POBEDNIK, GUBITNIK, ŽENA

POBEDNIK, GUBITNIK, ŽENA


Vanredni parlamentarni izbori održani su juče na Kosovu i Metohiji. Prema preliminarnim podacima, najbolji rezultat ostvarile su opozicione partije Demokratski savez Kosova Ise Mustafe i Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, dok je na trećem mestu Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija.

Iako je jedan od funkcionera Samoopredeljenje istakao da je moguća koalicija tog pokreta i DSK, još uvek nije poznato koji savez će biti dogovoren, kao i ko će biti novi premijer Kosova. Ovo su kandidati za predsednika vlade najvećih partija na Kosovu.

Aljbin Kurti, Samoopredeljenje

Kurti je kao organizator studentskih protesta hapšen nekoliko puta u mladosti. Nije učestvovao u ratu ratu na KiM tokom devedesetih, niti se povezuje sa OVK.

Bio je protivnik režima Slobodana Miloševića, a krajem devedesetih je predstavljao albanske studente i organizovao je studentske proteste protiv Miloševića, zbog čega je tri godine proveo u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu. Osuđen je za terorizam.

Kurti 1

Na kratko, krajem devedesetih, bio je zaposlen i u kabinetu Adema Demaćija, koji je bio politički lider OVK.

Poznat je kao žestoki kritičar međunarodne zajednice i UNMIK-a, zbog čega se spekuliše da nije imao podršku zapada.

Nedavno je izjavio da će, ukoliko dobije poverenje glasača, otpočeti dijalog sa kosovskim Srbima i sa Srbijom i dodao da takse koje je uvela Priština nisu politika koju podržava.

Vjosa Omani, Demokratski savez Kosova

Najmlađa među kandidatima za premijera je Vjosa Osmani (37). Ova doktorka pravnih nauka radi kao profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, na R.I.T Kosovo i na Univerzitetu u Pitsburgu, u Sjedinjenim Državama.

Prema pisanju kosovskih medija, Osmanijeva važi za govorljivu i aktivnu poslanicu bez dlake na jeziku, a njenu kandidaturu pozdravili su aktivisti za rodnu ravnopravnost.

Vjosa Osmani

Bila je poslanica u tri poslednja saziva Skupštine Kosova, a prethodno šefica osoblja predsednika Kosova kada je na toj funkciji bio Fatmir Sejdiu.

Sa 60.000 glasova na poslednjim izborima za poslanike Skupštine Kosova, Osmani je ostvarila najbolji rezultat među ženama.

Ramuš Haradinaj, Alijansa za budućnost

Haradinaj je jedan od najpoznatijih i najozloglašenijih komandanata bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koji je bio zadužen za operativnu zonu Dukađini.

Rođen je u Glođanu kod Dečana 1968. godine, a po završetku srednje škole služio je vojsku u JNA do 1989. godine. Nakon suđenja zbog navodnog učešća na demonstracijama na Kosovu 1991. odlazi u Švajcarsku, gde se pridružuje “Narodnom pokretu Kosova”, koji kasnije postaje OVK.

Na funkciji premijera Kosova prvo put je bio 2005. godine, ali posle samo 100 dana na funkciji, podnosi ostavku i dobrovoljno se predje Haškom tribunalu zbog optužbi za ratne zločine. Tada je izjavio da je nevin i da “međunarodna zajednica pravi grešku”.

Sudilo mu se za zločine protiv čovečnosti, silovanje, progon, nehumana dela, uništavanje imovine, deportacije i ubijanje srpskog i drugog nealbanskog stanovništva od 1. marta do 30. septembra 1998. godine u operativnoj zoni Dukađin.

foto: Nemanja Jovanovic

foto: Nemanja Jovanovic

Tri godine nakon podizanja optužnice,  oslobođen je zbog nedostatka dokaza. Ponovo mu se sudilo 2010. zbog zastrašivanja svedoka, ali je 2012. oslobođen svih tačaka optužnice. Suđenja su obeležile smrti pojedinih svedoka.

Posle 2005. Haradinaj je hapšen po poternici iz Srbije dva puta, u Sloveniji 2015. i u Francuskoj 2017. godine, kada ga je oslobodio Sud u Kolmaru. Te godine u septembru izabran je za predsednika Vlade Kosova, a za njegov izbor su glasali i poslanici Srpske liste.

Vlasti u Srbiji podigle su protiv njega 108 krivičnih prijava za krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja nekoliko desetina srpskih civila, čija su tela pronađena u Radonjićkom jezeru, krajem 1998. godine.

Haradinaj je jedini od kosovskih lidera koji je nedvosmisleno istakao da ne namerava da ukine takse na srpsku robu.

Kadri Veselji, Demokratska partija Kosova

Aktuelni je predsednik kosovskog parlamenta i lider Demokratske partije Kosova (DPK) od trenutka kada je njegov prijatelj Hašim Tači izabran za predsednika Kosova.

Veselji je jedan od osnivača OVK, a posle rata na Kosovu rukovodio je Obaveštajnom službom Kosova (ŠIK) koja je nastala iz bivše OVK i ugašena je 2008. godine. Svojevremeno ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić označio kao pravog “gospodara Kosova”, dan nakon ubistva Olivera Ivanovića.

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Veselji se spominje uz Tačija u izveštaju Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima, uglavnom srpskog i nealbanskog stanovništva tokom rata devedesetih. Kako su mediji pisali, navodno je sa Tačijem i Džavidom Haljitijem učestvovao u kidnapovanjima i ubistvima Srba, ali i neposlušnih Albanaca.

Za Veseljija se navodi da je bio i član Albanske informativne agencije, koja je delovala u okviru FARK-a , albanske oružane formacije samoproglašene Republike Kosovo, u kojoj su bili pretežno bivši oficiri JNA i radnici DB-a i MUP-a albanske nacionalnosti.

Stranka Veseljija pred izbore nije komentarisala da li će ukinuti takse na robu iz Srbije.

Fatmir Ljimaj, Socijaldemokratska inicijativa Kosova 

Kandidat Socijaldemokratske inicijative, ANK Bedžeta Pacolija i Partije pravde, Fatmir Ljimaj (48) je zamenik premijera u ostavci.

Rođen je u centralnom Kosovu, u selu srpskog imena Banja, koje je veće čak i od opštine Mališevo kojoj pripada, a bilo je jedno od glavnih uporišta OVK. Za ubistvo civila Ramiza Hodže i Seljmana Beriše u Mališevu, Ljimaj je svojevremeno oslobođen, kao i u Hagu u dva slučaja: za zločine protiv čovečnosti, nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva Srba i Albanaca u logoru Lapušnik kod Glogovca 1998. i naređivanje i učešće u maltretiranju srpskih civila i uhapšenih Albanaca u Klečki 1999. godine. Za ratne zločine i korupciju sudilo mu se i na Kosovu.

Tanjug/AP

Tanjug/AP

Svojevremeno je u intervjuu za Ekspres, istakao da Srbi treba da prihvate činjenicu da je oslobođen krivice. Isto tako, izjavio je da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo i da očekuje da se postigne konačni sporazum obavezan za obe stranu. Tada nije isključio opciju korekcije granica.

U izveštaju Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu, pominje se kao jedan od vođa dreničke grupe Hašima Tačija, a tokom 1998. i 1999. bio je komandant logora Lapušnik, zbog čega se našao na optuženičkoj klupi Tribunala.

Posle rata je osnovao Demokratsku partiju Kosova, koju je napustio 2015. godine, kada je formirao stranku na čijem je čelu.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar