Palanačka tragedija

Palanačka tragedija

Shutterstock


Kada smo postali nevaspitane psihopate?

Mislim, znam ja da ljudima može da padne svašta na pamet, ali tu je onda, valjda, vaspitanje, koje ti, ako ništa drugo, bar brani da neka svoja ludila i pokažeš.

Da se baš ne zajebavaš na račun bilo čijeg života.

Da, javno, ne bodeš vudu lutkice, ne bacaš pileće kosti, ne slaviš kada neko završi u bolnici.

Ne pokušavaš da, kada već nešto tako glupo i odvratno, besmisleno, uradiš, nađeš još gluplje opravdanje.

Šta je, leba ti, ironično u snajperu? Kakva je šala mogućnost da neko bude ubijen?

Koliko moraš da budeš glup da kažeš da karikature smetaju samo ISIS-u i SNS-u?

I šta je sledeće? Da pošaljemo pse i specijalce u Bokeljku, pa da se on u nekom ćošku raznese?

Zar stvarno, bilo kome, može da jedino rešenje bude to, da neko bude mrtav?

Hoćemo li, onda, da budemo bolji, pametniji, uspešniji, duhovitiji? NIN-u i Danasu će da skoči tiraž i uticaj?

I koliko rupa u sopstvenom životu moraš da imaš da ti padne na pamet da možeš da ih popuniš – nečijom smrću?

Šta ti fali? Sex, lepša žena, bolja deca, lova, položaj? Lepši ćeš da budeš, samo da ovoga roknu? Da li si normalan?

I koliko moraš da budeš frustriran, nesrećan, nezadovoljan, prazan, nesiguran, pa da ti padne na pamet da je baš super, da neko crkne?

Šta si sve, sam, uprskao da neki političar, bilo koji, postane i opravdanje za tvoje promašaje, i rešenje, za tvoju sreću?

Da poveruješ da to, da ga nema, menja sve?

I ne pada ti na pamet da se baš ti ponašaš kao rob – bednik koji se nada smrti jednog gospodara, samo da bi dobio drugog.

I da bi, da ti se nade ostvare, ti dobio Boška, za koga je Srebrenica piknik, i kojeg ne bi čuvale kobre, nego škorpioni.
Ili onu koalu, što je obukla vijetnamku, pa umislila da je međed.

Ili onog nesrećnika što je karijeru napravio kao koalina buva.

Đilasa? Ozbiljno? Pa da svi moramo da potpišemo izjavu da je uvek bio fin, nikada nikoga nije tukao, psovao, dinara zaradio nije, niti je kontrolisao medije, bio vlasnik istih… a ko ne potpiše da mu vaskrsli Press jebe majku.

Da li ste toliko odlepili? Da nudite državu gomili frustriranih gubitnika?

I da verujete da je baš super da se tranzicija obavi na ulici, da doživite 6-ti oktobar, i sprovedete revolucionarnu pravdu, vešajući po Terazijama?

Pa šta ste to tako veliko i važno uradili sami sa sobom, od 5. oktobra?

Čekali dvadeset godina da vam neko drugi bude kriv?

Da vam za sve što niste postali, rešenje bude – snajperska šala i zezanje sa smrću velikog arhi krivca?

I ne znam da li vam je jasno: da njega i nema, vi bi bili isti.

Što jeste tragedija. Palanačka. Veća i od smrti.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar