Od strategije do tragedije

Ohrabrujuće zvuči kada čujete kako Srbija radi na strategiji razvoja obrazovanja do 2027. godine. Nekako uliva poverenje da neko ozbiljno razmišlja o tome kojim će se smerom kretati razvoj školstva u Srbiji, kako ćemo i čemu učiti našu decu, kojim će poslovima oni moći da se bave, da li će biti u stanju da odgovore izazovima sutrašnjice, ali i današnjeg vremena. Baš prethodnog četvrtka održane su i konsultacije u vezi sa mestom srednjeg obrazovanja i vaspitanja u narednih sedam godina.

Mnogo manje ohrabrujuće zvuči, međutim, kada od ljudi koji su radili na strategiji obrazovanja do 2020. godine čujete kako je ona velikim delom ostala mrtvo slovo na papiru, ali i da je veliki broj mera koje je sadašnje ministarstvo donelo u suprotnosti sa njom.

Jedan primer je i taj da se u aktuelnoj strategiji, recimo, ne spominje dualno obrazovanje, koje je sada udarna tačka, iako je suprotno osnovnim intencijama strategije gde je naglasak na višim nivoima i kvalitetu obrazovanja.

To za „Ekspres“ potvrđuje i profesor dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu prosvete i jedan od kreatora strategije do 2020. godine.

„Ona, nažalost, nije sprovedena mnogo. Kasnilo se i u izradi akcionog plana, a onda se posle pomalo od nje i odustalo. Odustalo se od nekih njenih segmenata“, kaže Mitrović.

Šta nama domaći obrazovni sistem daje, stvaramo li kadrove koji će biti u stanju da odgovore ne samo izazovima budućnosti već i potrebama današnjeg sveta, čitajte u novom broju Ekspresa koji je već na kioscima.