Pre 79 godina "Jugoslavija je pronašla svoju dušu"

Ove godine obeležavamo punih 79 godina od vojnog puča kojim je svrgnuto namesništvo na čelu sa knezom Pavlom, a ustoličen je još uvek maloletni Kralj Petar II. A sve zbog toga što je Kraljevina Jugoslavija dva dana ranije, 25. marta 1941. godine, u Beču potpisala akt o pristupanju Trojnom paktu koji su činile Nemačka, Italija i Japan. Za predsednika vlade izabran je avijacijski general Dušan Simović, koji je na toj poziciji ostao narednih 20 dana, dok Jugoslavija nije kapitulirala posle kratkotrajnog Aprilskog rata sa nemačkom i njenim saveznicima.

Dva dana nakon potpisivanja pakta grupa jugoslovenskih oficira, uz podršku britanske tajne službe, izvela je puč, svrgla namesnika kneza Pavla i na presto postavila maloletnog Petra Drugog Karađorđevića. Istog dana organizovane su i demonstracije, a to je već bio posao komunista sa glavnim parolama „Bolje rat nego pakt” i „Bolje grob nego rob”. Vođa nacističke nemačke Adolf Hitler im je tu „želju” ispunio desetak dana kasnije.

Ulične demonstracije

Puč je izvršen u jedan sat po ponoći, 27. marta 1941. godine, a čim je informacija o prevratu dospela u narod, u Beogradu i drugim srpskim gradovima, a ponegde i širom Jugoslavije (Dalmacija), izbile su masovne ulične demonstracije u znak podrške građana puču.

Britanski lider Vinston Čerčil izjavio je tada da je "Jugoslavija pronašla svoju dušu". Pučem je, de fakto, poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija i Japan) od 25. marta.

Planeri i izvođači puča bili su pripadnici neformalne grupe uglavnom vazduhoplovnih oficira kao i pojedinci iz redova jedinica garde. Centralna ličnost puča bio je vazduhoplovni general Dušan Simović, potonji predsednik vlade, ali je nepodeljeno mišljenje da je iza njega stajao general Bora Mirković, a istaknutu ulogu je imao i major Živan Knežević.

Mnogi Hrvati su beogradski puč shvatili kao „atak na postignutu hrvatsku autonomiju u Banovini Hrvatskoj“. Vladko Maček je bio spreman da brani kneza Pavla i hrvatske pozicije stečene pod Pavlovim namesništvom. Oko 7. izjutru 27. marta, voz kojim je Pavle putovao za Brdo kod Kranja bio je zaustavljen u Zagrebu. Komandant Četvrte armije, general Petar Nedeljković, imao je Simovićev nalog da se svrgnuti namesnik vrati u Beograd. Utom, stigao je Maček odmah izjavivši: „Ovo što su uradili u Beogradu nije nikakvo dobro. Ja sam bio sa knezom Pavlom i sa njim i padam. Ja sam slobodan da odlučim dalju situaciju, tako isto i hrvatski narod.“ Zatim su svi otišli u Banske dvore da rasprave novonastalu situaciju.

U kancelariji Banskih dvora, u prisustvu bana Ivana Šubašića, Augusta Košutića i Juraja Krnjevića, Maček je izjavio da puč ne treba smatrati kao svršen čin, i predložio da se smeni general Nedeljković „i po potrebi uhapsi“, a da se na njegovo mesto postavi komandant divizije u Zagrebu general Avgust Marić. Sa takvom promenom trebalo je poslati pukove iz Hrvatske protiv pobunjenika u Beogradu.

Knez Pavle nije prihvatio Mačekov predlog. On je prihvatio puč kao svršen čin, pa je zaključio da bi poziv vojsci da stane uz Namesništvo bio akt pobune protiv kralja. Na Mačekov argument da se ne bi radilo o pobuni, nego o pokušaju „zaštite Kralja od jedne grupe neodgovornih oficira“, Pavle je zavapio: „Pa to znači građanski rat! Meni će pobunjenici poklati decu u Beogradu, kako bi mi se lično osvetili.“ Još je rekao da je umoran od državnih poslova i da mu je jedina želja da napusti zemlju.

Mačekova p0nuda

Tada je zvao Dušan Simović i tražio od Mačeka da, sa svoja četiri ministra iz Cvetkovićeve vlade, kao potpredsednik uđe u njegovu vladu. Odgovarajući na Mačekove uslove, Simović je prihvatio Sporazum od 1939, i još obećao „potpunu autonomiju Hrvatima“. Što se Trojnog pakta i spoljne politike tiče, o tome je imalo da se reši čim Maček dođe na sednicu vlade. Uz Pavlov nagovor, Maček je pristao da njegovi ministri uđu u Simovićevu vladu, a sam je svoj ulazak odložio za nekoliko dana.

Do podneva, kada je krenuo za Beograd, knez Pavle je preko britanskog konzula u Zagrebu, uputio molbu britanskoj vladi da mu intervencijom kod Simovićeve vlade olakša odlazak u Grčku i dozvoli dolazak u London. Dok je putovao za Beograd, Borivoj Mirković i neki oficiri navaljivali su da se svrnuti Knez-namesnik strelja. Ipak, ta solucija ostavljena je samo za slučaj odbijanja ostavke. Odmah po prispeću u Beograd, oko 7 uveče, Pavle je bespogovorno, sa ostalom dvojicom namesnika, potpisao ostavku, spakovao se i sa porodicom pred ponoć pošao put Grčke. Britanci su ga, pak, uputili u Keniju sa statusom „političkog zatvorenika“.

Hitler je ubrzo nakon promene jugoslovenske vlade i politike, napao Jugoslaviju. Posebno je stradao Beograd koji je bombardovan 6. aprila ujutru. Nakon kratkotrajnog rata, Jugoslavija je poražena i podeljena. Patrijarh Gavrilo je uhapšen od Nemaca kao jedan od organizatora anti-nemačkog puča.

https://www.youtube.com/watch?v=bbUJokdibZQ&feature=emb_logo