NOVI BROJ EKSPRESA: Zašto raste ekstremna desnica u Srbiji?

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 30.10.2020. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU DR SAŠA NEDELJKOVIĆ: Srbi nisu rasisti jer se sa drugim rasama i ne sreću 

"Svoje pravo lice pokazujemo tek kada nas zadesi nešto što ne očekujemo i kada to traje dovoljno dugo, tako da nismo u stanju da glumimo. Svakoga gosta tri dana dosta. Spremni smo na pomoć u ekstremnim situacijama, ali kada to postane naša svakodnevica, kada problem nije moguće rešiti onako kako smo zamislili, onda gubimo strpljenje i posežemo za radikalnijim metodama"

"Nema za ekstremiste ništa teže od kompromisa sa nekim koga smatramo slabijim, mlađim, lošijim, kulturno i istorijski siromašnijim. Čak je i poraz, ali u borbi, a ne za pregovaračkim stolom, bolji od kompromisa. To proizvodi nezadovoljstvo koje teži da se ispolji", rekao je Nedeljković u intervjuu za Ekspres.

"Nacionalizam je selektivna ljubav. A selektivna ljubav je mržnja u najavi. Ipak, da ponovim, nacija nije sposobna za takve intelektualne domete. Pojedinci jesu", smatra Nedeljković.

Bildovanje desnice

Kada je pre izvesnog vremena Miša Vacić promovisao slogan „Sa Srpskom desnicom u srpske institucije", društvene mreže eksplodirale su od komentara u smislu da se sa „desnicom“ ide negde drugde, a ne u institucije.

Danas Vacić uz poruku "Nacionalizam u institucije" poziva na okupljanje i druge "desnice"  - Milice Đurđević, "Zavetnici", Jovane Stojković iz Pokreta "Živim za Srbiju" i Pavla Bihalija iz "Levijatana". Možemo li zato da postavimo pitanje da li ovo bildovanje desnice zaslužuje podsmeh ili oprez?

Udba ne prašta 

Nema sumnje da je Brozova tajna policija ubila Branka Miljkovića, ne može čovek da se ubije, da se obesi kaišem. Očevici su pričali da je klečao sa naherenim šeširom na glavi. Zar se tako veša čovek? - pita pisac Dejan Stojiljković, koji već godinama piše knjigu o Miljkoviću

Torlak urušen zbog ćara

Gotovo dve decenije se, tek povremeno, uglavnom kada zdravstvena situacija u Srbiji postane tema za brigu stanovnika i države, obnovi rasprava o prošlosti i sadašnjosti Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak". Ogromna većina zaposlenih koja je stasavala u "Torlaku", u njemu počinjala i završavala radni vek, kao i pojedini rukovodioci ovog instituta od nacionalnog značaja, zdušno su se zalagali za njegov dalji razvoj. Ali se desilo suprotno. Za kratko vreme sunovraćene su decenije ulaganja zna- nja, novca, stečenog međunarodnog kredibiliteta... Od značajne izvozne mašine vakcina i seruma, "Torlak" je postao, kažu sami zaposleni, ruina pred izdisajem.

O simbolu suverenosti države, kako su ga imenovali i doživljavali stručnjaci, o "Torlaku" su u najvećem broju primera vođene jalove rasprave, zasnovane na političkim okolnostima u kojima se uzdizao i razvijao, a potom polako nestajao dok su vakcine i serumi koje je nekada izvozio u čitav svet, i u samoj Srbiji zamenili skupi proizvodi multinacionalnih kompanija.