Politikolog Ognjen Gogić: "Kurti je počeo da iritira i Albance"

Na trenutak je delovalo da će rešavanje kosovskog pitanja da uđe u novu fazu. Posle duže vremena o Kosovu je govorio i Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za specijalne misije, a specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine došao je u glavni grad Kosova sa namerom da, kako je izjavio, razgovara o primeni Ohridskog sporazuma.

Grenel je pričao o ekonomskom putu za rešavanje političke krize, rekao kako je priča o podeli teritorije smešna, ali i da je Kosovu potrebna vlada koja će se baviti ekonomijom i ulaganjima, a ne politikom, što je, otprilike, jedino čime se Kurtijeva vlada bavi.

Sa druge strane, ono što je poručio Sorensen, sagovornik "Ekspresa", politikolog Ognjen Gogić kratko je sažeo u rečenicu – ako vama ne treba dijalog, ne treba ni nama. Sve to, ipak, za Ognjena Gogića ne predstavlja znak da se nešto novo dešava po pitanju rešavanja kosovskog problema.

"Navikao sam na to da svaki čas deluje kao da se nešto intenzivira sa Zapada, ali od toga ne bude ništa. Bilo je ranije epizoda kada je to delovalo i mnogo intenzivnije. Kada su, recimo, dolazili izaslanici Makrona, Šolca, pa jednom kada je Lajčak, na Svetog Jovana 2023. godine došao sa petorkom čini mi se. Bile su to mnogo intenzivnije stvari pa se nije ništa desilo, tapkamo u mestu. Tako i ovo sada Sorensen što je došao u Prištinu, štaviše deluje kao da je manje angažovan nego Lajčak. Lajčak je makar davao privid da se tu nešto dešava. Grenel se tu povremeno oglasi, što u vezi sa dijalogom, što u vezi sa unutrašnjim stvarima na Kosovu, ali je to daleko od toga da sugeriše neko njegovo novo angažovanje. Još mi ne znamo da li je američka administracija zauzela neki kurs da se ponovo otvara to pitanje. Tramp pritom uporno konstatuje da je on rešio sukob, da je sprečio izbijanje rata, kako on to kaže. Tako da kada je to već sprovedeno, nema potrebe da se to ponovo otvara."

On misli na Vašingtonski sporazum?
"Problem je što on nije baš konzistentan. On je u jednom momentu rekao da je Vašingtonski sporazum sprečio sukob, ali da je onda Bajden to urušio, pa hajde sada da se on vrati na to. A drugi put je rekao da je to što je on sprečio bilo skoro, tako da dosta deluje nekonzistentno šta on, zapravo, želi da kaže, koja je njegova verzija događaja. On to ubraja u rešene stvari, tako da ne vidim da sugeriše nešto da bi se on ponovo reaktivirao. Za njih je mnogo veći problem koji postoji onaj unutrašnji na Kosovu, nego onaj koji je u vezi sa dijalogom. Toliko je duboka ta politička i ustavna kriza na Kosovu, a to je preduslov za dijalog."

Oni nisu još konstituisali skupštinu od izbora koji su bili u februaru.
"Da, da, oni sad nemaju ni parlament jer nije konstituisan, a prethodnom je istekao mandat, vlada je u tom tehničkom mandatu i preduslov za sve, pa i za dijalog, jeste da se to reši. Tako da sada Sorensen kada je bio, on je bio samo u Prištini. Nije ni dolazio u Beograd jer nije bilo ni poente da pravi temelj za razgovor između Beograda i Prištine kada je u Prištini tako nerešena situacija."
Da li upravo na to sugeriše i ova Grenelova priča o ekonomiji, o tome da im je potrebna vlada u Prištini koja je spremna da ulaže, a ne da se bavi politikom, jer se sadašnja previše bavi politikom, kao i da do političkih rešenja može da se dođe kroz ekonomski razvoj?
"To je ona eko-priča o Vašingtonskom sporazumu, da se prebaci na ekonomski teren jer se kao odatle zapravo gradi poverenje, grade uslovi za dijalog. To je nastavak njihovog pristupa koji su definisali tada. Mada, koliko se ja sećam tog perioda, oni su hteli da to i bude sveobuhvatni sporazum, čak i o međusobnom priznanju, ali Srbija to nije htela. Onda je kao alternativa došlo do toga da se priča o ekonomskoj saradnji. Pritom, kao što i svuda rade, kao recimo što rade sada u slučaju Jermenije i Azerbejdžana, kao i u Ukrajini, uvek vežu svoj ekonomski interes. Oni kada kažu ’ekonomski interes’, i da treba da se radi na ekonomiji, oni misle pod tim da i oni pritom imaju neku korist od toga. Vašingtonskim sporazumom oni su predvideli da Amerikanci kreditiraju neke infrastrukturne projekte i slično. Tako da postoji taj momenat, da oni hoće da izvuku neku korist od toga."

Ima toga i da bi američke firme ulagale u Srbiju, konkretno i Trampove firme bi ulagale.
"Oni su hteli zapravo da kreditiraju ovde. Kada je bio Vašingtonski sporazum, oni su vezali, recimo, obavezno da se kupuje tečni naftni gas. Tako da oni kada kažu ekonomija, ne misle oni samo na ekonomiju koja će da ’pomiri’ Srbe i Albance, nego na ekonomiju od koje će i oni da imaju koristi, da se mi povežemo sa njihovom ekonomijom. Ali to neće da kažu."

Zanimljivo da je Grenel rekao da nema vraćanja na priču o razmeni teritorija. Da li to znači da je to definitivan kraj priče o bilo kakvoj razmeni teritorija?
"To su adaktirali. Ta stvar je bila pokrenuta odavde. Vrlo zanimljiva izjava. To je ideja koju su plasirali Vučić i Tači. Nije to niko nametnuo, kao što se misli. Tramp ili neko drugi to nisu hteli. To su odavde akteri hteli i mali predlog, i Rama takođe. Oni su lobirali kod Amerikanaca da se to uradi, a onda su oni sami odustali. Nezahvalno je tako reći, ali Grenel je lobista srpske strane. On ima dobar odnos sa našima i ono što oni zapravo zauzmu kao stav on to jako podrži. Tako da mislim da će zapravo reći mnoge stvari koje su ideje Beograda. Ma koliko to zvučalo neverovatno da smo mi toliko moćni da možemo do jednog Grenela da dođemo. Ali jeste, nečeg tu ima. On je zaista imao neke situacije kada je navodio vodu na našu vodenicu. A pritom ima i taj momenat da je sa Tačijem dobar, i neko govorio o tome da će on da urgira da se okonča ta priča u Hagu i da se on vrati što pre na Kosovo. Tako da on u svemu tome uopšte nije neutralan."

Spomenuli ste Tačija. Upravo Grenel ide sa pričom da to što se Tačiju dešava jeste politički progon. 
"Da, on to već dugo govori da je to obračun unutar američke administracije. Recimo, taj tužilac koji je pokrenuo postupak je to, navodno, uradio namerno da bi osujetio Vašingtonski dogovor. Tači je bio na putu za Ameriku, bio je na aerodromu kada je došla vest o optužnici, pa se vratio. Pa tek kada je izabrana nova vlada na Kosovu, došlo je do Vašingtonskog sporazuma. Mislim da je do tog sporazuma moglo mnogo ranije da dođe, dok je još Tači bio u priči. Video sam neki naslov da je rekao kao neće biti priče o međusobnom priznaju."

Da, rekao je da je to smešna priča i onda je vratio na priču o ekonomiji. 
"Mislim da je to bukvalno ustupak koji radi i Srbiji. Tramp je istovremeno pisao pisma Tačiju i Vučiću, 2018‒2019. godine, i pozivao je zapravo da se spor reši tako što bi se Kosovo i Srbija priznali između sebe. To ja tumačim ima tu prostora za uticaj na njega i da Srbija to koristi."

Kako bi Evropa gledala na tu priču o tome da sada priznanje nije bitno, da je to smešno?
"Tu postoje pojedinačne zemlje koje zapravo zagovaraju to. Nije to politika Evropske unije niti može biti, ali pojedinačnih zemalja jeste, recimo Nemačke. Oni zapravo nemaju uticaj na to. Oni bi davno naveli Srbiju da prizna Kosovo i da na taj način završe to, da su mogli. Ali oni nemaju dovoljnu moć za to. Međutim, oni da ne odobravaju to, ali neće moći da promene bilo šta oko toga."

Zbog čega mislite da je Grenel uopšte izašao sa celom ovom pričom, ako kažete da se ništa ne dešava, a da su se s vremena na vreme i ranije pojavljivali sa nekim pričama da izgleda kao da se nešto dešava? Šta je sada motiv iza svega toga?
"Ne vidim tu neki dublji motiv. Samo vidim da se to aktiviralo. Recimo, sada je Osmanijeva dobila pismo od Trampa i deli ga na mrežama, gde joj on zahvaljuje. Tramp je pre neku nedelju govorio kako je on sprečio rat između Srbije i Kosova, i onda se Osmanijeva nadovezala na to rekavši kako je to tačno, kako i oni imaju takve obaveštajne informacije. Onda se Grenel oglasio i rekao – ne, ne ona je izmislila i zloupotrebljava Trampove reči. Pa se i posle pisma zahvalnosti koje je dobila od Trampa zbog prijema migranata odmah Grenel oglasio da zapravo na neki način muti vodu, da bi posle rekao da vlast na Kosovu nema podršku Amerikanaca."

Da li se koristi i trenutak krize u Prištini parlamentarne, ustavne, za kao neki dodatni pritisak na njih?
"Sa kojim ciljem bi to bio pritisak? On zapravo šalje poruku da Kurtijeva vlast, administracija, nema podršku Amerikanaca. To je poruka koju on konstantno šalje. On želi da spreči da iko od njih zapravo pomisli da se kite američkim perjem. To je njegova uloga. Recimo, nekoliko dana pred izbore na Kosovu, on se oglasio i rekao – nikada nismo podržavali Kurtija, nikada nije bio partner Amerike. Tako da on više šalje poruku da Kurti ne uživa podršku Amerikanaca. Kada to kaže, shvatam i sam, to možda nije samo usluga Srbiji, nego i zbog njegovih veza sa Tačijem, čiji se povratak očekuje na Kosovo u narednom periodu. To je njegova uloga."

Da pripremi teren.
"Kod velikog broja Albanaca i dalje je to osnovna stvar. Oni su svesni da zavise od američke podrške, da ne mogu da priušte sebi da budu u sukobu sa Vašingtonom. I onda je Grenel tu da šalje poruku da, dok je Kurti na vlasti, vi sa nama nemate dobre odnose. To je poenta priče."

Za 12. oktobar zakazani su lokalni izbori na Kosovu. Da li je moguće da budu održani parlamentarni tada?
"Mislim da ima mnogo manje šanse za to. Doskora je to možda bilo moguće. U teoriji postoji mogućnost da se raspusti parlament u nekom narednom periodu i da se zakažu izbori. Ali mislim da su sada mnogo manje šanse. Mnogi su očekivali da će Ustavni sud da kaže zapravo da može da se raspusti parlament. Oni su zapravo očekivali, to je bilo neko uvreženo mišljenje, da će Ustavni sud reći da Osmanijeva može da raspusti parlament, mada on nije uopšte konstituisan, i da bi moglo da se utanači da budu izbori i jedni i drugi istog datuma, da se prosto ne bi rasipali resursi. Sa ovim što je Ustavni sud presudio, što je isto potpuno nebulozna odluka, zapravo deluje da će agonija u parlamentu da se nastavi. I onda ističe vreme da se poklope ti datumi. Trebalo bi, recimo da se partije dogovore, na primer, da se prvo konstituiše parlament, da se izabere predsednik, pa da se onda partije dogovore da ga raspuste. Mislim da tamo dve trećine poslanika može da glasa za raspuštanje parlamenta. To je jedina opcija da se desi, da se onda raspišu izbori i poklope datumski sa lokalnim. Ja mislim da tu nisu velike šanse, da je prošao taj voz.
Ja sve vreme mislim da taj Ustavni sud poluga koju imaju stranci i dalje na Kosovu, i da on više ima političke oblike. Ustavni sud je, zapravo, osujetio Kurtijevu ambiciju da se održe zajedno izbori. Ja isto mislim da je to bilo politički motivisano. Da je sud u stvari rekao da Osmanijeva može da raspusti parlament, onda bi ona raspustila i zakazala bi nove izbore i bilo bi potpuno neracionalno da izbori parlamentarni budu u septembru, a ovi u oktobru, i onda bi se verovatno spojili. Ovo što je sud uradio jeste zapravo perpetuiralo krizu ‒ rekao je možete da nastavite da pokušavate, ali pod ovim uslovima. Tako da parlamentarni izbori uopšte sada nisu opcija."

Šta ako se u međuvremenu Tači vrati?
"To je zanimljiva stvar. Tači bi, recimo, prema nekim prognozama mogao da se vrati u novembru, a prema nekima na proleće. To je ono, što se kaže, game changer. To bi veoma promenilo situaciju na Kosovu, sve zavisi od toga da li će se vratiti kao osuđeni ratni zločinac ili kao oslobođeni. On će se vratiti sigurno, zato što i ako ga osude to će biti kraće od vremena koje je proveo u pritvoru. Ja njega očekujem u bilo kojoj situaciji dole. Ukoliko bude osuđen kao ratni zločinac, onda ne može da se bavi aktivno politikom. Ne bi niko, recimo, iz stranih ambasada, prihvatio da ima kontakte sa ratnim zločincem. To bi bilo više iz senke, u pozadini bi zapravo vodio stvar. A ako se vrati kao slobodan čovek, onda će da preuzme PDK. I to će ozbiljno da promeni stvar. I Kurtijev uspon se poklopio sa Tačijevim odlaskom u Hag. Tači je otišao sredinom 2020. godine u Hag, a ovaj 2021. u februaru pobedio na izborima. I još bi imao tu kao auru mučenika koji se za albansku stvar žrtvovao. Imate u poslednje vreme mobilizaciju na Kosovu baš po pitanju Specijalnog suda. Bili su i protesti veterana. Dosta je to velika tema u poslednje vreme, da je to sud koji je nepravedan, koji falsifikuje istoriju, koji kriminalizuje Kosovo, Albance, OVK... I to sve doprinosi tome da se Tači vidi kao žrtva i kao neko ko bi došao i, zapravo, mogao da pokupi taj kajmak. Baš se priča razvila oko toga, tako da mislim da bi to bitno promenilo odnos snaga na Kosovu."

Šta bi to značilo za Srbiju, za mogući dijalog?
"Uvek postoji iluzija o tome da se vratimo na staro, da se kao vratimo na to da budemo sa Tačijem super, kao što smo bili. On je bio u dobrim odnosima sa Beogradom, imali su neke dogovore, dilove, bila je kooperacija, bilo je neko razumevanje međusobno između Beograda i Prištine, nekako smo se pomagali, kako god to zvučalo paradoksalno. Mislim da je to u stvari pitanje sitnih interesa u pozadini koji postoje, kriminala, korupcije... I na neki način smo mi izgleda imali nekakav uticaj na Tačija. Izgleda da su naše službe nešto imale oko njega. Ali tu se svi varaju. Ta stanovišta nikada nisu večna. Moglo bi da se desi da se Tači vrati, pa da bude još ekstremniji od Kurtija, ja bih to mogao da zamislim takođe. Naivno je misliti da se vraćamo na ono što je bilo pre. On je tada bio u dobrim odnosima sa Beogradom. To se, naravno, nije tako predstavilo u javnosti, ali oni su imali neka razumevanja. I, sa druge strane, podnošljivije je bilo za Srbe dole u Tačijevo vreme. Imao je više razumevanja. Nije imao potrebe da se nešto dokazuje. On je to svoje završio u ratu. Kada bismo mogli da vratimo vreme, on je bolji. Ali kada se on vrati, novo poglavlje nastupa. Mada, bio je intervju pre nekog vremena, kada je rekao nešto kao – ne može Kosovo bez Srba da funkcioniše. Umereno sam optimističan."

Beograd je imao bolje odnose i sa Haradinajem nego sa Kurtijem.
"Jeste, jeste i sa njim. Najbolje odnose su ove naprednjačke vlasti imale sa ratnim zločincima, da to baš ispada tako."

Imamo i slučaj Igora Popovića, zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. On je uhapšen, priznao je krivicu, tužilaštvo je podiglo optužnicu, a potom je deportovan. Šta to znači za Srbiju? 

"Ja to tumačim na više nivoa. Meni je to potpuni debakl Srbije. Da li bi neko smeo da otme funkcionera Izraela, recimo? Znači da je Kosovo moglo to da uradi potpuno hladnokrvno, bez ikakvog straha od toga kakva bi reakcija bila Srbije i da li bi Srbija mogla na neki način da naškodi Kosovu kao retalijacija. Ni međunarodna zajednica se nije bila preterano uzbudila, zato što oni Srbiju doživljavaju kao potpuno bezopasnu, kao bezazlenu, kao nekog ko uopšte ne može da zaštiti ni svog funkcionera. Znaš da su imali sastanke i Marko Đurić sa ambasadorima, tražili su ne znam šta. Verujem da se tu Zapad angažovao, ali na ovaj način ‒ da su se dogovarali da se zapravo sporazumno prizna krivica i da se on pusti. Verujem da je to njihov doprinos bio. Ali  to ti pokazuje koji je domet uopšte srpske diplomatije i koji je zapravo domet uticaja koji Srbija ima. Ovo je strašan debakl iz više razloga. Prvo taj obaveštajni, oni su mogli da znaju da je Popović negde praćen, da može da se desi ovako nešto i da čovek ne ide dole. Ne znam da li je ta priča bila u medijima, kada je bilo hapšenje onih šest policajaca, koji su zapravo deportovani sa Kosova, šest lica koja rade u centralnoj Srbiji kao policajci, njima su oduzeta državljanstva Kosova, deportovani su i zabranjen im je povratak na Kosovo. I to je bila prema meni potpuno neverovatna situacija, potpuno pravni apsurd, potpuno pravno neutemeljena stvar, ali toliko bezočna, toliko drska. Igor Popović je bio na Kosovu i ostao na Kosovu i govorio je o tome. Ja sam pretpostavio tada da će oni njega da čekaju, da će da se zameri dole policiji. I oni su ga čekali i dočekali ga. Prvo što smo mi morali da znamo, kao država, jeste  da je on na neki način markiran i da ga prate."

Kad je markiran?
"U junu je bila deportacija tih policajaca i u junu je on bio dole na Kosovu, i baš je kritikovao na Kosovo online sve što se događa. Ja sam pomislio – brate, ovo je vrlo hrabro, on mora da se pazi. Da bi onda posle mesec dana došao i držao govor u Orahovcu i da ga uhapse, hladnokrvno. Ja sam pretpostavio da će biti praćen i nije trebalo da ide na Kosovo više posle toga."

Čekali su neki njegov pogrešan korak?
"Da. Čekali su pogrešan korak da im dođe na volej i to se desilo. Ja sam mislio da će oni njemu prvo da zabrane ulazak na Kosovo, kao što su inače radili. Međutim, ne, pustili su ga uđe, i onda je održao onaj govor. I ono što je meni potpuno neverovatno, da li je moguće da niko nije došao i pogledao govor koji će on da održi, pre nego što ga je održao? Da li ne postoji tamo neka služba medijska, koja bi pogledala govor? On je u tom govoru, hajde što je rekao za OVK, nego je pomenuo Izrael i Hamas. I rekao je da zbog ovakvih stvari koje je OVK radio na Kosovu Izrael danas uništava Gazu, i Zapad mu dozvoljava to. Ja mislim da se on gore zamerio Zapadu, ne zbog toga što je pomenuo OVK, nego što je Izrael prozvao u najnegativnijem svetlu. Kako je sve to amaterski, diletantski izrađeno. Sve ti je to poraz za porazom države. Znači, on je priznao krivicu, nagodio se, a onda pređe u Srbiju i kaže ja ništa nisam priznao, ja ne priznajem pravosuđe dole. Vi ništa ne priznajete iznad pravosuđa. Priznao ti, ne priznao, čoveče, ti tamo imaš kaznu koju izdržavaš, platićeš kaznu... I to ti pokazuje koliko su Beogradu vezane ruke. I pitanje je zašto je do toga došlo, to je druga tema."

Koja je Vaša procena daljeg razvoja situacije, sudbine dijaloga, ako će ga uopšte biti?
"To sam hteo da kažem, to pokušavam medijima da nabacim. Ova situacija u kojoj su se sami Albanci našli. To je sada starije pitanje, prethodno pitanje u odnosu na dijalog. Kosovo ima problem vlasti. To je ono što se dešava u mnogim delovima sveta kada imaš state building posle ratova, tada se izgrađuju institucije, neki novi poredak koji posle ubrzo doživi kolaps. Amerikanci su pravili Albancima jedan poredak, državu, institucije sa idejom da oni to naprave, izgrade, i da onda daju Albancima da time upravljaju, da onda poštuju manjine i uključuju manjine u donošenje odluka. I vidiš šta se desilo. Ispašće grubo, ali zaista ne mislim na išta šovinistički, oni nisu sposobni da upravljaju jednim poretkom. Njihove elite, političke pre svega, nedorasle su tome. I onda ti imaš ovu situaciju da puno ustavnopravnih praznina postoji, nelogičnosti u ustavu, oko toga kako se parlament konstituiše, a onda na sve to imaš stravičnu neodgovornost političkih elita koje ne mogu da se dogovore i pre će da ostave to Kosovo u nekom v. d. stanju nego što će da naprave neke koalicije. Svi beže od odgovornosti. I imaš Ustavni sud koji se zapravo više ponaša kao neko ko stvara pravo i piše pravo, nego ko tumači pravo. To je političko-pravna klasa na Kosovu, pravna zajednica političkih klasa koja je pokazala da su potkapacitirani da upravljaju jednim poretkom. I mislim da se uopšte Kosovo neće lako izvući iz ove situacije."

Šta Srbi koji su ostali dole da rade?
"U ovoj situaciji dobra je stvar što ne mogu da krive Srbe na Kosovu niti Srbiju. Oni su to sami sebi napravili. A što se tiče Srba, oni su u dvostrukoj ulozi. Sa jedne strane, nisu na radaru. Mnogo su veća pitanja kako će se generalno kriza rešiti. Oni su kao žrtveni jarac. Pre neki dan je Kurti opet davao izjave gde krivi Srbiju da destabilizuje Kosovo. Pa ova Hadžiju, ministarka pravde, koja predlaže predsednicu parlamenta, ona je rekla, prozivala sudiju Labana koji je u Ustavnom sudu... Uvek vrate na priču Srbi su problem, Srbi su remetilački faktor, Srbi su krivi. Istorijski gledano, znamo šta znači kada se neko proglasi žrtvenim jarcem i krivcem za sve. To je za njih veoma nezahvalna situacija i samo doprinosi opštem stanju. I onda kada se nadoveže na te fatalne stvari izlazak iz institucija... Tek se sada vidi koliko je taj potez bio loš. Izlazak iz institucija na severu Kosova je stvorio i kod umerenih Albanaca strašno nepoverenje u Srbe kao politički činilac na Kosovu. Oni su time dobili poruku, to su i sami rekli, da u bilo kom momentu, šta god da se napravi na Kosovu kao institucije, na jedan mig Beograda, Srbi napuštaju to i iznutra mogu da prave probleme. I to je baš ogroman. Pa čak i oni koji su se ranije založili za Srbe i tražili da im se daju neka prava, sad će da razmisle dva puta jer ne znaju da li su Srbi trojanski konj zapravo. To je teško opisati, ali to je stanje bez poretka u kome Srbi žive. Oni više ne znaju ni u kojoj državi žive, ni koje su institucije, ni koji su zakoni. To je anarhija u kojoj žive Srbi na Kosovu. Jer oni do kraja nisu integrisani u kosovski sistem, oni ne žele Kosovo, Kosovo ne želi njih, Beograd i dalje njima upravlja... I samo oni koji su potpuni ignoranti, da ih potpuno ne dotiču dešavanja, ili su nekakvi optimisti, mogu da se vide tu da ostanu."

Ova kriza unutaralbanska im apsolutno ne koristi?
"Sa jedne strane je dobro što, recimo, Albanci sami sebi prave probleme, a opet uvek se neko nađe da kaže Srbi su krivi. U prvo vreme Kurti je govorio da Srbija vrši pritisak na poslanike iz goranske zajednice, bošnjačke zajednice, ona ne da da glasaju za mog kandidata, opet je krivio Srbiju... Uvek oni nađu to nešto da okrive Srbiju i Srbe."

Bez obzira na činjenice.
"Da, dobro je što opozicija ne radi to. Opozicija kaže, ne, ti si doveo Kosovo u tu situaciju. Dobro je što su neki Albanci rekli da ono što je Kurti radio i što je patentirao kao ponašanje na severu Kosova, to nogom otvaranje vrata, taj način bezakonja, donošenja odluka nekih diskrecionih itd., to je zapravo počeo da radi i sa samim Albancima, samovolja, voluntarizam pravni, ’preko kolena’ se rešava. I time je počeo zaista da iritira Albance. Dobra je stvar što zapravo albanska opozicija ukazuje da je on napravio potpuni javašluk na Kosovu." 

Da li će mu možda to doći glave na tim nekim izborima?
"Ja mislim da hoće. Ova situacija sve manje prija Albancima, i jasno je da je on odgovoran. On je isteran na čistinu jer drži u blokadi parlament, koristi to što ima pravo odlaganja predsednika, a onda ga pritom i ne predlaže. Prepoznat je kao krivac te situacije među samim Albancima."