NOVI BROJ EKSPRESA: Teško je, ali nije apokalipsa

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 24.7.2020. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU ŽARKO TREBJEŠANIN: Teško je, ali nije apokalipsa

Svakako nije preterivanje reći za univerzitetskog profesora Žarka Trebješanina da je on u pravom smislu reči moderni prosvetitelj. Njegov rad i ime vezuju se za definiciju da je uveo psihologiju u našu svakodnevicu, da psihologija za Srbe nije više strani pojam, nije više mistika, a Frojd, Jung, From... deo su naše radoznalosti. Otuda je sasvim prirodno što smo, u želji da prepoznamo mentalno stanje nacije, od nedavnih ratova do aktuelne korone i ekonomske depresije, za sagovornika odabrali baš profesora Trebješanina.

"Svi očekuju da će tek doći do eksplozije duševnih poremećaja, ne samo kod mentalno bolesnih, nego i kod onih koji su bili psihički zdravi. Verujem da će kod većine to biti privremeno stanje. U vreme bombardovanja 1999. radio sam opsežno istraživanje, predviđali smo da će taj procenat biti 10 odsto. I pokazalo se tačnim, bez obzira na to što je tada bilo dosta poremećaja - od napada anksioznosti do blaže strepnje koja konstantno čoveka napada, pa do raznih oblika depresije. Slične posledice očekujem i od ove krize", rekao je ,između ostalog, Trebješanin za Ekspres.

Fiktivna normalnost

I pored nespornog angažmana evropskih zvaničnika, ne možemo a da se ne zapitamo kakva je budućnost ovog dijaloga, da li ide u pravom smeru i pored njegovog očiglednog intenziviranja. Da li prisustvujemo fiktivnoj normalnosti ili su Beograd i Priština konačno na pravom putu da normalizuju svoj odnos.

Iako dele stav da je nastavak dijaloga sam po sebi važan, doza skepticizma primetna je i kod analitičara sa kojima smo razgovarali.

Jedan od sagovornika Ekspresa, Nemanja Starović, spoljnopolitički analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, ističe da dijalog sam po sebi relaksira političke i međuetničke tenzije na terenu, omogućavajući pritom nastavak saradnje Srbije sa najvažnijim evropskim partnerima, ali...

"Ne bi, međutim, valjalo gajiti nerealne ambicije o mogućnosti za nekakav brz dogovor dve strane, pogotovo ne kada je reč o pitanju statusa, jer o tome ne postoji ni jedinstven stav same EU pod čijim se okriljem dijalog odvija."

INTERVJU PETAR PIJANOVIĆ: Školski udžbenici su svačiji i ničiji

"Udžbenici su danas stvar profita i nelojalne konkurencije koja davi državnog izdavača. Na delu je besprimerna korupcija u tom sektoru i veoma očigledna kupovina ljudskih duša po školama. Treba samo znati šta, ko i kome tu „poklanja“. To je pre neku deceniju već viđeno u državama istočne Evrope,"ističe Pijanović za Ekspres.

"Da nije bilo koronavirusa, javnost ne bi bila upoznata sa tim iz kakvih udžbenika uče naša deca. To je znak da neki protežirani izdavači, koji su preuzeli monopol Zavodu za udžbenike, ne vode računa o javnom interesu. Dobro je da su to saznala gospoda iz Ministarstva prosvete, a još bolje je da to i javnost zna. Ipak, to je jedna vrsta naknadne pameti od koje nema prevelike koristi. Reakcija javnosti je sasvim opravdana", smatra Pijanović.

Strani profiteri školuju srpsku decu

Jedina smo zemlja u Evropi i svetu u kojoj izdavačke kuće osnovane stranim kapitalom imaju monopol u izdavanju udžbenika. Tri kuće su na istoj adresi: „Klett“ (vlasništvo slovenačke „Založbe“), „Freska“ („Klett“) i „Novi Logos“ (hrvatske „Profit Klett“ Danijela Žderića). Pored njih, tu je i nekadašnja jugoslovenska fabrika knjiga BIGZ (zagrebačke „Školske knjige“, čiji je čelnik Ante Žužul, nekadašnji funkcioner HDZ).

INTERVJU OLIVERA JEVTIĆ: Mnogo talenata je propalo jer su treneri trčali za novcem

Da nije onih skoro nevidljivih nabora u uglovima plavih poput fildžana velikih očiju i nadasve fascinantne iskrenosti dostojne nevinosti velikog deteta, poverovali biste da je pred vama ista ona devojčica koja je ne plašeći se izazova sa 13 godina zakoračila na atletsku stazu. Danas, iako još trči s namerom da bude prva, može da se pohvali kako je i vlasnica sedam još uvek aktuelnih državnih rekorda u sedam disciplina, da je pet puta trčala na Olimpijskim igrama i da će to verovatno sebi priuštiti i šesti put, da je u istoriji kraljice sportova upisana i kao najbolja Evropljanka u maratonu na OI u Atini 2004, ali i kao evropska rekorderka na stazi od 10.000 metara za mlađe seniorke.

Evropa će je pamtiti i kao najbolju kros trkačicu kontinenta, a koliko je puta bila prvak SCG, Srbije, Balkana, koliko je trčala polumaratona ili pobeda ostvarila u dresu reprezentacije, odnosno kao pojačanje u dresu srpskih klubova na raznim evropskim takmičenjima, teško da neko može izbrojati.