Odlazak Milutina Mrkonjića: Nekrolog za kamen temeljac

Voleo je i kultnu kafanu čiji naziv mu je nekako baš pristajao – "Večiti mladoženja“. Pored "Sokolca“, "Trandafilovića“, "Orača“, "Vardara“...

"Mi, ’krstaši’, bili smo posebna fela. Imali smo tu i svoj bioskop ’Avalu’, pa pozorište Beogradsko dramsko... Nismo mnogo silazili do ’štrafte’, do Knez Mihailove... Bili smo grad u gradu, velika grupa obrazovanih mangupa koji su imali svoj stil života“, izjavio je u jednom intervjuu Milutin Mrkonjić.

Rođen je u skromnoj radničkoj porodici 1942. godine. Otac mu je bio u partizanima, a majka je sa decom izbegla u Marinkovu baru koja je tada bila ljuta beogradska periferija. Pre rata su živeli na Vračaru i govorio je da se rata ne seća, ali da su mu on i sudbina njegovih roditelja na taj način utrli put u velikoj meri. Otac mu je bio partizan, posle rata partijski radnik, sekretar Borisa Kidriča, pa onda uspešan direktor i privrednik. Govorio je da je od oca mnogo naučio, da je bio veliki boem i da mu u kafani nisu mogli primirisati ni Amerikanci ni Rusi. Odrastao je u posleratnim godinama, koje su obeležile nemaština i glad, ali bio je to period nastajanja jednog građanskog duha.

Komemoracija Mrkonjiću: "Sine, samo guraj"

Skupštini Srbije

Skupštini Srbije

Vesti 02.12.2021. 13:28

Komemoracija Mrkonjiću: "Sine, samo guraj"

"Kao tinejdžer sam upoznao sve radosti ovog sveta: od igranja fudbala na ulici do bavljenja sportom u klubu, od zavođenja devojčica do teškog fizičkog posla na koji me niko nije terao. Tetka mi je bila domar u dečjim jaslicama, u sadašnjoj Krunskoj 85, pa je morala svako veče da pripremi pola tone uglja za dve etažne peći. To je bio zadatak mog brata kome sam, od naše 13, pomagao svako veče nekoliko godina“, izjavio je svojevremeno Mrkonjić u jednom intervjuu i dodao da je prvi put probao puter kada je bio u osmom razredu osnovne škole. Kaže da mu je tada najradosniji trenutak bio kada je na jednoj turneji sa košarkašima Radničkog kupio čarape na rombove.

Ana Bekuta o Mrkonjiću: "Svaki dan naše ljubavi..."

Tuga.

Tuga.

Scena 28.11.2021. 18:05

Ana Bekuta o Mrkonjiću: "Svaki dan naše ljubavi..."

Kao i svi mangupi i dobri đaci sa Crvenog krsta, Mrkonjić je išao u Treću mušku, pa u Četrnaestu gimnaziju. Slobodno vreme provodio je igrajući fudbal po ulicama, a košarku je trenirao u Radničkom sa Crvenog krsta.

"Bio sam uspešan košarkaš dok se nisam povredio. Trener mi je bio Ranko Žeravica, a bio sam kapiten tima u kome je igrao aktuelni selektor Duda Ivković. Slobodno napišite da sam bio bolji od Dude ’Glavonje’. Na prvu turneju u Italiju smo otišli 1960. godine, pobedili na nekoliko utakmica i mnogo se lepo proveli“, pričao je o tom događaju Mrkonjić.

Mrkonjić će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana

Počasni predsednik SPSa

Počasni predsednik SPSa

Vesti 29.11.2021. 13:50

Mrkonjić će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana

Prva knjiga koju je držao u rukama bio je Marksov i Engelsov "Kapital“ i dao mu je naravno otac. U osnovnoj školi i Trećoj muškoj bio je odličan đak. Studirao je na Građevinskom fakultetu i bio je solidan student i, kako je govorio, više se provlačio na slavu sestre Nade koja je bila najbolji student nego što je učio. Kad je završio studije, zaposlio se na železnici i kasnije je bio osnivač i direktor Saobraćajnog instituta CIP, na čijem je čelu bio do oktobarskih promena 2000. godine. U CIP-u je stvorio i odškolovao više od 600 mladih inženjera i sve su to, kaže, njegova deca. To je, uz prijatelje, nekoliko beogradskih kafana i žene, bila jedina njegova imovina.

U duši je bio komunista i bio je član Saveza komunista do 17. juna 1990. godine kada je zajedno sa Slobodanom Miloševićem i još desetak saboraca osnovao Socijalističku partiju Srbije čiji je počasni predsednik bio sve do smrti. U vreme kada je ta stranka bila na vlasti od 1990. do 2000. godine nije se otimao da zauzme neku ministarsku funkciju. Sedeo je u CIP-u, kod Slobe odlazio u džemperu i neizbežnoj "lakosta“ majici, drugovao sa pokojnim Laletom Sekulićem i bio neka vrsta sive dobroćudne eminencije socijalista. Bio je drug sa Mirom i Slobom, ali nije baš simpatisao Jugoslovensku udruženu levicu. Nakon bombardovanja 1999. godine preuzeo je rukovođenje Direkcijom za obnovu zemlje kada je ostao upamćen po čuvenoj rečenici "Pre roka“.

"Od Mrke se nije očekivalo da umre"

Ivica Dačić

Ivica Dačić

Vesti 28.11.2021. 12:18

"Od Mrke se nije očekivalo da umre"

Nakon pada Miloševića, za razliku od mnogih ostao mu je veran. Kada se predsednik socijalista obreo u Hagu, upravo je on bio taj koji je preuzeo brigu o materijalnom finansiranju njegove odbrane. Nikada ga se nije odrekao. U tom periodu uključio se i u partijski život, bio je narodni poslanik u nekoliko navrata, čak je u jednom periodu i predsedavao Skupštini Srbije.

U prelomnom trenutku za ovu stranku na predsedničkim izborima 2008. godine osvojio je šest odsto glasova u kampanji koju je obeležio slogan "Naš drug, Mrka“. Nakon parlamentarnih izbora održanih kasnije te 2008. godine SPS je osvojio više od osam odsto i postao deo vlasti sa Demokratskom strankom. Od tada, nakon perioda kohabitacije sa DSS-om, pa do dana današnjeg Socijalistička partija Srbije je konstantno na vlasti, a veliki doprinos tome i uopšte konsolidaciji vođstva Ivice Dačića u ovoj stranci dao je upravo Milutin Mrkonjić. Pre svega jer je on slovio za reprezenta hardlajnera, tvrde izvorne struje SPS-a koja se klela u Miloševića. Milutin Mrkonjić je bio taj koji je stvorio uspešan modus vivendi između mladih i gladnih lavova i starih kadrova. Formula koja uspešno funkcioniše i danas. Bar što se tiče socijalista. Zato je verovatno nakon nekoliko ministarskih mandata i dobio funkciju počasnog predsednika, valjda je to bilo hvala za sve što je uradio.

Teško da je neko vodio bogatiji i sadržajniji život od njega. Život uz odsustvo pravila, forme i obzira, u prisustvu ljudi, u kafani, boemski... Život u svoj svojoj punoći. Za sebe je rekao da živi da bi radio i da može da voli onu koju voli. I na kraju stavio se, eto, onoliki čovek u tu jednu rečenicu...