodno opljačkan od građana i te iste privrede i iznet na Kipar i druge ofšor destinacije.

Lova je iz raja izašla 

U otvaranju ofšor kompanija nema ničeg nelegalnog, mada može biti moralno problematično. Cela stvar se menja kada se ofšor kompanija koristi ne samo za umanjenje, već i za potpuno izbegavanje plaćanja poreza.

*

*

Da li će se pokazati da je Đilas jednu svoju firmu prodao svojoj drugoj firmi, preko izvesnog bugarskog biznismena, i da je umesto na 69 miliona evra porez platio samo na transakciju od 17 miliona evra.