Pandorina kutija ili đavolja rabota

Pandorina kutija ili đavolja rabota

EPA-PHOTO/EPA/SERGEI CHIRIKOV/STF/sc/fob/ow


Pandora je, prema legendi, kutiju u kojoj se sva zla ovog sveta nalaze otvorila iz znatiželje. Klupko koje se odmotalo usvajanjem Zakona o verskim slobodama u Crnoj Gori nije započeto iz znatiželje, već iz interesa, koji se mogu na različite načine tumačiti zavisno od perspektive iz koje se posmatraju. Ali efekti se, nažalost, moraju posmatrati i kroz stvaranje presedana koji će ukoliko se prelije i posluži kao motiv ili argumentacija za slične akte na teritoriji Kosova i Metohije, jedino onda može tumačiti kao ugrožavanje vitalnih interesa Republike Srbije. Neuvažavanje istorijskih i geopolitičkih realnosti da se zemlje jugozapadnog Balkana usled mešanja i prelivanja stanovništva, nacija i konfesija uvek moraju posmatrati kao sistem koliko-toliko spojenih sudova, dovelo nas je u situaciju da je postao mogući scenario u kome će Srpska pravoslavna crkva ostati bez hramova u svim zemljama Balkana osim Srbije, iako skoro dva miliona vernika koji joj pripadaju živi u zemljama okruženja.

Mogućnost ovakvog razvoja događaja nagovestio je sam predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u izjavi pred kraj prošle godine: “Ne mogu da znam, ne želim da budem ptica zloslutnica i nadam se da neće slediti ovaj primer i da neće pokušati da nas ubede da Dečani, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Zočište ili bilo koja naša svetinja pripada albanskom kulturnom nasleđu”.
Slično je ustvrdio i poslanik Srpske liste i novi potpredsednik skupštine privremenih institucija Kosova Slavko Simić, koji je otkrio da Priština priprema zakon o verskim zajednicama, malo drugačijeg naziva, ali da je u suštini isti kao crnogorski.

S druge strane, sagovornici “Ekspresa” iz Prištine tvrde da niko ozbiljan na Kosovu ne razmišlja o takvom predlogu. Istine radi, u parlamentarnoj proceduri se potkraj 2015. godine našao predlog Zakona o kulturnom nasleđu, ali je on usled pritiska dela međunarodne zajednice povučen iz procedure. Sporan je bio čl. 5 ovog predloga koji je nepokretnu imovinu, odnosno crkve i manastire tretirao kao arheološka dobra i delove albanskog kulturnog nasleđa.

EPA/SASA STANKOVIC

EPA/SASA STANKOVIC

“Već postoji nacrt zakona o kulturnom nasleđu na Kosovu koji u članu 5 tačka 2 predviđa da su nepokretni arheološki objekti, spomenici, naselja, strukture izgrađene čovekovom rukom od istorijske, umetničke, kulturne, arheološke i arhitektonske vrednosti i kao takvi procenjuju se i objekti ove prirode koji su ruševine starosti više od 100 godina. U crnogorskom zakonu o slobodi veroispovesti granica je 1918. godina. U tom članu 5 kosovskog Nacrta zakona o kulturnom nasleđu predviđeno je da imovina arheološkog nasleđa koja se nalazi unutar prostora Kosova pripada državi Kosovo. Slična je formulacija kao i u zakonu o slobodi veroispovesti”, podvlači Dalibor Đukić, profesor crkvenog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji takođe smatra da je donošenje zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori opasan presedan.

Analitičar iz Prištine Fetmir Šeholi ne vidi nikakvu povezanost sa onim što se dešava u Crnoj Gori.

“Za sada na Kosovu nismo videli nikoga sa političke scene da se izjasnio o ovoj temi. U Skupštini Kosova pitanja, kao što je recimo imovina SPC-a, ne mogu da se reše bez srpskih glasova. Za sve je potrebna dvotrećinska većina. Oko ove teme ima više medijskih spekulacija nego bilo čega drugog. Ne vidim nikakav razlog da bi zbog toga što se desilo u Crnoj Gori moglo da se otvore vrata za iste pokušaje na Kosovu. Ponavljam, bez srpskih glasova u Skupštini do toga ne može da dođe”, naglašava Šeholi za “Ekspres”.

