Vesti
22.04.2019. 12:58
Đoko Kesić
Pad kuće Ašer u Požarevcu
Srbija se ovaj put nije obruka. Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i bivša predsednica JUL-a sahranjena je u porodičnoj grobnici Miloševića u dvorištu kuće u Požarevcu 20. aprila, uz hrišćanske počasti, crkveni protokol Braničevske eparhije i probranu retoriku prisutnih saboraca.
Kažem, Srbija se nije obrukala, kao što se to dogodilo prilikom poslednjeg ispraćaja Slobodana Miloševića 18. marta 2006. Bivši predsednik Srbije I SRJ sahranjen je skoro krišom, u potaji, u nekakvom strahu i prezrenju vlasti i nacije. Srbija tada, a to joj se često događa, nije imala dušu da dostojanstveno isprati čoveka u kojeg se skoro dve decenija zaklinjala i slavila više nego Hristovo rođenje i vaskrsenje. Srbija nema dušu da prizna sopstveni greh, ona ima snagu i dušu da ubje one koje je slavila. Što mu je slava bila veća ubistvo je podlije.
Ne bi bilo pristojno govoriti sad o posmrtnom protokolu deklarisanog komuniste i levičara uz sve verske počasti, ne i o tome zašto najbliži iz porodice Milošević nisu došli na sahranu, to je posve porodična stvar, ne i o tome koliko je sveta došlo na njen ispraćaj… Ovde nećemo o sahrani, nego o Srbiji.
Sve što se događalo oko groba pod lipom, neodoljivo podseća na Edgara Alana Poa, na njegovu novelu Pad kuće Ašer. E.A. Po je najdarovitiji američki pesnik i pisac, ceo život mu je kontroverza, u neko doba ostavio je papir i olovku, živeo je kao klošar u Bostonu, umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Na Poa malo podseća kadar kad jedan čovek donosi urnu sa posmrtnim ostacima Mirjane Marković do otvorenog groba, iz kojeg se pojavljuje nečija desna ruka, koja sa urnom tone u grob.
Kao da je ovaj čin najavio ono iracionalno, okamenjeno u podsvest mistike, u veličanje poražene istorije, sve to me podsetilo na pad kuće Ašer. Da podsetimo, novella E.A. Poa počinje smrću lepe Medlin. Pisac u priču uvodi granična područja gde se mešaju natpirodne pojave i stvarnost, smrt je vizija pobede nad realnošću, posle Medlin Ašer umire i njen brat blizanac, istog trena u ognju ruši se dvorac Ašerovih. Svi zajedno posle žive u iracionalno svetu, veliki i moćni, pobedili su život.
Svi mi dobro znamo sve važno iz života Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Iz retorike njenih drugova iskažane nad otvorenim grobom,( mnogi od njih su lice savremene Srbije) govore jezikom Edgara Alana Poa. Milovan Bojić, visokopozicionirani član JUL kaže: "Nastojali ste da Srbija bude uspravna I čista… Niko nije platio veću cenu za slobodu Srbije od vas. Istorijska nauka je već potvrdila veličinu Slobodana Miloševića I njegove žrtve, a tek će reći kolika je bila tvoja i žrtva tvoje dece."
Momir Bulatović, politički saborac bračnog para Milošević je govorio kako je "Mira bila srećna žena… A doći će vreme ideala i pravde, draga drugarice Miro…"
Dakle, ovo štivo kao da je pisao E. A. Po. Svi koji su živeli u vremenu beskrajno moćno vladalačkog para zasigurno u sojim životima ne prepoznaju ni jedno slovo javno izgovoreno u Požarevcu 20. Aprila. Oni su govorili o iracionalnom, u pravu su, ta politika nas je dovela u neviđeni nacionalni poraz. Mnogi tvrde mnogo veći od onog iz 1389. Milošević i njegovi saradnici odveli su zemlju u ratni avanturizam, bez saveznika i bez vizije. Nije shvatio da je komunizam umro mnogo pre pada Berlinskog zida, nije prepoznao vreme koje dolazi, a koje je pojelo i njega i nas. Tražio je saveznike u Rusiji, koja se valjala u sopstvenom blatu, a pod moćnom rukom supruge Mirjane, prigrlio je sitnu političkokomunističku organizaciju "Jabloko" i njihovog Šešelja Žirinovskog. A imali su viziju, američkog ambasadora držao je u predsoblju šest meseci, nije hteo da ga primi!
Danas nema Srba u Kninskoj krajini i Dalmatinskom zagorju. Pobegli su zbog ratnog dogovora Milošević- Tuđman. U tim ratovima poginulo je oko 80.000 Srba. Srbija je u toj politici zabeležila inflaciju dinara, naša moneta drži svetski rekord. Bombardovali su nas na kraju zbog Kosova, a Milošević je vodio kosovsku politiku bez Šiptara, nije prihvatao savete nekih saradnika da se to ne sme činiti. Miloševićevi sradnici su likovali, kad su se Šiptari organizovano po diktatu SAD povukli sa Kosova u Albaniju, uzvikivali su "Koliko danas ima Šiptara na Kosovu. Pa nijedan!"
Mirjana Marković, po svedočenju najboljeg njihovog biografa Slavoljuba Đukića, bila je moćna i opasna žena. Odlučivala je o životu i smri. Uostalom, iz njenog dnevnika objavljivanog u časopisu Duga unapred se znalo koga se Dvor odrekao, ona je pomerala šahovsek figure… Iza njih je ostalo groblje, neuređeno, razgrađeno i razoreno. Još ga nismo upristojili…
O čemu govori ovaj pad Kuće Ašer u Požarevcu? To je priča o nama, o Srbiji koja još uvek glođe boljševičku kosku Treće internacionale, o Srbiji koja živi u iracionalnom svetu, o Srbiji koja nikako da skine usrane gaće i nakako javno da kaže -neću više takve.
Ispoštovali smo onu oveštalu latinsku "De mortius nil nisi bene", ali nemojte potcenjivati inteligenciju i pamćenje nacije.
Pročitajte još:
Komentari
