Prevaren sam dakle postojim

Prevaren sam dakle postojim

EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC


Zato je i sve što su radili, a rade i dalje, bilo i jeste tako lično, što se najbolje videlo na mitingu 13. aprila, kada nije bilo nijednog političkog lidera koji nije izgovarao rečenice tipične za prevarenog muža. Sve lične poruke Vučiću, poruke koje ga krive za sve što im se desilo, i koje sadrže i one uobičajene pretnje koje su sve što je i preostalo prevarenom – videćeš ti, ja ću tebi ovo, ja ću tebi ono

 

Govoreći o svetu i apokalipsi koja nas, po njemu, svakako čeka, Slavoj Žižek je, tokom sada već čuvene debate sa Džordanom Pitersonom, pomenuo i Žaka Lakana, jednog od najčuvenijih psihijatara i psihoanalitičara prošlog veka, i njegovu famoznu tezu, koja glasi: Sve i da je ljubomorni muž u pravu, i žena ga vara, njegova ljubomora je patološka, zato što je njemu ljubomora potrebna, ne zbog same žene, nego zato što je ona jedini način da on, muž, potvrdi svoj identitet.

 

Osim što koristi Žižeku da razvije stav prema svetu, ova teza je i najtačniji opis onoga što smo gledali poslednjih nekoliko meseci u izvedbi dela srpske opozicije.
Ona jeste ljubomorna i jeste potvrđivala identitet onako kako joj je ljubomora diktirala, fokusom na onog koji je, po njima, prevario i njih i birače – Aleksandra Vučića.
Zato je i sve što su radili, a rade i dalje, bilo i jeste tako lično, što se najbolje videlo na mitingu 13. aprila kada nije bilo nijednog političkog lidera koji nije izgovarao rečenice tipične za prevarenog muža. Sve lične poruke Vučiću, poruke koje ga krive za sve što im se desilo, i koje sadrže i one uobičajene pretnje koje su sve što je i preostalo prevarenom – videćeš ti, ja ću tebi ovo, ja ću tebi ono.

 

Politike, drugim rečima, tu nije bilo zato što joj, u tom mizanscenu, i nije mesto, niti je moguća.
I sve bi to bilo nebitno da isti odnos prema Vučiću nemaju i mnogi koji, po svemu, ne bi trebalo da budu u istom modu kao političari, jer im politika nije zanimanje.
Deo javnosti, intelektualaca, medija na apsolutno isti način tretira predsednika države.
Kao onog koji ih vara, iz čega nastaje patološka ljubomora, ponovo kao potvrda identiteta.
Drugo objašnjenje za pokušaje da se dokaže da on jeste kriv ne postoji.
Između ostalog, i zato što, čini se, u svakom drugom slučaju oni niti bi znali šta će, niti bi njihov identitet imao bilo kakvu ozbiljnu, verifikovanu potvrdu.
On im je zato potreban baš u ovom obliku u kojem ga crtaju. Kao neko ko ih je prevario.
Uostalom, i najveći jed se na njega izliva na onom mestu koje i postoji kao neka verzija “poruka lične prirode”, na Tviteru.
On je okupio sve prevarene i krenuo da dejstvuje, povratno, na one kojih se Vučić ipak najviše tiče, na prevarene političare.
I to takvom silinom da su oni postali, u velikoj meri, njegovi taoci.
Tviter im formuliše politiku prevarenog muža, podstiče ih u slanju ličnih poruka, izmišlja nove političare čije će poruke biti još ličnije, gura proteste, i sve to polako postaje začarani krug iz kojeg nema izlaza.

 

Pogotovo što svi oni koji su u taj krug ušli besomučno ponavljaju kako im je unutra super, što prevarenim političarima služi kao savršeno opravdanje.
Ne moraju da urade ništa drugo osim onog što će zadovoljiti njihovu tviter zajednicu prevarenih muškaraca i žena.
Politika kao plan, program, politika nije im, zahvaljujući time, ni potrebna, niti nešto posebno pate što je nemaju.
Dovoljna je, umesto nje, i psovka kao dokaz ispravnog uverenja svih prevarenih – onog koje svakog izdatog muža tera da posle godina zajedničkog života za bivšu ženu kaže – kurva.
To mu, nekako, i jeste odnos cele te družine prema Vučiću – kurva, kurva, kurva.
Jedino što ni političari, ni svi koji su im se pridružili, poistovetivši se (što je tek sumanuto), nikako da shvate, jesu brojke.
One koje kažu da je rič Tvitera, kada je reč o društvenim mrežama, svega dva odsto.
I one koje kažu da je Vučić među biračima, posle svega, na više od pedeset sedam odsto.
I to samo zato što je za njega sve to “strictly business”, a ne nešto lično.
Oni, naravno, u to ne veruju, ali to je već druga priča. I isto tako je patološka.

 

 

Pročitajte još: