RIK usvojio birališta u inostranstvu koje je predložilo MSP

Na današnjoj sednici, 44. po redu, više njih je predložilo da se od ministarstva zatraži dopuna broja biračkih mesta koje će biti otvorena u inostranstvu, odnosno tvrdilo da nema pravnih smetnji ako se za nekoliko dana spisak gradova gde će državljani Srbije moći da glasaju poveća. 

Kritičari odluke su navodili da su prinuđeni da glasaju za ovakvo rešenje, jer bi glasanje protiv značilo da se ni predložena mesta neće odobriti, uz navođenje da je broj građana koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu višestruko veći nego ranijih godina, te da oni predstavlja značajno biračko telo koje može odrediti izbore.

Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević kazao je da je u inostranstvu na prošlim izborima bilo 81 birališta, da je predlogom Ministarstva spoljnih poslova (MSP) predloženo 93 biračka mesta. On je dodao i da veći broj prijavljenih birača ne implicira nužno da treba proporcionalno povećati i broj birališta u inostranstvu, da je o ovom pitanju održano više sastanaka radnih grupa sa predstavnicima MSP i ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), a da je poslednja dopuna predloga, jer je od 2. oktobra stiglo "još dosta registracija" za glasanje u inostranstvu.

Takođe je naveo da članovi Revizione komisije ne bi trebali da saopštavaju podatke o broju prijavljenih birača. ali je u jednom trenutku saopštio da ih ima preko 100.000, a pohvalio je i količinu rada koja su diplomatsko-konzularnih predstavništava i MSP uradili. "(Pred njima je) bio ogroman posao, zbog broja prijava. Mogu da kažem da nije bilo kočenja prijava... I sam sam analizirao, vidimo da su pojedina biračka mesta pridružena drugima - ima manji broj po nekim zemljama, kako je MSP naveo, zbog bezbednosnih razloga", dodao je Dimitrijević.

S druge strane, član RIK-a Ivan Šebek kazao je da su predstavnici MDULS-a samo dva puta bili prisutni, a da - iako su po zakonu dužni - članovima RIK-a nisu dostavljali podatke koji su im neophodni za rad. On je dodao i da je 15 godina u stalnom sastavu RIK-a i da ovakvo ponašanje ta dva ministarstva "nikada do sada nije doživeo".

"Ja sam tražio da nam dostave podatak koliko se građana u inostranstvu prijavilo pojedinačno po gradu i državi. To nismo dobili. Takođe, tražio sam da dostave dopise kojim su se obratili zemljama domaćina... Ni taj podatak nam nisu dostavili. Mi i dalje ne znamo koliko se građana Srbije, po gradu i državi, prijavljeno za glasanje. Ono što znamo, u odnosu na izbore 2023. godine sada nemamo (birališta u) Ženevi i Luganu u Švajcarskoj, u Kanadi nemamo Vankuver, Bukurešt, Bratislavu, Sofiju, Liban, UAE...", naveo je Šebek. 

On je naveo, da im je MDULS dostavio podatak koji su tražili, RIK znao da li se dovoljno prijavilo u ovim gradovima.

"Takođe bismo znali podatak po kom kriterijumu su se ljudi u Nemačkoj raspoređeni u druge gradove i po kom kriterijumu. Tražili smo od MSP dopis kojim su se obratili Nemačkoj da im se obezbedi glasanje van diplomatsko-konzularnih predstavništava, jer imamo saznanje da takav dopis Nemačkoj nikada nije upućen - i da su oni očekivali taj dopis juče - koji nije stigao. Jer bi oni po hitnom postupku i odobrili glasanje na mestima koja nisu diplomatsko-konzularna predstavništva", naveo je Šebek.

Zaključio je da se predstavnici ni MSP-a ni MDULS-a nisu pojavili na današnjoj radnoj grupi, ocenivši da su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova izašli van svoje nadležnosti kada su predložili vreme glasanja, odnosno otvaranja i zatvaranja birališta u pojedinim zemljama.

Član RIK-a David Krstić taksativno je navodio gradove gde su se, po evidenciji Studentske liste, prijavilo dovoljno ljudi, od kojih su neki obezbedili i mesto za biralište. On je ocenio da se ovim predlogom možda vrši diskriminacija građana i kršenje Ustava.

"U Australiji je određen Melburn (za biračko mesto), Pert i Brizbejn nisu, iako su od tog mesta udaljeni 2.700 i 1.350 kilometara. Grac i Insbruk nisu obuhvaćeni nijednim biračkim mestom, iako po našim saznanjima se tu prijavilo 300 ljudi. U Sofiji više nema biračkog mesta, iako ga je bilo na prošlim izborima. Vankuver je imao biračko mesto, a sada nije nigde označen, po našim saznanjima tamo se prijavilo gotovo 1.300 građana, a sada su udaljeni 3.500 kilometara. Situacija je slična i u Francuskoj - Nica, Lion i Tuluz su obuhvaćeni Parizom, uprkos tome što su udaljeni stotinama kilometara", naveo je Krstić.

Kao primer je naveo i Solun, koje više nema biralište iako tamo postoji i konzulat Srbije. "Za biračka mesta u Italiji određena su Rim, Milano i Trst, a ostala mesta u Italiji nisu obuhvaćena ovim biračkim mestima. Herceg Novi koji ima konzulat sada nije otvoren. Uopšte više nemamo otvoreno biračko mesto u Rumuniji, iako imamo ambasadu u Bukureštu i konzulat u Temišvaru. U Bratislavi je, prema našim saznanjima, prijavljeno gotovo 400 birača", dodao je on.

Naveo je i da u BiH ima rast broja prijavljenih birača od 44 odsto, da je tamo otvoreno 11 dodatnih biračkih mesta, a da se na primer u Nemačkoj beleži rast prijavljenih za 145 odsto - uz samo dva dodatna mesta otvorena mesta. 

Takođe je tražio da MSP odgovori na pitanje zašto informacije o broju prijavljenih birača nisu dobili od MSP kako bi RIK, kojem je u nadležnosti da o ovom pitanju odlučuje - mogao da donese odluku. "Od njih je traženo da se dostave podaci i obrazloženje - ne ovo paušalno - zašto u svim navedenim nisu otvorena biračka mesta. Mi iz ovog ništa ne možemo da vidimo. RIK i dalje ima mogućnost da zahteva od MSP da dopuni ovaj predlog, a da na osnovu toga odluka bude izmenjena, odnosno dopunjena", zaključio je Krstić.

Članica RIK Marija Jovanović je rekla da joj je opšti utisak da su kolege iz ministarstva spoljnih poslova odlazili sa "gorkim ukusom u ustima" sa sastanaka radne grupe, da su se ljudi iz RIK-a "ponašali prema njima kao da su na optuženičkoj klupi", iako su uradili veliki posao.

Ona navela da su otvorena dva mesta više u Nemačkoj, dva u Australiji, jedno u Indoneziji... odnosno da je napravljen veliki pomak u otvaranju novih biračkih mesta. "Meni je žao što neki naši građani morati da putuju malo duže da bi ostvarili svoje biračko pravo, ali ako neko nešto hoće da uradi - to je davno rekao Pikaso - nađe način, ko neće - nađe opravdanje", kazala je Jovanović.

Vladimir Dragaš ocenio je rekao da dopis MSP deluje kao "opravdanje", da je on pun "vrlo paušalnih izgovora" zašto neka biračka mesta ne mogu da se otvore, bez preciziranja poteškoća sa kojima se diplomatsko-konzularna predstavništva susreću u otvaranju biračkih mesta.

On je naveo da je javnost i od predsednika RIK Dimitrijevića večeras čula da je višetruko više prijavljenih, a da to nije bilo praćeno višestrukim povećanjem broja biračkih mesta u inostranstvu.

"Devet mesta jeste više, ali ih je 11 više u Bosni i Hercegovini, što ukazuje da je van Bosne broj biračkih mesta u inostranstvu zapravo smanjena. Jedino objašnjenje od MSP za celu planetu zašto neko mesto ne može da se otvori dobili smo za Liban - da je to međunarodna mirovna misija, da biračko  mesto mora da bude van (kasarne)... Nejasno je zašto ministarstvo nije prihvatilo predloge iz naše dijaspore. Na pet sednica radne grupe nijednom nismo dobili podatak koliko je ljudi prijavljeno za glasanje u inostranstvu.

Član RIK-a Marko Živanović rekao je da od svog imenovanja u RIK smatra da je njihov glavni kolektivni cilj povratak poverenja u izborni proces, a da se to neće desiti ako usvoje ovakav predlog MSP.

"Nemoguće mi je da ne možemo da izađemo u susret našim građanima u inostranstvu. Nejasno mi je kako ćemo se opravdati pred biračima (ako ga usvojimo). Na brojke koje se spominju u javnosti (preko 100.000 birača u inostranstvu), na visoku izlanost, to je 2,6 odsto biračkog tela, koje može značajno da utiče na rezulate izbora. Šta ćemo mi da radimo ako rezulatat bude određivalo dva ili tri procenata", dodao je on.

Član RIK Dušan Dinčić je kazao da je MSP imao posao da dostavi predlog, a da je to loše uradio "tehnički, organizaciono i građanski gledano". Dodaje i da usvajanje ovog predloga znači da će veliki broj birača neće znati ni gde treba da glasaju, a da argumenti bezbednosti ili cene održavanja izbora, koje su navodili predstavnici MSP-a ne stoje bez valjanog objašnjenja. "Komisija se ponašala kao pijani milioner, do sada su potrošeno stotina miliona dinara za kupovinu paravana, silne hitne javne nabavke, a onda kažemo da nemamo novca da otvorimo birališta na mestu gde imamo konzulata", zaključio je on.

Za ovu odluku glasalo je 28 od 29 prisutnih članova RIK-a.

Šef srpske diplomatije u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je u nedelju da su lažne tvrdnje da njegovo ministarstvo opstruiše glasanje srpske građana u inostranstvu.

"Tvrdnje da Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) opstruiše glasanje naših građana u inostranstvu potpuna su laž. One koji takvu laž ponavljaju treba da bude sramota", napisao je Đurić u poruci na platformi Iks (X).

Diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije su u rekordnom roku procesuirala gotovo tri puta više prijava nego na prethodnim izborima. MSP je istovremeno predložio otvaranje 90 biračkih mesta u inostranstvu približno deset više nego 2023. godine, naveo je Đurić.

Poređenja radi, na izborima 2012. godine za glasanje u inostranstvu bilo je upisano svega 6.014 birača, na 38 biračkih mesta u 22 države. Danas govorimo o neuporedivo većem broju obrađenih prijava i više nego dvostruko većem broju biračkih mesta.

Prilikom izrade predloga ne uzima se u obzir samo broj prijavljenih birača, već i logistički, bezbednosni, prostorni, kadrovski i drugi objektivni kriterijumi. Konačnu odluku o broju i rasporedu biračkih mesta, u skladu sa zakonom, donosi Republička izborna komisija, dodao je Đurić.

"Posebno osuđujem neodgovorno i lično targetiranje generalnog sekretara MSP-a Dušana Kozareva, kao i drugih naših kolega u ambasadama i konzulatima. Reč je o ljudima koji su danonoćno radili kako bi ogroman broj prijava bio obrađen u najkraćem mogućem roku", napisao je ministar.

Pokušaji da se njihov predan rad predstavi kao "sabotaža" nisu kritika institucija, već politička kampanja zasnovana na "obmanama i neistinama", dodao je on.

"Činjenice su jasne: rekordan broj obrađenih prijava i više predloženih biračkih mesta nego ikada ranije. Sve ostalo je sraman pokušaj da se odgovoran rad državnih službenika pretvori u predizbornu metu", naveo je Đurić.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije predložilo je otvaranje 90 biračkih mesta za glasanje u inostranstvu za parlamentarne izbore koji se održavaju 25. oktobra, od kojih najviše u BiH, njih 28.

Kako je rečeno agenciji Beta u Ministarstvu prilikom utvrđivanja predloga biračkih mesta u inostranstvu, broj birača predstavlja jedan od relevantnih kriterijuma, ali to ne sme biti i isključiva osnova na kojoj se određuju mesta.

"Naime, članom 9. stav 1. Uputstva o načinu određivanja biračkih mesta propisano je da se biračko mesto u inostranstvu 'po mogućnosti' određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača. Upotreba izraza 'po mogućnosti' jasno ukazuje da broj birača predstavlja važan okvir za odlučivanje, ali ne i jedini, apsolutni, niti automatski kriterijum za predlaganje i određivanje biračkog mesta", navelo je Ministarstvo u dopisu u koji je agencija Beta imala uvid.

Inicijativa ProGlas saopštila je da "ovaj nenarodni režim već duže od decenije shvata javnu službu - kao partijsku prćiju s koje treba učiniti sve kako bi se sačuvala vlast, makar to zahtevalo i da se naši državljani u dijaspori uskrate za svoje Ustavom zagarantovano biračko pravo".

 

U nedelju se u zakazano vreme predstavnici Ministarstva spoljnih poslova (MSP) nisu pojavili na sastanku sa članovima Republičke izborne komisije (RIK) "potvrđujući i na taj način kako u njihovoj naopakoj, politikantskoj vizuri izgleda ustavna obaveza Republike Srbije 'da štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu'", naveo je ProGlas.

 

Navodeći da je RIK nadležan državni organ za određivanje biračkih mesta u inostranstvu, ProGlas je pozvao njegove članove, nezavisno od partijske pripadnosti, da se prilikom odlučivanja rukovode prvenstveno potrebom da što je moguće veći broj naših građana u dijaspori bude u prilici da na efektivan način način iskoristi svoje ustavno pravo glasa na predstojećim izborima.

 

Ukazano je da je potrebno sagledati sve okolnosti i kriterijume od značaja za zakonito, bezbedno i nesmetano sprovođenje glasanja.

Pored broja i geografske raspoređenosti birača, naročito se moraju ceniti udaljenost i mogućnost pristupa biračkom mestu, postojanje i lokacija diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije, bezbednosna situacija u državi, odnosno mestu u kojem se glasanje organizuje i sprovodi, kadrovski kapaciteti administracije, kao i raspoloživost prostorija koje ispunjavaju potrebne prostorne, tehničke, bezbednosne i organizacione uslove za uređenje biračkog mesta, navodi Ministarstvo.

Ministarstvo predlaže Republičkoj izbornoj komisiji da donese odluku kojom će se urediti vreme početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu, tako da se sva biračka mesta u inostranstvu otvore u 7.00 časova po vremenu u Srbiji i da se glasanje završi u 20.00 časova.

Podseća se i na odredbe zakona po kojima je izričito propisano da se rezultati glasanja sa biračkih mesta u inostranstvu ne smeju javno saopštavati niti isticati na biračkom mestu pre nego što se završi glasanje u Srbiji, da ne bi bili dstupni građanima u Srbiji dok je glasanje još u toku.

Priložen je broj predloženih glasačkih mesta u inostranstvu sa brojem glasača na tim mestima.

Najviše biračkih mesta predloženo je u Bosni i Hercegovini njih 28, dok je u Hrvatskoj predloženo otvaranje dva mesta, u Zagrebu sa 748 glasača i u Vukovaru sa 263 glasaća.

Između ostalih u Australiji je predloženo otvaranje dva biračka mesta, u Melburnu sa 391 biračem i u Sidneju sa 462 birača, u Kanadi jedno biračko mesteo u Otavi sa 2179 birača.

U  Sjedinjenim Američkim Državama predlažu se tri biračka mesta u Vašingtonu sa 909 birača, Čikagu sa 881 biračem i Njujorku sa 1233 birača.

U Južnoj Africi, Japanu, Kini, i Novom Zelandu će biti otvoreno po jedno biračko mesto, u Pretoriji sa 168 glasača, u Tokiju sa 150 glasača, u Pekingu sa 484 glasača i na Novom Zelandu sa 289 glasača. 

U Rusiji će se glasati u Moskvi sa 422 glasača i Sočiju sa 134 glasača. 

U Velikoj Britaniji će biti otvoreno jedno biračko mesto u Londonu sa 1852 glasača.