Orginal falsifkata ili KOLIKO JE BEZBEDNA HRANA KOJU JEDEMO

Ova akcija provodi se jednom godišnje, a ovog puta u fokusu su bili kriminalni lanci koji profitiraju na pokvarenoj i falsifikovanoj hrani.

Kako se navodi u izveštaju, procenjeno je da je vrednost zaplenjene robe oko 95 miliona evra. Provedeno je više od 31.000 inspekcijskih kontrola širom Evrope, a tokom akcije 631 osoba prijavljena je pravosudnim organima, izdat 101 nalog za hapšenje i razbijeno 13 organizovanih kriminalnih grupa.

Istraga je otkrila da su organizovane grupe radile zajedno sa firmama koje se bave odlaganjem otpada kako bi došle do hrane sa isteklim rokom trajanja. Koristeći hemijske rastvarače, brisali su stare datume „najbolje upotrebiti do“ i štampali nove, lažne deklaracije. Uz pomoć drugih koji su učestvovali u jednoj od najvećih prevara na tržištu, te iste proizvode ponovo su vraćali u promet. Takva roba, posebno konzerve ribe i morskih plodova, ne samo da je lošeg kvaliteta, već može da predstavlja i ozbiljan rizik za potrošače.

Stručnjaci napominju da su, iako predatumiranje bajate hrane nije ništa novo, razmere ovih mahinacija bez presedana.

Evropol, međutim, navodi da otkrivene prevare nisu bile ograničene samo na promenu roka trajanja. Najčešće zloupotrebe uključivale su i falsifikovanje geografskog porekla hrane i pića, prodaju lažnog maslinovog ulja i vina i plasiranje neproverenog mesa i ribe u restorane i trgovine.

Posebno je pogođena roba sa oznakom „zaštićenog geografskog porekla“ poput maslinovog ulja i vina iz Italije i Španije.

U Italiji je razotkrivena mreža uzgajivača i vozača koji su ilegalno klali konje. Sedam osoba je uhapšeno, a otkrivene su i tajne klanice na dve lokacije. Meso takvih životinja bilo je namenjeno tržištu iako je predstavljalo ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi.

U severnom delu Portugala takođe su pronađeni nelegalni objekti za obradu sirovine bez osnovnih tehničkih i higijenskih standarda, odakle je meso različitih vrsta životinja isporučivano restoranima i mesarama bez zdravstvenih provera.

Vlasti su zaplenile 33 zaklane životinje, 159 ovaca i koza, 200 kilograma iznutrica. Sav mesni otpad prevezen je u fabriku za preradu kako bi se sprečilo njegovo vraćanje u lanac ishrane.

U Španiji je zajedno sa portugalskim i francuskim vlastima otkrivena mreža koja je ilegalno vadila i prodavala zaražene školjke iz reke Taho. One su distribuirane u radnje Portugala, Španije, Francuske i Italije, predstavljajući značajan zdravstveni rizik za potrošače. Zaplenjeno je više od sedam tona školjki, a uhapšeno 11 osoba. U izveštaju Evropola ističe se da je ova kriminalna grupa zarađivala i do 2,5 miliona evra nedeljno, a osim prevare, bila je umešana i u pranje novca i trgovinu ljudima.

Inspekcija Ministarstva finansija Gruzije otkrila je šverc robe. Dva strana državljanina privedena su zbog prevoza velikih količina neprijavljenog alkoholnog pića bez akciznih markica, kao i duvanskih proizvoda. Prevaranti su koristili lažne carinske deklaracije i pretovarili robu u drugo vozilo da bi je dalje transportovali i prodavali. Vrednost zaplenjene robe procenjena je na oko 73.000 evra.

U ovogodišnjem saopštenju ne spominje se Srbija, kao mesto na kojem je pronađena falsifikovana hrana, što, naravno, ne znači da je i nema. Srbija, naravno, sarađuje sa Evropolom u okviru akcije „Opson“. Uostalom, ranijih godina, Srbija je najčešće pominjana kao zemlja u kojoj je naročito prisutan falsifikovani med.

Krajem septembra, na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije zaključeno je da je hrana u Srbiji zadovoljavajućeg kvaliteta.

„Kvalitet mleka, mesa i njihovih proizvoda, kao i ribe, jaja i hrane mešovitog porekla je zadovoljavajući“, navela je načelnica Odeljenja za veterinarsku inspekciju Uprave za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede Ljiljana Ivanjac.

Ona je na brojna pitanja članova Odbora ko kontroliše i kakvog je kvaliteta hrana u maloprodaji, rekla da se rade kontrole proizvoda i domaćeg i uvoznog porekla i da proizvod kao falsifikat nije definisan zakonom, već da su propisani kriterijumi za kvalitet proizvoda.

„Ima odstupanja od propisanih kriterijuma, na primer kod sira kada je manjak masnih jedinica, što se tretira kao obmana kupca kvalitetom u odnosu na cenu“, rekla je Ivanjčeva.

Ivanjčeva je kazala da se slučajevi kada se analizom utvrdi da proizvod ne zadovoljava propisane kriterijume prosleđuju tržišnoj inspekciji, radi procesuiranja.

„Nismo se opametili, ima dosta toga u Srbiji. Oko 90 odsto prijava za takve proizvode dobili smo od građana. Ima i hapšenja i zatvaranja odgovornih“, rekla je Ivanjčeva i navela da su to poslovi za kriminalističku policiju.

Samo nekoliko nedelja ranije, međutim, takođe na sednici Odbora za poljoprivredu, moglo se čuti da više od 80 odsto prehrambenih proizvoda koje građani Srbije svakodnevno konzumiraju nije originalno, već falsifikat, što navodno pokazuju podaci laboratorije koja se bavila ispitivanjem kvaliteta mleka, meda, rakije i vina. Navedeno je i da je analiza rađena uz primenu „jedinstvene tehnologije koja je validna na svetskom nivou“.

Narodni poslanik Slobodan Ilić, koji je diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu, upozorio je na, kako je rekao, alarmantne podatke o kvalitetu hrane koja se nalazi na policama domaćih trgovinskih lanaca, podsetivši na podatke s kraja 2023. godine do kojih je došla laboratorija iz Pančeva.

Kako je tada naveo Ilić, od 18 uzoraka vina, čak 16 je bilo falsifikat i uopšte se ne može smatrati vinom.

Od 25 uzoraka meda, čak 22 su bili veštački, lažni med. Od sedam uzoraka rakije, šest uzoraka nije ispunjavalo osnovne kriterijume, već je predstavljalo „lažno piće“.

Od 13 uzoraka mleka, 11 uzoraka nije bilo sveže, već su bili spravljeni od uvoznog mleka u prahu u koje je dodavano između 25 i 45 odsto vode.

Reč je, inače, o internoj studiji pančevačke laboratorije „Ana lab“ koja je, kako je u maju ove godine izjavio Ivan Smajlović iz ove laboratorije, kada je reč o mleku, analizirala uzorke koji uglavnom potiču od mlekara koje su najzastupljenije na tržištu.

„Ako se proizvod deklariše kao mleko, to mora biti 100 odsto mleko od krave, bez oduzetih ili dodatih sastojaka. Ukoliko je nešto dodato, to mora biti jasno naznačeno na pakovanju kako potrošači ne bi bili dovedeni u zabludu da kupuju mleko, a zapravo dobijaju alternativu“, rekao je tada Smajlović.

Inače, Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, izgrađena u saradnji s Evropskom unijom, još nije počela s radom, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da bi trebalo da počne s radom sledeće godine.

„Više neće biti situacija kao sada, da ’kadija tuži i kadija sudi’, gde mlekare određuju kvalitet mleka. Nezavisna laboratorija počeće s radom od januara, a na osnovu njenih analiza formiraće se cena mleka i isplaćivati premije koje daje ministarstvo. Premiju od 19 dinara dobiće samo oni čije mleko bude u ekstra klasi, dok će oni s nižim kvalitetom dobijati manja sredstva“, rekao je ministar.

Uz to, načelnica Odeljenja za veterinarsku inspekciju Uprave za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede Ljiljana Ivanjac rekla je i da ministarstvo nije dalo akreditaciju laboratoriji „Ana lab“ koja je utvrdila da je visok procenat falsifikovanog meda i alkoholnih pića i da je „rađena superanaliza u laboratoriji u Beču“, koja nije potvrdila te analize.

Istakla je i da u inspekcijskoj službi radi mali broj zaposlenih, ali da stižu da obave posao, kao i da ih zabrinjava puno ilegalnih proizvoda od mleka i mesa.

Godišnje se, inače, obavi oko 9000 kontrola, a kako je nedavno izjavio načelnik Odeljenja za bezbednost hrane biljnog porekla u Ministarstvu poljoprivrede Nenad Vujović, kontroliše se da li su rokovi istekli, pa se s vremena na vreme naiđe na neodgovorne prometnike.

„Na to se reaguje rešenjem zabrane prometa. Uglavnom, retko ko to radi svesno i namerno. Postoji plan rada na godišnjem, mesečnom i kvartalnom nivou. Godišnje se obavi oko 9000 kontrola. Neodgovorni prometnici dovode potrošače u situaciju da konzumiraju nekvalitetne proizvode“, rekao je Vujović za TV Kurir.

Inače, nakon što su 1. avgusta uvedene nove deklaracije za mleko, mlečne proizvode i meso, Ministarstvo poljoprivrede najavilo je novi zakon o službenim kontrolama celog lanca proizvodnje hrane po principu „od njive do trpeze“.

Najavljeno je da bi ovaj zakon trebalo da donese preciznu kontrolu uvoza, usklađivanje mera proizvodnje u Srbiji sa standardima EU, jedinstvena pravila za sve laboratorije koje se bave kontrolom ispravnosti hrane, kao i harmonizovan sistem sertifikacije.

Vlada Srbije je još 20. februara ove godine donela Zaključak gde je objavljen zvaničan početak borbe protiv falsifikata meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića. Odmah posle toga urađeno je uzorkovanje oko 100 tona uvoznog meda po nalogu Ministarstva poljoprivrede i svi su bili neispravni.