POTEŽICINE POVERLJIVE DEPEŠE: Otkrivamo zašto je Ambasada u Libiji tek sada premeštena

Ambasada Srbije u Tripoliju nije bez razloga u javnosti prozvana ukletom. Poslednjih desetak godina, u skladu sa opštom situacijom u toj arapskoj zemlji, tamo su se dešavale razne zakulisne radnje. Tako je kroz samo desetak godina od diplomatske rezidencije u kojoj je bilo milina dobiti nameštenje, ambasada u Tripoliju postala predstavništvo puno tajni. Upravo zbog toga, verovatno nijedna srpska ambasada u svetu nije bila uzrok parekselans političkih prepucavanja između sadašnje i bivše vlasti, kao što je to bila ova u Libiji.

Iako je tek danas najavljeno da će ovo diplomatko sedište zbog aktuelnih nemira biti premešteno u Tunis, prva ozbiljna polemika ovog tipa vođena je u trenutku kada su službenici ambasade Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti u novembru 2015. u gradu Sabrata, a potom i poginuli u februaru 2016. prilikom američkog bombardovanja tog grada.

"Da li su njih dvoje bili meta ili kolateralna šteta ili žrtve propusta ili greške biće utvrđeno", rekao je tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Svega godinu dana kasnije, u maju 2017. godine, od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći na putu ka Tunisu preminuo je i sam ambasador Oliver Potežica.

Uprkos pritisku javnosti ubrzo je objavljeno da ambasada Srbije u Libiji neće biti zatvorena, uprkos smrti troje srpskih diplomata i činjenici što su još 2011. godine sve zapadne zemlje iz Libije povukle svoje ambasade. Srbija je uradila upravo suprotno i u Tripoli tada poslala novog otpravnika poslova. Dačić je ovakvu odluku objasnio spoljnopolitičkim i nacionalnim interesima, ali i brojem građana Srbije koji u Libiji i dalje borave.

"Ne, ambasada ne može da bude zatvorena, već premeštena. Međutim, u Tripoliju gde se zgrada nalazi nema sukoba, a potreba za ambasadom ima jer tamo dosta naših ljudi živi i radi. Ima ih više od 500. Treba smiriti razne priče u našim medijima da je Potežica stradao u pokušaju otmice. Nikakvi izveštaji o tome ne govore. Osim toga, niko nije tražio ostavku ministra spoljnih poslova Kine kada su dvojica njihovih diplomata stradala u Beogradu za vreme bombardovanja", rekao je Dačić 2017. godine.

A u Srbiji, među najglasnijim u zahtevima za ostavkom Ivice Dačića, bio je ni manje ni više nego bivši predsednik Srbije Boris Tadić. To je na nekoliko nivoa paradoksalno, budući da je upravo u vreme njegovog predsednikovanja izbio građanski rat u Libiji. Ni tada država Srbija, niti resorno Ministarstvo spoljnih poslova, na čijem čelu se tada nalazio Vuk Jeremić, ambasadu nisu zatvorili. Upravo to pokazuje i zvaničan dokument koji je iz MSP poslat u ambasadu u Tripoliju, a u koju je Ekspres ekskluzivno imao uvid.

"Primalac: Ambasada R. Srbije - Tripoli
Predmet: Delovanje Ambasade u aktuelnoj situaciji (22. 08. 2011. godine)
U datim okolnostima, uvažavajući krajnje složenu i neizvesnu bezbednosnu situaciju u Tripoliju i na teritoriji cele Libije, mišljenja smo da bi, u skladu sa vašom procenom, najcelishodnije bilo da zaposleni u Ambasadi do daljnjeg ne napuštaju zgradu Diplomatsko konzularnog predstavništva (DKP) i čekaju rasplet situacije.
Imajući u vidu činjenicu da šef DKP ima najbolji uvid u stanje na terenu koje je podležno stalnim promenama, eventualnu odluku o privremenoj evakuaciji DKP, može doneti samo on (O čemu treba blagovremeno obavestiti MSP). Istovremeno, shodno mogućnostima i koliko to situacija dozvoljava, nastavite konsultacije sa diplomatskim korom, a posebno sa Ambasadom Mađarske. Kao što ste i dosad činili, redovno izveštavajte o razvoju situacije i dajte predloge za eventualno postupanje ukoliko procenite da novonastale okolnosti to zahtevaju.
Nastojte da koliko je to moguće budete i dalje u vezi sa državljanima RS. Nadležni u MSP će stupiti u kontakt sa Ženevom i nastojati da pribave informacije o mogućem angažovanju UN i drugih MO na evakuaciji stranaca iz Libiji."

Upravo zbog toga, prilikom Tadićevog zahteva za ostavku, Dačić je odgovorio saopštenjem i podsećanjem...
"Podsećam sve da je Boris Tadić nosilac Gadafijevog ordena, da je za pet godina četiri puta bio kod Gadafija, da je na proslavi 40 godina dolaska Gadafija na vlast bio jedini evropski predsednik na vojnoj paradi u Tripoliju sa pripadnicima Vojske Srbije, da je Gadafijev sin tajno dolazio u Srbiju i boravio u rezidencijalnim objektima Srbije. Tadić pod amnezijom tvrdi da su sukobi bili 2012. i da on nije zatvorio ambasadu u Libiji zato što je spasavala naše ljude, a svi znaju da su sukobi u Libiji bili u 2011, da je Gadafi ubijen u oktobru te godine, a pošto sam ja kao ministar unutrašnjih poslova bio na čelu tima za evakuaciju naših građana, znam da se to dešavalo u februaru 2011. godine. Pošto je Tadić bio na vlasti do aprila 2012. zašto tada nije zatvorio ambasadu, kada su bili sukobi i rat? Zašto nije povukao Potežicu, koga je on postavio i koji ga je dočekivao u Libiji? Da ne govorim o tome, da je iz tog vremena ostala teška optužba da su srpski borci učestvovali u oružanim sukobima na strani Gadafija", pisalo je u saopštenju.

Između ostalog, kako je tada objasnio Dačić, Potežica je službovao na raznim opasnim mestima "i prvi se svih ovih godina protivio zatvaranju ambasade".

Da je to zaista tačno dokazuju i Potežicine službene i poverljive depeše koje je tokom službovanja u Tripoliju, pre svega tokom nemira u vreme svrgavanja Gadafija, slao nadređenim u MSP-u, a u koje je Ekspres ekskluzivno imao uvid. Konkretno reč je o depeši iz 24. avgusta 2011. godine, koja je napisana svega dva dana nakon pomenutog uputstva koje je u Tripoli poslao MSP. Ova depeša dostavljena je na sto Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Dragana Šutanovca, Borka Stefanovića i Zdravka Ponoša.

"Situacija u Libiji se značajno promenila u poslednja 24 časa i po svemu sudeći u toku je postepeno (sve brže) urušavanje režima libijskog lidera Muamera el Gadafija. Nema sumnje da će on još pružati otpor, ali svi faktori rade protiv njega, pri čemu je sve očigledanije i da je došlo do velikog "preokreta" (izdaja) u vojnim redovima, bezbednosnim službama...
Zbog toga je potrebno da revidiramo, makar postepeno, naše stavove o Libiji kao i da javno reagujemo u tom smislu... Konkretno predlažemo: a) Smatramo da naš MSP odmah izda saopštenje sa nekim od sledećih elemenata: Srbi su narod koji je jedan od najvećih prijatelja Libije i svih njenih stanovnika. Prijateljstva dva naroda razvijano je decenijama - brojni Libijci su studirali i studiraju u našoj zemlji, mnogi Srbi su radili i rade u Libiji... Polazeći od bliskih veza koje postoje između dva naroda, ceo srpski narod i vlada, kao i sve institucije Srbije, upućuju bratski apel svim ljudima u Libiji da što pre stvore uslove za pronalaženje političkog rešenja u intersu čitavog libijskog naroda i uspostavljanju najšire demokratije u Libiji. b) Dalje- predlažemo da Vlada RS u sledeća dva do tri dana izda saopštenje u kojem bi bili korišćeni elementi i iz izjave Sergeja Lavrova, npr. "Srpski i libijski narod veže duga dtradicija prijateljstva, višedecenijska saradnja, kao i da je Srbija opredeljena da nastavi tako da deluje i u budućnosti, kao i da maksimalno pomogne Libiji da što pre prevaziđe strahote iz proteklih meseci. U saopštenju bi trebalo izneti da Vlada Srbije priznaje prelazni Nacionalni savet kao legitimnu stranu u određivanju političke budućnosti Libije (ovaj stav izgleda je postao politička realnost i neminovnost i predstavlja prvi iskorak za naše uključivanje i prisustvo u postgadafijevskoj Libiji)", navodi Potežica u depeši.

On potom dodaje da Srbija treba "krajnje real-politički i pragmatično da deluje kako ne bi ostala "na repu događaja"", ali i ukazuje na Srbija, koja je do tada bila veliki prijatelj Libije i Gadafija, treba da sledi primer drugih država koje priznaju novu libijsku vlast.

"U poslednja dva dana Nacionalni savet (PNS) su na sličan način priznali Egipat, Tunis i još neke zemlje. Smatramo da bi Vlada RS trebalo da donese odluku o upućivanju neke, makar i simbolične, humanitarne pomoći Libiji. Najvažnije je da takva odluka postoji i da bude zabeležena u medijima, a kasnije će se razmotriti pitanje njene konkretne realizacije. Odluku o upućivanju humanitarne pomoći treba da bude ugrađena u saopštenje Vlade RS o miru u Libiji i priznanju PNS-a kao strane u određivanju političke budućnosti Libije. Smatramo da bi ovakve izjave mogle da budu korišćene i u našim opredeljenjima za Evropsku uniju i približavanju stavovima EU o Libiji (koji postaje već realnost na terenu).

Potežica se potom u napomeni osvrće i na goruće probleme srpskih plaćenika koji su se borili na strani Gadafijeve vojske, a koje je uhapsila nova vlast u Tripoliju, o čemu je Ekspres pisao u prethodnim tekstovima.
"U svemu tome imamo stalno na umu i navodnu "budalaštinu" novosadske firme o čemu smo vas već informisali. Između ostalog, eventualni negativni i efekti toga moraju da budu predupređeni sa navedene dve izjave čije smo vam elemente dali u prilogu. S druge strane, zahtevamo od svih u zemlji da ne dozvole i da učine sve da na taj način bude oslabljena naša ukupna spoljnopolitička pozicija i da budu ugroženi srpski građani ovde. Svi naši nadležni moraju da preduzmu adekvatne korake na obaveštajnom, vojno-obaveštajnom, diplomatskom, političkom i eventualno medijskom planu u cilju razgrađivanja i neutralisanja ove velike neprijatenosti. Ne treba se libiti ni traženja pomoći od naših proverenih zapadnih prijatelja, a kasnije i kada sve ovo prođe, biće dosta vremena za razjašnjavanje i afere."
Zahtevamo najhitnije reagovanje i aktivnosti", navodi Potežica u depeši iz 2011. godine.

Nastaviće se....

Pročitajte još: