Oko 200 Srba trži pomoć države da se vrate u Kinu gde žive

Oko 200 Srba trži pomoć države da se vrate u Kinu gde žive

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC


Širenje virusa korona, ukidanje avionskih linija i zatvaranje granica sprečilo je oko 200 državljana Srbije da se u februaru i martu vrate u Kinu, gde godinama žive i rade, iako imaju legalne radne i boravišne dozvole.

Većina njih doputovala je u Srbiju na odmor u januaru i februaru, za vreme Kineske Nove godine, ali su zbog širenja virusa ostali zarobljeni u našoj zemlji i već šest meseci nisu u mogućnosti da se vrate normalnom načinu života, poslovima, studiranju, a neki čak i svojoj porodici.

Sudbina Natalije Stanić i njenog trogodišnjeg deteta, koji su već šest meseci odvojeni od muža i oca, samo je jedna od tih razdvojenih porodica.

“Kada je počela Kineska Nova godina sa sinom sam došla na raspust na nekoliko nedelja i ostala u Srbiji već pola godine. Situacija je teška, razdvojeni smo, dete ne viđa oca i zbog toga molimo da nam omogućite kanal povratka za Kinu kako bi naša porodica ponovo mogla da se spoji”, rekla je Natalija u video poruci koju je dostavila Tanjugu.

EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Naime, problem je nastao kada je kineska vlada 28. marta zatvorila granicu za sve strane državljane, čime su sve njihove radne i boravišne dozvole prestale da važe, a sada u Kinu strani državljani mogu ući ne samo uz novu vizu, već im je potrebno i pozivno pismo kineske vlade da su urgentno potrebni Kini.

To je za Tanjug objašavaju građani koji pokušavaju da se vrate, a među njima je Bojan Džinić koji dve godine u Kini radi kao košarkaški trener, i on je, kao većina ostalih, došao u feruaru na odmor u Srbiju i ne može nazad..

On kaže da građani samostalno ne mogu da obezbede povratak, te apeluju na Ministarstvo spoljnih poslova, kineski Konzulat u Beogradu i srpsku Ambasadu u Pekingu da im pomognu.

“Kina je 28. marta zatvorila granice za sve strance, to znači da naše radne i boravišne dozvole ne važe i stekao se pogrešan utisak da mi svakog trenutka možemo da odemo u kineski konzulat u Beogradu i da apliciramo za novu vizu, a to je u praksi veoma teško jer nam je potrebno i pozivno pismo kineske vlade da smo urgentno potrebni Kini”, objasnio je Džinić.

Jedno od mogućih rešenja, kaže Aleksandar Filipović, koji deli sudbinu sa ostalih 200 državljana Srbije koji ne mogu da se vrate u Kinu, jeste da i Srbija poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije postigne dogovor sa Kinom o slanju naših držvljanja po kratkom postupku.

  EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

“To nije nemoguće, jer je drugim zemljama to omogućeno i pregovori nisu trajali duže od mesec dana”, kaže Filipović.

Navodi da on živi i radi u Kini već sedam godina, da zajedno sa suprugom predaje engleski jezik u školi i da je njihovo dete u toj zemlji završilo četiri razreda osnovne škole.

“Dobar deo života smo ostvarili tamo, sada nam je teško zbog toga što ne možemo da se vratimo nazad na posao i što se stvari ponovo dodatno komplikuju sa zatvaranjem granica i sa virusom. Porodice su razdvojene, ljudi su ostavili svoje živote, mi nismo samo ekonomski migranti, mnogi od nas su zavoleli Kinu i želimo da se vratimo zato što nam je stalo do života tamo, ne samo da zarađujemo”, kaže Filipović.

Ovih dana, ističe, pojavio se još jedan problem, naime, boravišne dozvole su istekle, a kartice su blokirane, što znači da oni koji rade online ne mogu da podižu i koriste novac sa računa.

Marko Jovanović još jedan je od onih koji ne može sa svojom porodicom da se vrati normalnom načinu života u Kini, gde živi i radi već pet godina, kao i svojoj firmi koju je tamo osnovao prošle godine.

 EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

“Tretnutno nisam u mogućnosti da privređujem, a porez i dažbine idu i to je veliki problem”, kaže Jovanović.

Navodi da je grupa od skoro 200 građana Srbije stupila u kontakt sa našim nadležnim organima, kao i da je bilo određenih pozitivnih odgovora od ambasadora i Ministarstva spoljnih poslova, međutim, trenutno je komunikacija, kaže, “zamrla”.

“Nama sve više i više gori pod nogama, bliži se školska godina, dosta naših ljudi tamo radi u školama ili na fakultetima, ima i onih koji studiraju, porodice su razdvojene, a avgust i septembar su poslednji rokovi da se u Kinu vratimo da ne bi izgubili poslove i školovanje za decu”, navodi Jovanović.

Apeluje na državne organe da se pronađe neki kanal povratka u Kinu za ljude koji imaju radne i boravišne dozvole i ističe da bi troškove eventualnog organizovanog leta, ukoliko je potrebno, platili oni.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar