OTKRIVEN SPOMENIK SIBINJANIN JANKU Vučić: Dokaz prijateljstva; Ader: Želja bila oslobađanje Srbije

Predsednici Srbije i Mađarske Aleksandar Vučić i Janoš Ader otkrili su spomenik Sibinjanin Janku na Keju oslobođenja u Zemunu, vođi trijumfalne odbrane od otomanskih trupa koje su opkolile Beograd.

"Za nas danas je važno da imamo ljude različitih naroda koji se poštuju i sarađuju jedni sa drugima. Ponosan sam i srećan što danas ovde vidim i srpske i mađarske zastave, i ponosan sam na sve ono što smo uradili u prethodnom periodu", rekao je Vučić.

"Odnosi Srbije i Mađarske nisu bili najsjajniji, ali su danas odlični. Napreduju i žive san Sibinjanin Janka da imamo zajedničku politiku, da se borimo za zajedničke vrednosti, da se borimo za isterese srpskoh i mađarskog naroda", rekao je Vučić i potom se zahvalio mađarskom kolegi Aderu, ali i premijeru Viktoru Orbanu na tome što su doprineli da odnosi dve zemlje budu što bolji.

"Ovaj spomenik ovde će biti dokaz srpskog i mađarskog prijateljstva, koji niko neće moći da sruši", istakao je Vučić.

Ader je rekao da je Janko Sibinjanin ceo život posvetio odbrani domovine od osmanskih osvajača, a da spomenik govori o žrtvi legendarnog vojskovođe i pobedi koja je izvojevana. Podsećajući kako je odrastao kao paž na dvoru Stefana Lazarevića, Ader je govorio o životu i hrabrosti Sibinjanin Janka i njegovoj želji da protera Turke iz Evrope i oslobodi Srbiju i balkanski prostor.

"Nije slučajno što se na spomeniku nalaze krst i zvono, kao simboli požrtvovanosti i poštovanja. Nad statuom vidimo dva simbola. Krst je simbol žrtve Janoša Hunjadija za odbranu Evrope, a zvono za pobedu izvojevanu pod njegovim vođstvom", rekao je Ader.

Mađarski predsednik je rekao da se Hunjadi, nakon što je u mladosti bio paž na dvoru srpskog despota Stefana Lazarevića, vodio mnogo pohoda protiv Turaka na teritoriji Srbije i da je svuda video "pustošenje, plač i patnju".

"Zato mu najveća želja nije mogla biti ništa drugo do proterivanje Turaka iz Evrope i oslobađanje Srbije i balkanskog prostora. Turci su od Beograda bežali do Sofije. Crkvena zvona su zvonila širom Evrope, bilo je višednevno slavlje. A Turci narednih 65 godina nisu opsedali Beograd. Ime i slava Janoša Hunjadija se svuda čuje, jer je večno živ i slavljen Janoš", naveo je mađarski predsednik.

Nakon otkrivanja spomenika, Vučić i Ader su položili vence na spomen obeležje Opsada Beograda 1456. na Kalemegdanu, gde su kratko prošetali.

Nakon toga, uputili su se u Predsedništvo Srbije gde je za mađarskog gosta priređen svečani ručak, dok će kasnije tokom dana dvojica predsednika svečano otvoriti mađarski konzulat na Novom Beogradu.

O spomeniku

Autor spomenika vojskovođi Janošu Hunjadi (1387-1456), u Srbiji poznatijem kao Sibinjanin Janko, je umetnik iz Budimpešte Ištvan Madaraši, koji je pred otkrivanje rekao da je tim delom "ostvaren san" da se konačno obeleži bitka koja je bila značajna za celu Evropu, jer je zaustavila prodor Turske u Evropu.

Statua Sibinjanina visoka je 2,3 metra, a izlivena je od bakra.

Ko je bio Sibinjanin Janko?

Na današnji dan pre 562 godine vojska predvođena Hunjadijem pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule. Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

Vojničku karijeru započeo je u vojsci despota Stefana Lazarevića ističući se kao najbolji vojnik, a ubrzo je prešao u službu kod ugarskog kralja Zigmunda. Nemački kralj Albert II je 1438. godine Hunjadiju dodelio titulu bana od Severina, a kasnije je od mađarskog kralja Vladislava III dobio upravu nad Beogradom (titula kepetan Beograda) i Transilvanijom (titula guverner Erdelja). Učestvovao je u borbama za oslobođenje Smedereva 1441. godine, a sledeće godine je isterao Turke van granica poverenih mu teritorija i povratio vlast Mađarske nad Vlaškom.

U pohodu na Balkanu u borbi protiv Turaka osvojio je Niš i Sofiju, porazio trojicu turskih paša i sultana Murata II. Hunjadi je kao Sibinjanin Janko, čije ime nose dve ulice u Beogradu, opisan u mnogim srpskim epskim pesmama kao jedan od najvećih srpskih junaka, a kao narodnog heroja slave ga i Mađari i Rumuni.

Skupština grada Beograda usvojila je 20. aprila 2017. godine odluku o podizanju spomenika, a na inicijativu Ambasade Mađarske, kako bi se kod građana širila svest i istorijskoj povezanosti dva naroda.