O POKOJNIKU SVE… Slobini su je najviše mrzeli

O POKOJNIKU SVE… Slobini su je najviše mrzeli


Izborna noć 24. septembra, godina je 2000. U centrali Socijalističke partije Srbije okupilo se celokupno rukovodstvo partije. Sam vrh. Svi su tu, samo njega nema… Slobodan Milošević rezultate izbora, koji će se pokazati kao prekretnica u njegovom privatnom, političkom i državničkom životu, ali i u istoriji države, dočekuje na drugom mestu – u centrali Jugoslovenske levice u ulici Đure Đakovića.
Paradoks, ali i tradicija. Ovu presedan-praksu, koju Srbija nije videla nikada pre i nikada kasnije, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije uveo je dosta ranije, tvrde za Ekspres svedoci vremena. Na opšte iznenađenje socijalista prvu izbornu noć u JUL-u Milošević je proveo još na izborima 1996. godine.
Simbolično, kažu mnogi, to je i bio početak kraja SPS-a. Uz, naravno, sve potonje pogrešne poteze. Upravo nakon tih izbora kreću optužbe za krađu glasova u Beogradu i prve protesne šetnje, koje su kulminirale Petog oktobra. Iako su pojedini članovi najužeg rukovodstva SPS već tada savetovali Miloševića da napravi prve ustupke opoziciji, od tog koraka odgovorila ga je upravo njegova supruga Mirjana Marković.
Supruga predsednika, u najmanju ruku, nije bila omiljeno lice u srpskoj javnosti. Međutim, najveća netrpeljivost prema njenom liku i delu ukorenili su se upravo među socijalistima. I ne sme biti nikakve zablude, ako je uopšte iko i dalje gaji, da su ta netpeljivost i prezir bili uzajamni.

“Ko je protiv JUL, nije ni za SPS”

Oni su smetali njoj zbog navođenja Miloševića na “krivi” put. Jer jasna je bila njena želja da gotovo kao na džojstiku upravlja Slobom, kojeg je videla kao novog Broza na čelu, doduše, nešto manje Jugoslavije. Slagali se sa tadašnjom politikom SPS ili ne, činjenica je da to bila jedina politička organizacija od 1989. godine sa jakim partijskim sistemom. Mirjani Marković trebalo je nešto drugačije. Trebala joj je politički militantnija i agresivnija struja, koja je pod velom moderne jugoslovenske levice plasirana na političko tržište Srbije 1994. godine.
Jugoslovenska levica (JUL) oduvek je bila deo vladajuće koalicije, ali i najveća prikrivena opzicija SPS-u. Iza kulisa naravno, jer pred Miloševićem o Miri i julovcima niko nije smeo da govori u negativnom kontekstu.
To je jasno do znanja svojim potpredsednicima stavio upravo Milošević na jednoj od sednica Glavnog odbora partije, nedugo nakon formiranja JUL-a i nakon što se nekoliko visokih funkcionera pobunilo protiv političkog delovanja struje Mirjane Marković.
“Ko je protiv JUL-a taj ne zna ništa o politici. Taj nema šta da traži ovde”, rekao je tom prilikom Milošević.
“Svi smo u tom trenutku zaćutali… Shvatili smo kolika je moć Mirinog uticaja na Slobodana”, kaže sagovornik Ekspresa, jedan od najbližih Miloševićevih saradnika koji je ipak i ovoga puta želeo da ostane anoniman izvor.

“Nemate muda”

Tu moć Mirjana Marković demonstrirala je i u danu kada je 1996. održan kontramiting SPS u centru Beograda, kada je po mnogima Srbija bila na ivici građanskog rata. Nakon okupljanja najuže rukovodstvo stranke otišlo je u Miloševićevu kancelariju na Andrićevom vencu gde su ih dočekali Slobodan i Mirjana, što je u svojoj knjizi opisao i Zoran Lilić. Nikada ranije Mirjana nije prisustvovala tim sastancima i svi su bili prilično iznenađeni. Na tom neprijatnom sastanku Mirjana je svim prisutnima poručila: “Ma šta ima da pričamo kada nemate muda…”.  Odogovorio joj je tada, i verovatno jedini put u prisustvu Miloševića, bivši ministar i potpredsednik SPS Dušan Matković. Samo kratko: “Evo, ja imam muda”. Ne treba objašnjavati da se odnosi nisu relaksirali…

Obračun između Mirjane Marković i socijalista nije završio ni nakon pada Miloševića. U retkim obraćanjima medijima, nakon što je otišla iz Srbije i zatražila politički azil u Rusiji, Markovićeva je isticala svoj animozitet prema socijalistima na člijem čelu se danas nalazi Ivica Dačić.

MILOSEVIC MARKOVIC

SPS: Gospođa da izvine…

Tako je prošle godine u intervjuu za “Kurir” izjavila da SPS koristi bivšeg predsednika Slobodana Miloševića samo za potrebe izborne kampanje, koja je tada bila na snazi pred izbore u Beogradu. Socijalisti joj nisu ostali dužni…
“SPS se uvek i svuda sa poštovanjem i pijetetom odnosila prema Slobodanu Miloševiću i nemamo nameru da polemišemo sa gospođom Marković. Ona nikad nije bila član SPS niti njen predsednik, već predsednica JUL-a, stranke koja je pokušala da uništi SPS. U jednoj stvari je ipak u pravu. Takva partija kao što je nekad bila, gde ona rukovodi SPS čiji nije ni član, zaista više ne postoji. Zato se ona i pridružuje napadima na SPS sa željom da uništi stranku kao što je uništila i Slobodana. U tome se vara, sa time je gotovo. To vreme je prošlo”, naveli su u saopštenju.
Ispada da danas žaljenje zbog Mirine smrti gaji samo počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić.

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar