POTRES NA BALKANU: A šta čeka Srbiju?

POTRES NA BALKANU: A šta čeka Srbiju?

Shutterstock


Albaniju je jutros u razmaku od svega tri i po sata pogodila serija od čak 20 jakih zemljotesa, od kojih je većina bila jača od četiri stepena Rihterove skale. Ubrzo nakon potresa u Albaniji, zatreslo se i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska je već u pripravnosti, jer prema predviđanjima seizmologa, sledeći na udaru može biti Dubrovnik.

Vrlo slična situacija desila se i 2015. godine kada je niz zemljotresa, nešto manje jačine, pogodio gotovo isti pojas – Albanija – Hrvatska- Slovenija. Upravo to dokazuje, kažu stručnjaci, da je ceo ovaj region, posebno potez od severa do juga balkanskog poluostrva, sezmički aktivan i samim tim ugrožen.

  • Skoplje 1963. – 6,9 stepeni po Rihteru, poginulo oko 1.000 ljudi, dok je oko 3.300 povređenih
  • Banjaluka 27. oktobra 1969. – 6 stepeni po Rihteru, poginulo 15 ljudi, a preko 1.100 je lakše i teže povređeno
  • Oblast Vranča, Rumunija 4. marta 1977. – najjači zemljotres u jugoistočnoj Evropi jačine 7,2 stepena po Rihtereovoj skali porušio je oko 8.500 zgrada, stradalo više od 1.600 ljudi
  • Crnogorsko primorje 15. aprila 1979. – od 6,7 do 7,2 stepeni, poginulo je najmanje 100 ljudi
  • Dubrovnik, Ston 1996. – jačine od 6 stepeni po Rihteru

Zemljotres

Dva meseca nakon poslednjih zemljotresa, Albaniju je sada pogodio najjači potres u poslednjih 30 ili 40 godina, kaže zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević

“U Albaniji i u regionu će seizmička aktivnost posle jutrošnjeg zemljotresa trajati mesecima, te će se tako posle glavnog udara dogoditi stotine i stotine naknadnih. Zemljotres ne možemo posmatrati u jednom trenutku, to je prikupljanje energije mnogo godina pre nego što se dogodi glavni udar i oslobađanje preostale seizmičke energije danima i mesecima nakon toga”, kaže Dragičević.

EPA-EFE/MALTON DIBRA

EPA-EFE/MALTON DIBRA

On je dodao da je nakon glavnog udara registrovano još 50 do 60 manjih, 6,4 jedinica po Rihteru, ali je i podsetio da se pre dva meseca dogodio zemljotres u okolini Drača (5,4 Rihtera) i da je tada 70 ljudi povređeno, a 500 kuća oštećeno.

Kako navode iz Zavoda za Ekspres, građani centralne Srbije su tokom dana javljali da su osetili čulne manifestacije, koje naravno diretno zavise od spratnosti zgrade.

AP Photo/Visar Kryeziu

AP Photo/Visar Kryeziu

“Zemljotres se osetio u celoj Srbiji, naročito u južnoj srpskoj pokrajini, pa sve do Beograda. Osetili su ga i građani Crne Gore, Italije, Severne Makedonije, Grčke, Bugarske… Računa se da ga je osetilo više od 10 miliona ljudi.”

Na pitanje da li i na prostoru Srbije, osim Kosova i Metohije, u narednim danima mogu da se očekuju zemljotresi iz RSZ kažu da su zemljotresi i podrhtavanja mogući, ali jačina kao što je bio slučaj u susednim zemljama.

(AP Photo/Hektor Pustina

(AP Photo/Hektor Pustina

“Naš najači zemljotres može imati magnitudu do 6 jedinaca Rihterove skale. Kakve će posledice imati, zavisi od toga da li se dogodio u naseljenom području, u kom dobu dana je bio, kao i kakvi su objekti. Pravilo u žarišnoj zoni je da se nakon oslobađanja energije, satima, danima, nedeljama pa čak i mesecima nakon toga mogu očekivati novi potresi, budući da se stanje ravnoteže poremetilo “, poručuju iz RSZ.

Zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragičević rekao je Tanjugu da se zemljotres naročito osetio na teritoriji Kosova i Metohije.

EPA-EFE/MALTON DIBRA

EPA-EFE/MALTON DIBRA

Najtrusnija područja u Srbiji su Homoljske planine, Gnjilane, Maljen, Kopaonik, Lazarevac, Rudnik, Trstenik… U ovim, ali i u drugim krajevima Srbije, trebalo bi očekivati potrese u narednom periodu. Ipak, prema ocenama seizmologa, od katastrofe ne treba strahovati.

Iako se, kako stručnjaci napominju, ne može predvideti tačan datum zemljotresa, već samo prostor i vremenski okvir, ono na čemu ipak možemo da radimo je preventiva. Pod tim se podrzumeva zaštita postojećih objekata i obezbeđivanje uslova i kontrola da se novi objekti grade u skladu sa propisima koji garantuju njihovu stabilnost.

Upravo nekvalitetna gradnja često dovodi do velikih materijalnih posledica prilikom zemljotresa. Ugroženost samog objekta zavisi i od toga gde se nalazi, tipa gradnje, ali i njegove starosti. Kolika će biti posledica zemljotresa zavisi od više faktora, kaže za Ekspres Ivan Ignjatović, prodekan Građevinskog fakulteta.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

“Pored intenziteta zemljotresa, kao bitan faktor se ističe kvalitet gradnje. Kako će konstrukcija odgovoriti na zemljotres zavisi kako od projektovanja tako i od same gradnje konstrukcije. Ukoliko se ispoštuju pravila struke, pravilnici i standardi koji važe u našoj državi, onda sa visokim stepenom sigurnosti možemo da kažemo da ne bi trebalo da bude fatalnih posledica po ljudske živote i da nema razloga za brigu”, ističe Ignjatović.

Da bismo procenili koliko se propisi prilikom gradnje poštuju, kako kaže, moramo da imamo zemljotrese.

“Nažalost, to je tako. Zemljotresi nam otkrivaju sva slaba mesta u projektovanju i izvođenju.”

Ispada da zemljotrese čekamo i kada je reč o uvođenja novih seizmičkih propisa, budući da važeći seizmički propisi u Srbiji datiraju iz 1981. godine.

“Obično se propisi donose posle velikih zemljotresa. Tako je ovaj važeći iz 1981. donet nakon zemljotresa u Crnoj Gori, zamenio onaj iz 1963. koji donet nakon zemljotresa u Skoplju”.

Ignjatović ipak dodaje da su aktuelni seizmički propisi, u poređenju sa onim evropskim, ipak zastareli…

“Trenutno u EU važeći (savremeni) propisi evrokodovi, su detaljniji, odnosno daju preciznije smernice u vezi toga šta je potrebno uraditi kako bi neko isprojektovao  seizmički otpornu konstrukciju. Mi radimo na njihovom usvajanju. Nacrt Pravilnika za projektovanje i izvođenje konstrukcija je već u ministarstvu, prošao je javnu raspravu… Kada će postati važeći to se ne zna”.

 

Za učiniti u slučaju zemljotresa?

  • Ne treba bežati, već zadržati prisebnost

  • Čučnuti na pod, pokriti glavu i vrat rukama

  • Sakriti se u ugao prostorije gde se nalazi masivni, noseći zid objekta

  • Skloniti se što je moguće dalje od staklenih površina

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar