GIZ: Sve manje Srba koji neosnovano traže azil u Evropskoj uniji

U ime Nemačke razvojne saradnje, globalni program "Migracije za razvoj" (GIZ PME) koji sprovodi Nemačka međunarodna organizacija GIZ, u aprilu i maju mesecu 2019. godine sproveo je veliko istraživanje o društveno-ekonomskom položaju i potrebama povratnika po Sporazumu o readmisiji.

Prema ovom istraživanju  u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju se vratilo oko 30.000 naših građana, od kojih je polovina neprijavljena. Takođe, od ove brojke , 49 odsto njih je deportovano, a 51 odsto je u Srbiju vraćeno dobrovoljno. Glavni razlog odlaska jeste potraga za poslom i boljim životnim uslovima (46 odsto), a najniže se na toj lestvici kao razlog kotira pratnja članovima porodice.

Istraživanje je realizovano u 44 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, na relevantnom uzorku od 800 povratnika.

Glavni istraživač i autor metodologije je profesor dr Slobodan Cvejić, a terenski deo istraživanja je sprovela Asocijacija romskih koordinatora.

"Osnovni zaključak je da broj državljana Srbije koji neosnovano traže azil u zemljama EU opada od 2015., pa tako opada i broj onih koji se vraćaju putem deportacije ili dobrovoljno. Za ovaj ishod su bitne dve grupe faktora. Jedni se odnose na faktore privlačenja (pull) u stranu zemlju (viši standard, lakše pronalaženje posla i novčana pomoć u periodu čekanja na rešenje zahteva za azil) i njihova snaga je smanjena time što su brojne države skratile vreme trajanja procedure i iznos finansijske pomoći koji se isplaćuje tražiocima azila. Druga grupa faktora se odnosi na okolnosti u Srbiji koje jedan broj građana teraju (push) na ovakvu neregularnu migraciju, a to su loši uslovi života i otežano socijalno uključivanje ovih građana. U pogledu "push" faktora, došlo je do znatnog poboljšanja od 2011. godine. Ipak, na svim poljima treba i dalje raditi kako bi se problem sveo na minimum" rekao je prof. dr Slobodan Cvejić.

Siniša Đurić, projektni menadžer GIZ PME rekao je da jedan od značajnih prioriteta nemačko-srpske razvojne saradnje jeste da se našim građanima koji se vraćaju iz Nemačke i drugih zemalja Zapadne Evrope pruže prilike za novi početak i punu integraciju, pre svega kada je reč o mogućnostima za zapošljavanje, ali i drugim oblastima kao što su: dalje obrazovanje, stanovanje, socijalna podrška i karijerno vođenje.

"Nedostatak pravih i pouzdanih podataka o broju, potrebama i uslovima života povratnika je dugogodišnji problem koji smo želeli ovim istraživanjem da bar delom rešimo. Rezultati koje smo dobili omogući će da se buduće mere podrške još bolje i preciznije planiraju", istakao je Siniša Đurić.

Nenad Stanković je povratnik koji je nakon četiri godine boravka u Nemačkoj odlučio da se dobrovoljno vrati u Srbiju sa svojom porodicom i da svi zajedno započnu novi život.

"Zbog veoma teške materijalne situacije u Obrenovcu, odlučili smo da 2014. odemo u Nemačku u potrazi za boljim životom, kako bi obezbedili neophodne uslove za odrastanje naše dece. Nakon savetovanja u Nemačkoj i mogućnosti deportacije, odlučili smo da se 2018. dobrovoljno vratimo u Srbiju. U Nemačkoj je bilo odlično, deca su pohađala školu, imali smo dobar život. Međutim, najteže je bilo u početku deci koja su trebala da se uklope u obrazovani sistem Nemačke i steknu nove prijatelje, a po povratku u Srbiju prolaze kroz isto. Na svu sreću, kroz program Caritas-a taj proces nam je olakšan. Deca su uz podršku pedagoškog asistenta vraćena u sistem obrazovanja. Dvoje dece nam redovno pohađa osnovnu školu, a troje dece je upisano u školu za obrazovanje odraslih", rekao je Stanković.