Mini-Šengen
Otvoreni Balkan zatvara probleme
Jedan od izazova sa kojim će se ova inicijativa susresti svakako je i položaj Kosova, koje članice inicijative ne tretiraju na isti način, jer su Tirana i Skoplje priznali njihovu prištinsku samoproglašenu nezavisnost.
„Otvoreni Balkan“ ili „Mini-Šengen“ – ime je u ovom slučaju zaista sporedna stvar. Suština je u potencijalu koji ova inicijativa ima. A on je, možda ne ogroman, ali u regionalnim okvirima svakako vrlo značajan. I samo ga je potrebno iskoristiti.
Olakšavanje i ubrzanje protoka robe, kapitala, usluga i ljudi – ideja oko koje se Balkan okupio, postulati su na kojima je formirana i EU. Mini-Šengen, zamišljen kao nadgradnja CEFTA sporazuma, počeo je da se razvija krajem 2019. godine. Napredak je primetan.
Najočigledniji primer, vidljiv i običnim građanima, jeste otvaranje zajedničkog graničnog prelaza sa Severnom Makedonijom – Preševo–Tabanovce. Time je smanjeno i vreme zadržavanja kamiona, dok je istovremeno počela i primena Sporazuma o uzajamnom priznavanju ovlašćenih privrednih subjekata između dve zemlje.
Pritom, prilikom prošlonedeljnog susreta Aleksandra Vučića, Zorana Zaeva i Edija Rame u Skoplju potpisana su i tri dokumenta: Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.
Izazova će, naravno, biti, a jedno od nerešenih pitanja posledica je i nerešenog statusa Kosova i Metohije, odnosno nejednakog tretmana koji ova teritorija ima u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Za Beograd, to je integralni deo Srbije. Skoplje i Tirana priznali su prištinsku samoproglašenu nezavisnost.
U Tirani ne kriju da im je cilj uklanjanje granice između Albanije i Kosova, ali ne samo iz ekonomskog, nego i iz političkog aspekta. A to je za Beograd već neprihvatljivo.
Osim toga, prištinski premijer Aljbin Kurti, iako je Kosovo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma pre skoro godinu dana pristalo da pristupi Mini-Šengenu, i dalje tvrdi kako „takozvanoj inicijativi Mini-Šengen nedostaje vizija za region“.
U realnosti, Kosovo je teritorija koja se i dalje velikim delom koristi za poslove i „međunarodnu trgovinu“ u sivoj zoni, u koju roba ulazi preko alternativnih graničnih prelaza, što je eufemizam za staze i bogaze.
Realno gledano, „Otvoreni Balkan“ mogao bi da predstavlja kraj za „zatvaranje kombinacija“, jer uz ukidanje carina i svaki šverc praktično gubi smisao.
Osim slobodnog protoka robe, koja bi samim tim postala jeftinija i dostupnija, možda je još značajniji slobodan protok radne snage. To je naročito važno s obzirom na činjenicu da gotovo sve zemlje regiona muči velika nezaposlenost. U Albaniji stopa nezaposlenosti je oko 13 odsto, a u Severnoj Makedoniji čak 18 odsto. U Srbiji, ona je oko devet odsto.
Otvoreni Balkan omogućio bi ljudima da posao pronađu negde van svoje matične države, bez preterane papirologije.
To je naročito zanimljivo Srbiji koja ostaje bez kvalifikovane radne snage koja odlazi u zemlje EU, pa su, na primer, već sada ovdašnja gradilišta puna radnika iz Turske, Indije, Albanije...
Ekonomija je, nažalost, ovde dugo bila žrtva politike, i to uglavnom pogrešne. Istina jeste da se stavljanjem akcenta samo na ekonomski aspekt delimično zanemaruju otvorena politička pitanja sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, te da bi njihovo rešavanje svakako bilo dobrodošlo. Možda je baš ovo primer koji pokazuje da je pozitivna ekonomija prethodnica pozitivne politike.
Od otpadaka do lubenicaPrema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je Albaniji u 2020. godini najviše prodavala otpatke i ostatke od gvožđa i čelika, kukuruz, bezalkoholna pića, pšenicu, aluminijumske kontejnere, preparate za pranje i čišćenje, automobile i lekove. Iz Albanije uglavnom uvozimo poljoprivredne proizvode – paradajz, papriku, krastavce, dinje i lubenice, ali i cement, metalne šipke, delove obuće, legure aluminijuma...Srbija je u Severnu Makedoniju protekle godine najviše izvozila električne provodnike, električnu energiju, otpatke i ostatke od gvožđa i čelika, pšenicu, suncokretovo ulje, kitove i punila za molersko-farbarske radove, cigarete, duvan, kukuruz, bezalkoholna pića. Uvoženi su lekovi, zavarene cevi, vino, gvožđe, konzervirano povrće, sveže grožđe…