Vesti
26.03.2020. 05:13
Tanjug
Pala vlada Aljbina Kurtija
Većinom glasova u kosovskom parlamentu izglasano je nepoverenje vladi Aljbinan Kurtija, koji će od sutra zvanično biti vršilac dužnosti premijera.
Za pad Kurtijeve vlade glasala su 82 poslanika, 32 je bilo protiv i dva uzdržana.
Zahtev za izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi pokrenuo je Demokratski savez kosova, član vladajuće koalicije, na čijem je čelu Isa Mustafa. Protiv pada vlade bila su i tri poslanika DSK.
Kurtijeva vlada je oborena je 50-tog dana na vlasti i to je najkraći mandat jedne prištinske vlade.
U trenutku glasanja u sali je bilo 117 poslanika.
Vanredna sednica parlamenta je počela oko podneva, sa sat vremena zakašnjenja, a samom glasanju je prethodila žestoka rasprava između poslanika Kurtijevog Samoopredeljenja I do večeras koalicionim partnerima iz DSK i opozicije.
Kurtijeva vlada je opozvana uprkos velikom pritisku Francuske I Nemački, čiji ambasadori su sinoć pozvali Mustafu da povuče predlog za izglasavanje nepoverenja.
Sjedinjene Države, međutim, nisu imale ništa protiv današnje sednice. Naprotiv, ambasador SAD u Prištini, Filip Koset, je podržao njeno izglasavanje, a neposredno uoči današnjeg zasedanja imao je poduži susret sa predsednicom parlamenta Vjosom Osmani, koja je bila I ostala protiv svrgavanja Kurtijeve vlade.
Do pada vlade došlo je u trenutku kada se Priština, kao I ceo svet bori sa pandemijom koronavirusa, a politička kriza koja je prethodila opozivu Kurtija je značajno usporila tu vanrednu situaciju.
Politički analitičari u Prištini su prognozirali ovakav epilog prištinske vlasti s obzirom na to da su vanredni parlamentarni izbori na kosovskoj teritoriji održani 6. oktobra prošle godine, a vlada Samoopredeljenja I DSK je formirana tek 3. februara.
Povezane vesti - Mustafinih pet minuta
Da dve stranke, koje su formirale vlast, imaju malo toga zajedničkog je činjenic da zbog nesloge oko podele funkcija, Kurti i Mustafa nisu ušli u predizbornu koaliciju.
Inače, kriza prištinske vlasti nastala je nakon što je predsednik privremenih prištinskih institucija, Hašim Tači, prošle sedmice potpisao dekret o uvođenju vanrednog stanja zbog sprečvanja širenja zaraze koronavirusom.
Tome se usprotivio Kurti, koji je taj predlog nazvao "pokušajem državnog udara".
Tačijev potez podržao je ministar unutrašnjih poslova iz DSK, Agim Veljiu, a cena te podrške bila je odluka Kurtija da ga smeni samoinicijativno I bez prethodne konsultacije sa Mustafom.
Nakon smene Veljiua, DSK je Kurtiju postavila uslov - da opozove odluku o osmeni Veljiua I da u potpunosti I bezuslovno ukine takse na srpske I proizvode iz BiH.
Pošto Kurti nije odgovorio na taj Mustafin zahtev, DSK je odlučila da inicira izglasavanje poverenja vladi čiji je deo.
Glasanje o nepoverenju opozvalo je Kurtija sa premijerske funkcije, ali će on od sutra biti vršilac dužnosti premijera.
Zvanično Kurtijeva vlada je najkraća prištinska vlada i trajala je samo 51 dan.
Naime, prva vlada Hašima Tačija (2008-2011) je trajala 1141 dan, druga Tačijeva vlada (2011-2014) bila je na vlasti 1387 dana, a vlada na čelu sa Isom Mustafom (2011-2014) trajala je 1006 dana.
Bivša vlada Ramuša Haradinaja bila je na vlasti 678 dana, piše prištinski Ljami.
Na izglasavanja nepoverenja, prema prištinskom portalu, očekuje se da će biti formirana tehnička vlada do raspisivaanja novih vanrednih parlamentarnih izbora.
Ostaje da se vidi koje stranke će biti uključene u tehničku vladu.
Komentari