Povezane vesti – Ko je stariji – SPC ili Crna Gora? Crnogorska vlada: Pet mitova o zakonu o slobodi veroispovesti

Protojerej-stavrofor Velibor Džomić podseća da su prištinski Albanci 2015. godine, u isto vreme kada se pojavio novi Nacrt zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, pokušali da na mala vrata proguraju sličan predlog.

“Formulacije su suštinski iste. Jer je i u Crnoj Gori zapravo ideja da se navodna kulturna baština proglasi državnom svojinom, bez obzira na to što postoji Zakon o zaštiti kulturnih dobara. Prema mojim saznanjima, taj naum je sprečen od strane međunarodne zajednice kad je reč o Kosovu. Od tada se na tome više nije radilo”, konstatuje Džomić uz bojazan da će čitav problem možda baš sada eskalirati usled dodatnog impulsa zasnovanog na usvajanju spornog zakona u Crnoj Gori.

“Oni (vlasti u Prištini) sada čekaju da vide ishod”, navodi Džomić, dodajući da su imovinska prava naše crkve na Kosovu i Metohiji čak i Turci poštovali.

“Oni nikada nisu iskazali ambiciju da podržave naše svetinje, ali su naplaćivali poreze i druge globe. Ono što moramo da shvatimo jeste da se atak na srpske pravoslavne crkve na eksjugoslovenskom prostoru izvodi iz pravnog i uvodi u ideološko-političko i nasilničko polje.”

Sunsets behind an Orthodox church on a warm autumn day in Kosovo.

Sunsets behind an Orthodox church on a warm autumn day in Kosovo.

Nažalost, opet će to biti teren realne politike u kome je sve moguće i u kome ne važe pravila. Naročito ne na Kosovu i naročito kada su ona u neku ruku u korist srpske zajednice. Primera je mnogo, kao što nije zaživeo nikada deo Briselskog sporazuma o zajednici srpskih opština tako nikada nisu zaživeli ni neki propisi koji se konkretno tiču imovine SPC na Kosovu i Metohiji.

“Kao primer mogu da navedem presudu takozvanog Ustavnog suda Kosova o garantovanju prava svojine na manastirskom zemljištu u neposrednoj blizini manastira, koje prištinski Albanci i njihove lokalne strukture već godinama ignorišu. Razgovarati o pravu s njima to je kao da se ore more. Mora da se ima na umu da nije reč samo o nekoliko manastira i nekoj imovini, već živa crkva Božija na Kosovu i Metohiji oličena u Eparhiji raško-prizrenskoj, jer crkva nije samo manastir, zgrada i parohijski dom, već je i sveštenstvo, monaštvo i narod”, kaže Džomić.

Povezane vesti – MITROPOLIJA CRNE GORE: Više od 100 strana primedbi na zakon

Ukoliko se vratimo na teren prava i univerzalnih vrednosti na kojima počiva bilo koji pravni poredak od kojih je jedna od ključnih pravo svojine i nepovredivosti istog, stvari onda stoje vrlo jednostavno.

“Šta je problem zakona u Crnoj Gori i šta bi eventualno bio problem kosovskog zakona i zakona u Federaciji BiH? Problem je što polazi od toga da ta nepokretna sakralna dobra nemaju vlasnika, već imaju korisnike i ako ne dokažu da su vlasnici i ne upišu se u katastar, njihova svojina smatraće se državnom. Prvo, ne samo da su ti manastiri crkvena svojina, nego su ti manastiri kada su se osnivali u srednjem veku dobijali hrisovulje, akte o osnivanju, kada bi neki vladar poklonio manastire. Ono što nije sporno jeste da su ta zemljišta u svojini SPC duži niz godina, vekovima, odnosno najmanje decenijama. Crkva i crkvene zajednice su takođe vlasnici nepokretnosti i sad je problem u tome kako crkva u tom zakonu treba da dokaže da je vlasnik”, smatra profesor građanskog prava Miloš Živković i dodaje da je sam zahtev za dokazivanje svojine u ovim okolnostima kada se radi o crkvenoj imovini svojevrstan paradoks.

“Dokazivanje prava svojine se zvalo probatio diabolica još u rimskom pravu, odnosno đavolsko dokazivanje. I zbog toga je nekakav pretor pre više od 2.000 godina priznao svojinu koja je stečena tim održajem. Održaj je situacija u kojoj se neko ponaša kao vlasnik, misli da je vlasnik, ne misli da je nešto oteo, da je lopov, već misli da je to njegovo. I kad se on tako ponaša 20 godina, po našim važećim propisima, on će biti vlasnik. Bez obzira na to da li je 1918. okupirana Crna Gora ili oslobođena. Mislim na te političke podele koje vriju sada u Crnoj Gori. Nezavisno od toga da li je to bila autokefalna crkva, gledano sa tačke gledišta svojinskih odnosa, nesumnjivo je da je ova sadašnja mitropolija, odnosno SPC ispunila uslove za sticanje svojine. U Engleskoj se to zaista dokazuje od XI, XII veka, ali Englezi nisu bili pod Turcima 500 godina. I jednostavno nema načina i razloga da se to na taj način dokazuje. Sasvim je dovoljno da su 20 godina uživali tu imovinu, taman i da nisu ranije bili vlasnici, da su je stekli promenom koja nije bila u redu, postali bi vlasnici. Upis u katastar, takođe, nema nikakvog značaja. Održajem se u našem pravu stiče vanknjižno. Eventualni upis u knjige bi samo bio deklarativan”, naglašava Živković.

social-network-post-1920x1080-1-710x399

Dakle, sa stanovišta pravne nauke stvar je čista, ali kada se težište prebaci na teren politike, all bets are off.

Na kraju krajeva, to je politička stvar. Ako većina usvoji zakon na Kosovu, to nije problem. Mogu da se usvoje i neustavni zakoni – izričit je profesor Živković.

Profesor Đukić smatra da SPC neće imati niti jedan problem da u pravnom smislu argumentuje svoju poziciju. Prema njegovim rečima, postoje katastri kojima SPC može da dokaže da je imovina u njenom vlasništvu duže od 100 godina.

“Postoje dokazi još od srednjeg veka, vladarske povelje. Kada je reč o osmanskom periodu, verovatno da postoje tragovi u njihovim izvorima. Ako govorimo o Crnoj Gori, Srpska pravoslavna crkva je uknjižila sve svoje nepokretnosti, odnosno uknjižena je kao imalac prava svojine na svim nepokretnostima. U tim listovima nepokretnosti pojavljuju se kao imaoci prava Mitropolija crnogorsko-primorska, Eparhija budimljansko-nikšićka, kao i drugi crkveno-pravni subjekta poput manastira, crkava…”, napominje Đukić, dodajući da je Zakonom o restituciji imovine crkvenih i verskih zajednica iz 2006. godine predviđeno da se restitucija vrši i na prostoru Kosova i Metohije. On ističe da je doneto oko 30 rešenja, ali da ona nisu sprovedena jer prištinske vlasti ne žele da postupe u skladu sa rešenjima koje su doneli srpski organi.

Povezane vesti – “PODGORICA DA SE DOZOVE PAMETI” Irinej: Nisam očekivao da će usvojiti zakon

Episkop raško-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije istakao je svojevremeno za medije da crkva nema evidenciju o vrednosti svoje imovine na području pokrajine i da ne postoji potpuni uvid u katastarske promene u svim opštinama, tako da nije isključeno da tamo gde sada nema više Srba postoje manipulacije i sa crkvenim katastrom.

“Najvrednije što imamo na Kosovu i Metohiji jesu srednjovekovni manastiri i hramovi. To posebno važi za Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku, koje su na spisku svetske baštine Uneska”, naveo je episkop raško-prizrenski, napominjući da je odluka kosovskih vlasti da prisvoje imovinu Srbije ozbiljno političko pitanje koje bi moglo da ugrozi restituciju imovine koja je Pravoslavnoj crkvi oduzeta posle Drugog svetskog rata.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar