Odbijen zahtev Milana Martića za prevremeno puštanje na slobodu

Tu odluku, obrazloženu na 20 strana, donela je predsednica Suda Grasijela Gati Santana pošto su je vlasti Estonije, u kojoj Martić izdržava kaznu, u maju prošle godine obavestile da on, po tamošnjim zakonima, ima pravo na uslovni otpust.

Sudija Santana odluku je obrazložila izuzetnom težinom zločina za koje je Martić osuđen i ocenom da on, po izveštajima vlasti Estonije, nije u dovoljnoj meri rehabilitovan zato što i dalje ne priznaje odgovornost za zlodela.

Uprava zatvora u Estoniji izvestila je Santanu da Martić sebe i dalje smatra "političkim zatvorenikom" i da "ne želi da govori o svojim zločinima i veruje da je presuda bila politički motivisana".

Predsednica haškog suda u odluci je navela i da je, po estonskim vlastima, Martić 2019. u jednom novinskom članku "opravdavao napad na Zagreb", sebe predstavio kao "prvu žrtvu pojave neofašizma u svetu" i još "vredjao hrvatske oružane snage".

U odluci piše i da je Martić 8. septembra 2025. izdržao dve trećine kazne što je, po sudskim pravilima, nužan uslov za razmatranje prevremenog puštanja na slobodu.

Sudija Santana navela je i da Martić, iako je najavio, nije podneo formalni zahtev za prevremeno oslobađanje, kao i da je ostao bez advokata koji ga je besplatno zastupao.

Martić, koji je bio ministar unutrašnjih poslova i predsednik samoproglašene Republike Srpska Krajina, predao se Haškom tribunalu 15. maja 2002.

Prvostepenom presudom 12. maja 2007. Tribunal je Martića osudio na 35 godina zatvora, proglasivši ga krivim za progon, ubistva, pritvaranje, mučenje, nehumana dela, okrutno postupanje, napade na civile, deportaciju i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva, zatim za bezobzirno razaranje naselja i verskih objekata i pljačku imovine Hrvata i Muslimana u RSK, u Cazinskoj krajini u BiH i u Zagrebu.

Tom presudom utvrđeno je da je Martić bio jedan od protagonista udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, s ciljem da se progonom nesrpskog stanovništva s velikih delova Hrvatske stvori srpska teritorija.

U devet tačaka, Martić je osuđen za zločine protiv čovečnosti, a u sedam za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Martić je osuđen i za dva raketna napada na Zagreb početkom maja 1995. kada je sedam civila poginulo, a više od 200 ranjeno.

Sudjenje Martiću počelo je 13. decembra 2005, a završeno je 16. novembra 2006.

Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je 2008. prvostepenu kaznu Martiću, a on je potom, s proleća 2009. upućen u Estoniju na izdržavanje kazne.

Prva optužnica Martichu je na teret stavljala samo raketne napade na Zagreb.

Optužnica protiv Martića znatno je proširena 2003. pošto se sa haškim tužilaštvom nagodio i krivicu za zločine priznao njegov bliski saradnik, bivši premijer SAO Krajine Milan Babić.

Babić je 2002. svedočio protiv Slobodana Miloševića, a zatim je osudjen na 13 godina zatvora. Babić je potom svedočio i protiv Martića, a u martu 2006. je počinio samoubistvo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.