DOŽIVOTNA KAZNA: Presuda “bez pomilovanja” Srbiju može da košta članstva u SE

DOŽIVOTNA KAZNA: Presuda “bez pomilovanja” Srbiju može da košta članstva u SE


Svi koji, po usvojenim izmenama Krivičnom zakona budu osuđeni na kaznu doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust, imaće pravo da zbog nepoštovanja Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji je potpisnik i Srbija, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podnesu tužbu protiv države i zatraže isplatu odštete.

S obzirom na dosadašnju praksu ovog suda, tužbe će biti usvajane, a Srbija će morati da “odreši kesu” i isplati ne samo iznose koji budu dosuđivani, već i troškove sudskog postupka.

Koji iznosi mogu da budu u pitanju, za sada može samo da se nagađa, ali i da se predviđa na osnovu podatka da je samo za period od 2015. do 2016. godine zbog kršenja pojedinih članova Konvencije, Srbija obavezana da plati više od tri i po miliona evra.
Beogradski advokat Predrag Vasović kaže za “Ekspres” da je stav suda u Strazburu, ukoliko utvrdi da je prekršena Evropska konvencija o ljudskim pravima – jedinstven.
“Država koja predviđa doživotnu kaznu zatvora za najteža krivična dela, mora da predvidi i mehanizam koji omogućava da sud, najkasnije u roku od 25 godina od početka izdržavanja kazne, razmotri da li su kod osuđenika nastupile značajne promene, da li postoji napredak ka resocijalizaciji i da li je dalje zadržavanje u zatvoru opravdano. Ukoliko takav mehanizam ne postoji, kažnjavanje doživotnim zatvorom je nečovečno i ponižavajuće, i predstavlja kršenje člana tri Konvencije.”, navodi Vasović.

Povezane vesti – Da smo ranije usvojili Tijanin zakon, osmorica ubica bila bi na doživotnoj robiji bez pomilovanja.

Iako nedavno usvojene izmene i dopune Krivičnog zakona zbog kazne doživotnog zatvora bez prava pomilovanja stvaraju mogućnost za obraćanje Evropskom sudu, advokat Vasović smatra da se broj predstavki protiv Srbije, ipak, neće značajno povećati.

“Izvesno je očekivati da će onaj ko bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez prava na uslovni otpust, koristiti sve pravne lekove, ali sumnjam da će to značajno povećati broj predstavi Evropskom sudu za ljudska prava s obzirom na to da će se ova kazna relativno retko izricati, kao što je bio slučaj i sa kaznom zatvora od 40 godina ili smrtnom kaznom. Važno je reći i da pravnosnažnost izrečene presude kojom je okrivljeni osuđen na doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust, ne znači da on automatski ima pravo da podnese predstavku. Pre nego što se obrati Evropskom sudu, osuđenik će morati da iskoristi sve pravne lekove u Republici Srbiji. Dakle, neće moći da podnese predstavku odmah po pravnosnažnosti, već nakon odluke Ustavnog suda, ukoliko izjavi ustavnu žalbu i ona bude odbijena.”, objašnjava advokat.

Izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojima se u srpsko zakonodavstvo uvodi kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, kako ukazuje stručna javnost ne samo da su u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, već i sa srpskim Ustavom.
Kako objašnjavaju pravnici, u najvišem pravnom aktu naše države govori se o zabrani nečovečnog postupanja i kažnjavanja, ali i o zabrani smanjivanja dostignutog nivoa ljudskih prava i zabrani mučenja. Naša zemlja Ustavom je obavezna i da poštuje i neposredno primenuje ratifikovane međunarodne ugovore kakva je Evropska konvencija.

Prigovore upućene na račun izmena i dopuna KZ u svom pismu upućenom javnosti sumirao je Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM).

“Izmene Krivičnog zakonika suprotne su Ustavu Srbije koji izričito zabranjuje smanjivanje dostignutog nivoa ljudskih prava i zabranu mučenja, kao i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ove povrede Ustava i Evropske konvencije ogledaju se u uvođenju kazne doživotnog zatvora, umesto kazne od 30 do 40 godina zatvora, kao i u zabrani uslovnog otpusta u slučaju krivičnog dela teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora. Prosta izolacija osuđene osobe do kraja života, bez mogućnosti uslovnog otpusta, pored toga što predstavlja akt torture države nad pojedincem, predstavlja opasnost da će tako izolovan pojedinac, koji zna da neće imati mogućnost da bude pušten na slobodu, biti slobodan da u toku izvršenja kazne zatvora ponovi bilo koje krivično delo, bez straha od strožije krivične sankcije”, navodi se u otvorenom pismu JUKOM-a.

Ukoliko Evropski sud za ljudska prava usvoji predstavku osuđenog i utvrdi da mu je povređeno neko od prava garantovanih Konvencijom o ljudskim pravima, naknada štete nije jedino što ovaj sud očekuje da Srbija uradi.

Kako za „Ekspres” kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, drugi deo obaveze je da zemlja izmeni zakon.
“Evropski sud očekuje, kada se kaže da je zakon neke zemlje članice Saveta Evrope, suprotan Evropskoj konvenciji, da ga ta zemlja promeni u skladu sa onim šta joj je on rekao. Ukoliko se presude i odluke Evropskog suda ne poštuju, Srbija može da snosi velike posledice, a jedna od njih može da bude i isključenje iz Saveta Evrope – navodi Boljević.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar