Vesti
29.03.2021. 13:55
Đoko Kesić i Marko R. Petrović

Srbiju je od

Povratna ili u jednom pravcu

social-network-post-1920x10805-34.jpg

Srbiju je od 1990. do 2019. napustilo 1.154.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, tvrdi Evropski statistički zavod, uz napomenu da

Srbiju je od 1990. do 2019. napustilo 1.154.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, tvrdi Evropski statistički zavod, uz napomenu da se ništa nije promenilo od petooktobarskih promena 2000. godine. Tu su naravno i oni polukvalif kovani i kvalif kovani radnici od čistačica, tesara, građevinskih radnika do konobarica. Koliko je realno da se bar deo njih vrati u zemlju?

Ovo pitanje postalo je aktuelnije uz pandemiju korone koja je snažno produbila svetsku ekonomsku krizu, a koja je, tvrde pozvani, teža od Velike depresije iz 1929. godine. Jer koronavirus i ekonomska kriza ostavili su na planetarnom nivou više stotina miliona ljudi bez posla. Među njima je i značajan broj naših radnika koji su do juče tretirani kao odliv mozgova. Oni trenutno borave u Srbiji, a zapravo su u zasedi, čekajući bolja vremena da se vrate preko grane.

*
*

Ovaj problem je opšte mesto ne samo malih i polurazvijenih ekonomija, nego i onih mnogo moćnijih od Srbije. Ilustracije radi, pomenućemo problem Italije, čemu je "Njujork tajms" sredinom februara posvetio zanimljivo istraživanje pod naslovom
"Odliv (italijanskih) mozgova u rikvercu".

Priču počinju sa inženjerkom Elenom Parizi koja je napustila Italiju pre pet godina, prese sto ne samo malih i polurazvijenih ekonomija, nego i onih mnogo moćnijih od Srbije. Ilustracije radi, pomenućemo problem Italije, čemu je „Njujork tajms“ sredinom februara posvetio zanimljivo istraživanje pod naslovom "Odliv (italijanskih) mozgova u Priču počinju sa inženjerkom Elenom Parizi koja je napustila se u London i pridružila se ogromnom broju talentovanih Italijana koji su pobegli od internog tržišta i nedostatka prilika u svojoj zemlji.

Mlada Elena se, kada je prošle godine korona naterala zaposlene širom sveta da rade od kuće, vratila u Italiju. Elena Parizi, koja sada radi iz Rima, otkriva da je "kvalitet života hiljadama, hiljadama puta veći ovde..."

U Italiji, pod pritiskom javnog mnjenja ali i objektivnih okolnosti, otvorena je široka debata na temu kako ove ljude zadržati u zemlji. Italija je uz Rumuniju i Poljsku među zemljama EU koje izvoze najviše gastarbajtera, pokazuju podaci Evropske komisije. Procenjuje se da je broj visokoobrazovanih Italijana koji žive u inostranstvu veći nego u domovini.

*
*

Pitanje je, međutim, šta Vlada nudi mladima koji bi da ostanu u zemlji? Da li odgovor pruža aktuelna priča sa frilenserima i porezom koji bi trebalo da plate na svoje prihode, iako im godinama to niko nije tražio da plate, velikim delom i zbog toga što sami poreski službenici nisu znali da im objasne šta, koliko i da li uopšte treba da plaćaju.

Porez i druge dažbine državi svugde u svetu se plaćaju. Srbija ne bi trebalo da je izuzetak. Međutim, Vlada Srbije bi morala da ima viziju, da gleda unapred. IT sektor je najunosniji izvozni posao države Srbije, pretekao je poljoprivredu koja je godinama držala primat.

Po mišljenju upućenih stručnjaka, IT sektor danas treba hraniti kao bebu, pa kad beba poraste, ona će po svemu sudeći postati plodonosno stablo, koje će Srbiji donositi višestruku korist, ne samo kroz poreze.

Koliko je realno da Srbija u okolnostima pandemije i ekonomske krize zadrži mlade stručnjake koji su se trenutno vratili kući?

Mogućnosti su male, jer ako italijanska ekonomija, neuporedivo jača od srpske, nema odgovor za identične probleme, kako će ih imati Srbija.

Opširnije čitajte u novom broju Ekspresa koji je od 26.3.2021. na svim kioscima. 

Ekspres256

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
17°C
22.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve